Ovaj dan se obeležava, naravno i u našoj zemlji, da bi smo se podsetili na dogovor članica Ujedinjenih Nacija koji ima cilj da se svuda u svetu smanji zloupotreba droge i suzbije krijumčarenje. To je dogovor koji bi trebao da obavezuje, jer bi se time izbegle mnogobrojne štetne posledice, prevashodno na zdravlje populacije koja predstavlja budućnost sveta.
Kancelarija za droge i kriminal pri Ujedinjenim Nacijama svake godine vrši izbor teme za Međunarodni dan i pokreće dugoročnu kampanju da bi se postiglo podizanje svesti javnosti o globalnom problemu zloupotrebe droge. Ove godine tema i slogan su: "Globalna akcija – zdravo okruženje bez droga". Ciljna grupa Kampanje su tinejdžeri i omladina kao rizična kategorija stanovništva koja je naročito osetljiva i prijemčiva za upotrebu/zloupotrebu droge, a to je tako i u našoj sredini.

U tvom životu nema mesta za drogu!
Psihoaktivne supstance (kofein, duvan, alkohol i droge) su hemijske supstance koje menjaju stanje svesti, opažanje, raspoloženje, mišljenje i ponašanje. Droge su psihoaktivne supstance (PAS) koje se ilegalno pribavljaju. Posledice upotrebe i zloupotrebe nastaju razornim delovanjem supstance na fizičko i mentalno (duševno) zdravlje i intelektualno funkcionisanje. Zdravstveni rizici i posledice nastaju i zbog povećanog rizika širenja zaraznih, krvno prenosivih bolesti (HIV – infekcija/SIDA, hepatitis), i polno prenosivih bolesti (sterilitet, rak). Pojedine države (Holandija) su zbog toga legalizovale upotrebu samo određenih droga a vreme će, vrlo brzo, preispitati svrsishodnost jedne ovakve odluke. Posledice su negative i na socijalni položaj same osobe, porodice. Kriminal, maloletnička delikvencija i nasilje su česte pojave – povezane sa načinom pribavljanja droge.
Zloupotreba PAS i droga direktno je povezana sa učestalim saobraćajnim nesrećama. One su uzrok materijalne štete, stresa, privremene ili trajne onesposobljenosti i visoke stope zadesne smrti, najčešće mladih ljudi, prevremeno! Problemi opterećuju zajednicu u celini.

Ne tražiti krivicu, već pomoć!
Ponekad je veoma teško, makar u početku, prepoznati simptome zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, a ponekad se to i ne želi, pogotovo od strane roditelja. Odgovornost za ovakvu situaciju je podeljena i od nje ne treba bežati već je prihvatiti u svoj složenosti, i pomoći mladoj osobi, svome detetu, da se oslobodi zavisnosti pre nego što nastanu trajne razorne posledice na zdravlje, ličnost i ukupan položaj osobe koja tek što je zakoračila u život.        
Psihička i fizička zavisnost od droga se razvija postepeno i prolazi kroz pet faza. Veoma brzo se može zapaziti da mlada osoba napušta stare drugove, nalazi nove često starije (koji koriste drogu), i prima česte kratkotrajne telefonske pozive. Odsutna je i menja navike.
Unutar porodice pokazuje sklonost ka izolaciji od ostalih članova, kao i sklonost laganju, manipulisanju i iskradanju iz kuće. Nestaje alkohol i lekovi iz kućne apoteke, i sve češće su krađe novca, nakita ili tehničkih stvari. Ove osobe često menjaju raspoloženje, loše su koncentracije i poremećenog rasuđivanja. Sve manje liče na sebe!

Kako prepoznati delovanje droga?
Pažljivim posmatranjem ponašanja osobe često se uočava da u razgovoru veliča drogu, koristi narkomanski sleng, nosi odeću i sitnice sa simbolima droge, i poseduje pribor za drogiranje. Takođe se zapažaju promene načina oblačenja uz zanemarivanje fizičkog izgleda i lične higjene, kao i promene normalnog obrazca spavanja, dremanje tokom dana i iscrpljenost. Obrazac uzimanja hrane može biti neuobičajen (vrsta hrane, količina, doba dana).
Pažljivim posmatranjem fizičkog izgleda moguće je zapaziti široke ili izrazito uske zenice, crvene i suzne oči, usporen i nerazumljiv govor, povremene smetnje u koordinaciji pokreta, preznojavanje, promenu telesne težine (češće smanjenje, i često stomačne tegobe). Osoba često miriše na alkohol, marihuanu ili ustajao duvanski dim.
Uzimanje psihoaktivnih supstanci smanjuje uspešnost u školi jer su česti izostanci i napuštanje školskih aktivnosti, hobija ili sporta. Postoji sklonost ka samopovređivanju i dovođenju sebe u opasne situacije, uz verbalnu i/ili fizičku agresivnost prema drugima.

Autor: Dr Zorica V. Dragaš, specijalista socijalne medicine