Svetski dan zaštite životne sredine je globalni dogadaj i obeležava se na svim kontinentima. Vlade, pojedinci, nevladine organizacije, lokalne zajednice, preduzetnici i mediji organizuju razlicite akcije kojima isticu svoje opredjeljenje prema zaštiti i unapredenju životne sredine i potrebu za promenom mišljenja i ponašanja. Ovaj dan se obeležava brojnim aktivnostima kao što su strucni i naucni skupovi, aktivnosti na lokalnom nivou kao što su šetnje, sadnja drveca, biciklisticke vožnje, koncerti, izložbe likovnih ostvarenja, festivali, takmicenja u školama, kampanje cišcenja i recikliranja kao i kampanje sa tematikom iz oblasti zaštite životne sredine. Mediji su znacajan partner i imaju kljucnu ulogu u podizanju informisanosti i svesti javnosti u vezi sa pitanjima zaštite životne sredine. Na ovaj dan priznanja dobijaju preduzeca, lokalne samouprave, pojedinci, NVO, škole i mediji ciji rad služi da zaštiti ili revitalizuje pojedine elemente životne sredine. Svetski dan zaštite životne sredine je prilika da motiviše sve pojedince, organizacije i preduzeca da preuzmu pozitivne korake u zaštiti životne sredine u svojim domovima, školama i radnim mestima, usvajanja nacina života u skladu sa prirodnom okolinom.
Na ovaj nacin skrece se pažnja na posledice pojedinih ljudskih aktivnosti koje ugrožavaju život na planeti, kao što su zagadivanje vazduha, voda, uništavanje šuma, nestanak velikog broja vrsta i druge, kako bi se stimulisao razvoj ekološke svesti ljudi.
Ovogodišnja tema Svetskog dana zaštite životne sredine je “Šume- Priroda na usluzi” i ona naglašava uticaj koje šume imaju i neraskidivu vezu izmedu kvaliteta života ljudi i zdravlja šumskih ekosistema. Šume pokrivaju trecinu kopnene mase zemlje i one obavljaju vitalne funkcije planete zemlje. Šume igraju kljucnu ulogu u borbi protiv klimatskih promena, ublažavajuci ih, oslobadanjem kiseonika i trošenjem ugljen dioksida. One stvaraju plodno zemljište, sadrže najviše biološki razlicitih ekosistema na kopnu i stanište su za više od polovine kopnene flore i faune. Uprkos neprocenjivim ekološkim, zdravstvenim, socijalnim i ekonomskim dobitima koje imamo od šuma, dolazi do nastavka krcenja šuma alarmantnom brzinom- svake godine se uništi 13 miliona hektara šuma, što je jednako velicini države Portugalije. Potencijalni prelazak na korišcenje obnovljivih izvora energije bio bi deo rešenja, ali da bi došlo do takvih promena, potrebno je da ocuvanje šuma postane univerzalni politicki prioritet.
Zbog akcija velikih razmera koje je sprovela na podrucju pošumljavanja Indija je odredena za ovogodišnjeg domacina Svetskog dana zaštite životne sredine.