BOLESTI USTA I ZUBA

      Bolesti usta i zuba spadaju među najčešća oboljenja ljudskog roda. Podeljene su u dve osnovne grupe: karijes i njegove komplikacije i oboljenja potpornog aparata zuba odnosno parodontopatije.
☺ Karijes je hronično oboljenje tvrdih zubnih tkiva koje dovodi do razaranja zuba. Počinje na površini i to razgradnjom gleđi, i progresivno prodire u dubinu i širinu zahvatajući ostale strukture zubnog tkiva.
☺ Paradontopatije mogu biti zapaljenske (parodontitis), atrofične (parodontoza) i mešovite. Nastaju vrlo često kao posledica opštih poremećaja u organizmu (avitaminoza, hormonalni poremećaji, alergije, trovanje teškim metalima) ili kao posledica lokalnih uticaja (zubni kamenac, škripanje zubima i dr.). Početna faza bolesti je gingivitis (upala desni). Karakteriše je bol, crvenilo, otok i ponekad krvarenje. Oboljenje je prisutno kod 80% humane populacije, nije naročito opasno ali je lečenje neophodno. Ukoliko se ne leči bolest se širi na okolne koštane strukture pa u odmakloj fazi dolazi do razgradnje kosti, gnojnih upala, rasklimavanja zuba uz neprijatan zadah iz usta, i ispadanje zuba.

NEGA I HIGIJENA USTA I ZUBA
☺ U ustima čoveka živi više miliona bakterija. Neke su korisne i učestvuju u razgradnji, a time i u varenju hrane, koje počinje još u ustima, dok druge učestvuju u stvaranju plaka - lepljive i kisele supstance koja izaziva bolesti desni.
☺ PLAK se uklanja urednim pranjem usta i zuba i korišćenjem zubnog konca. Međutim ukoliko ostane u ustima zubi će polako propadati, jer su pojava takozvanih džepova i bolesti desni neizbežne. Tokom vremena loša higijena usta i zuba dovodi do oštećenja tkiva i kostiju koji “drže zube“, pa će oni bili zdravi ili pokvareni početi da ispadaju.
☺ Osobe muškog pola su naročito podložne oboljenjima desni, 34% pati od nekog oboljenja desni u starosnoj grupi 30-54 godine, dok u istoj starosnoj grupi 23% osoba ženskog pola ima navedene zdravstvene probleme.
Održavanjem potrebnog nivoa higijene usta i zuba, kao i postupanje u skladu sa savetima zubnog lekara pomoćiće da se sačuvaju zubi, ali i celokupno zdravlje.
☺ Među pripadnicima najsiromašnijih slojeva najviše je zabeleženih slučajeva bolesti desni, što se objašnjava neredovnim odlaskom kod zubara.
☺ Kako se stari tako se desni povlače i ostavljaju ogoljen koren zuba koji je tako mnogo podložniji štetnom uticaju plaka. Takođe, luči se manje pljuvačke koja igra veoma važnu ulogu u “ispiranju“ usta od plaka.
☺ Genetika je i ovde veoma važna, tako da ukoliko roditelji gube zube zbog bolesti desni – dete mora biti na oprezu.

NAVIKE I ZDRAVLJE ZUBA?
☺ Istraživanja pokazuju da upotreba duvana može biti jedan od glavnih uzroka razvoja i napredovanja bolesti desni.
☺Nepravilna ishrana – slatkiši i napici sa dodatkom šećera podstiču razvoj plaka.
☺Navike škrgutanja zubima i grčenja vilice dovode do raznih mehaničkih oštećenja. Oštećena gleđ, napukao ili rasklimatan zub, kao i potpuni gubitak jednog ili više zuba mogu biti rezultat ovih štetnih navika.

NAJVAŽNIJI “KRIVCI“ ZA MRLJE NA ZUBIMA SU:
☺ Cigarete (duvan),
☺ Kafa,
☺ Crno vino,
☺ Određeni antibiotici,
☺ Neredovno i nepravilno pranje zuba

SAVETUJE SE:
☺ Pranje zuba 2 – 3 puta dnevno, posle svakog obroka
☺ Čišćenje zuba koncem, jednom dnevno i prema potrebi
☺ Redovne kontrole kod zubnog lekara, svakih 6 meseci.>

STATISTIČKI POKAZATELJI – SRBIJA:
☺ Većina stanovnika u našoj zemlji nema sve zube u vilici, dok svaki drugi stariji od 50 godina nema ni jedan zub.
☺ Odraslom stanovništvu i to u 40% slučajeva najčešće nedostaje od 1 do 5 zuba.
☺ 8% odraslog stanovništva ima sve zube u vilici

ANKETNO ISTRAŽIVANJE: HIGIJENA USTA I ZUBA KOD SREDNJOŠKOLACA
☺ Pere zube ujutru i uveče 65,4%
☺ Pere zube posle svakog obroka 26%
☺ Pere zube posle uzimanja slatkiša 4,9%
☺ Nikada ne pere zube 3,7%
☺ Vađenje zuba je i dalje najčešća intervencija