Upravo zbog toga ova bolest postaje javno zdravstveni problem svuda u svetu, pa je tako i u našoj zemlji, i dobija svoje mesto u Međunarodnom i Nacionalnom kalendaru zdravlja. Bolest može biti prouzrokovana i primenom određenih lekova.
Hepatitis najčešće nastaje zbog infekcije virusima hepatitisa A, B, C, D (uz infekciju virusom hepatitisa B) i E, ili infekcijom virusima parotitisa, rubeole, citomegalovirusom, Epštajn-Barovim virusom i virusima herpesa. U ovim slučajevima bolest je zarazna (infektivna). Hepatitis A je enterovirus koji se prenosi fekalno-oralnim putem, dakle preko nečistih ruku, kontaminirane (zagađene) hrane i vode ali i preko krvi i telesnih tečnosti. Izaziva akutnu (naglo nastalu) bolest, dok hronični oblik praktično i ne postoji. Hepatitis B prouzrokuje i akutanu i hroničnu bolest, a prenošenje može nastati preko krvi zaražene osobe (igla, brizgalica, pirsing, tetovaža), zatim ne zaštićenim polnim odnosom (heteroseksualnim i homoseksualnim), kao i vertikalnim prenosom (sa majke na fetus). Hepatitis B može dati hronične komplikacije razvojem ciroze jetre i hepatocelularnog karcinoma od kojih godišnje u svetu umire od 500 000 do 1 200 000 ljudi. Hepatitis C najčešće razvija hroničan oblik bolesti, koji obično prelazi u cirozu jetre, i najčešće se prenosi preko krvi zaražene osobe, a moguće je i preko telesnih tečnosti. Vreme razvoja (inkubacije) hepatitisa je različito i zavisi od infektivnog agensa (uzročnika) a može biti od 15 dana (hepatitis A) pa čak i do pola godine (hepatitis B i C).
Postoje specifični i nespecifični simptomi i znaci hepatitisa, a najpoznatiji i najvažniji su sledeći: umor, malaksalost, temperatura, groznica, gubitak apetita, mučnina, mogući su bolovi u zglobovima i mišićima, zatim bolovi u gornjem delu abdomena (trbuha) i ispod desnog rebarnog luka, uvećanje jetre, žutica, tamno obojena mokraća, ponekad pojava proliva... Odrasle osobe češće imaju simtome bolesti nego deca, ali je moguće da u nekim slučajevima bolest protiče bez simptoma (asimptomatski) ili atipično, pogotovo hronični hepatitis.
Osnovne mere primarne prevencije bolesti su sledeće: primena vakcine, održavanje lične higjene i higjene ruku uvek na visokom nivou, održavanje higjenske ispravnosti vode i hrane, posuđa, zatim izbegavanje rizičnog seksualnog ponašanja (“zaštićeni odnosi“) i promiskuitetnog ponašanja, izuzetan oprez kod tetovaže i pirsinga, prevencija narkomanije i ne korišćenje “zajedničkih igala i špriceva“.
Etanol, kao glavni sastojak alkoholnih pića, može izazvati hepatitis, obično posle duže zloupotrebe, a ciroza jetre je u ovim slučajevima učestalija. Ovako nastao hepatitis nema infektivnu prirodu. Težina bolesti je različita, a najučestaliji znaci su sledeći: malaksalost, uvećanje jetre (hepatomegalija), nakupljanje tečnosti u trbuhu (ascites), žutica, poremećaj funkcije jetre različitog stepena sve do insuficijencije (nedovoljne funkcije). Rak jetre se povezuje sa zloupotrebom alkohola i često nastaje kao posledica. Treba dodati da postoje određeni lekovi čija upotreba može dovesti do nezaraznog hepatitisa, i to je još jedan razlog koji zahteva racionalnu i strogo indikovanu upotrebu.

Rizične grupe stanovništva, odnosno osobe koje imaju povećani rizik nastanka hepatitisa su svi oni koji žive u lošim higjenskim uslovima i nemaju pravilne higjenske navike, promiskuitetno i seksualno rizično se ponašaju, narkomani i oni koji zloupotrebljavaju alkohol.

Autor: Dr Zorica V. Dragaš, Specijalista socijalne medicine