Tiso je još u XVII veku rekao: ”Vežbanje može da zameni ili pomogne dejstvo mnogih lekova, ali ni jedan lek ne može da zameni dejstvo kretanja.”
     Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je na dan 10. maja 2002. godine pokrenula globalnu inicijativu za obeležavanje međunarodnog dana fizičke aktivnosti sa ciljem podizanja svesti celokupne svetske javnosti o značaji u važnosti redovne fizičke aktivnosti u očuvanju i unapređenju dobrog zdravlja i blagostanja.
Fizičkom aktivnošću jačamo svoj srčani mišić, povećavamo udarni i minutni volumen svog srca, bogatimo kapilarnu mrežu (naše ćelije se „bogato hrane” jer je cirkulacija odlična), a stvara se i manje naslaga na zidovima krvnih sudova. Fizičkom aktivnosšću jačamo i naša pluća, povećavamo disajni volumen i bogatimo alveolarnu mrežu (kapacitet pluća).
Fizička aktivnost jača naše kosti i celi skelet, a ima i blagotovrno delovanje na naše mentalno zdravlje i ukupno dobro rasoploženje.
Modernizacija, nove tehnologije i urbanizacija donele su i nove rizike savremenom čoveku, a to je “sedanterni način života” ili nedovoljno fizičke aktivnosti i povećanje gojaznosti. Neaktivne osobe manje od 10%  dnevnog utroška energije troše na fizičku aktivnost. Istraživanja brojnih zemalja ukazuju na visoke stope fizičke neaktivnosti koje idu i preko 50% u mnogim zemljama. U Srbiji više od polovine odraslog stanovništva (59,3%) slobodno vreme provodi uz TV, a tek četvrtina (25,5%) vežba 3 puta nedeljno (Istraživanje zdravstvenog stanja stanovništva Srbije iz 2006. godine).
     Globalno posmatrano gojaznost je u svetu zastupljena kod 10-60% odraslog stanovništva. U razvijenim zemljama Evrope oko 25% odraslog stanovništva je gojazno (BMI – indeks telesne mase preko 30kg/m2). Istraživanja pokazuju da je gojaznost i predgojaznost (BMI od 25 do 30 kg/m2) kod adolescenata uzrasta 12-17 godina utrostručena u poslednjih 25 godina. U Srbiji je svaka peta odrasla osoba gojazna (18,3%), a svaka treća sa predgojaznošću (36,2%). Gojazno je i sve više dece – oko 10% uzrasta 7-11 godina (Istraživanje zdravstvenog stanja stanovništva Srbije iz 2006. godine).
Sedanterni način života je nezavisan faktor rizika za bolesti srca i krvnih sudova, osteoporozu i neke vrste malignih bolesti (npr. rak debelog creva).
     Brojna istraživanja su pokazala pozitivne efekte redovnih fizičkih aktivnosti na zdravlje: prevencija oboljenja srca, šećerne bolesti, raka debelog creva, depresije i gojaznosti. Dobro su poznati i pozitivni efekti fizičke aktivnosti na regulaciju krvnog pritiska – umerena fizička aktivnost dovodi do smanjenja povišenog krvnog pritiska. Pozitivan efekat postoji i kod regulacije nivoa masnoća u krvi – fizička aktivnost dovodi do pada masnoća u krvi i povećanja „dobrog holesterola – HDL”.
Zato ograničite vreme provedeno uz računar i televizijski program. Potrudite se da što više slobodnog vremena provodite napolju i fizički aktivno. Prošetajte se do škole ili zajedno sa drugom vozite bicikl, rolere, igrajte fudbal, basket, odbojku, badmington....
Za dobro zdravlje preporučuje se odraslima najmanje 30 minuta svakodnevne fizičke aktivnosti, a deci najmanje 60 minuta.
Izaberite i vi kretanje jer je to pravi put do dobrog zdravlja!

Mr sc. med. Nada Kosić Bibić, načelnik Centra za promociju zdravlja