Tokom 2009.godine broj gladnih u svetu je dosegao cifru od jedne milijarde, delimično zahvaljujući rastu cena hrane, malim dohodcima, povećanju nezaposlenosti i efektima globalne ekonomske krize. Veliki broj siromašnih ljudi ne može sebi da priušti kupovinu ni osnovnih namirnica za život. Generalni direktor FAO organizacije Žak Diuf je pokrenuo onlajn peticiju kako bi ukazao na ovaj tragični ishod u našim modernim vremenima. Na sajtu www.1billionhungry.org prikazan je projekat "Jedna milijarda gladnih" i može da se potpiše onlajn peticija za borbu protiv gladi. Po procenama eksperata FAO-a danas je 1,02 milijardi osoba širom sveta pothranjeno. Ovo je najveći broj gladnih ljudi posmatrano u poslednjih 40 godina.
    Prema podacima dobijenim u projektu "Istraživanje zdravlja stanovnika Republike Srbije iz 2006.godine" u našoj zemlji je 2,3% pothranjenih osoba u populaciji odraslih stanovnika, a 7,8% umereno pothranjene  i 6,2% pothranjene dece i adolescenata. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku oko 720 000 ljudi u Srbiji živi ispod granice siromaštva, a prema podacima Crvenog krsta Srbije broj korisnika narodnih kuhinja se povećava, odnosno oko 37 400 obroka se dnevno spremi u narodnim kuhinjama u Srbiji, od tog broja preko šest hiljada za decu. Najugroženiji su stariji od 65 godina i deca do 14 godina. Među siromašnima je oko 150 000 dece školskog uzrasta.

Ovogodišnja tema "Ujedinjeni u borbi protiv gladi", ukazuje na neophodnost uske saradnje državnih i lokalnih zvaničnika, nevladinih organizacija i privatnog sektora u zajedničkoj aktivnosti koja za cilj ima da se broj gladnih i pothranjenih smanjuje. Na Svetskom samitu o bezbednosti hrane, održanom novembra 2009.godine u Rimu, usvojena je deklaracija u kojoj je obnovljena obaveza da se iskoreni glad na planeti. Deklaracija poziva na povećanje domaćih i stranih ulaganja u poljoprivredu, nove investicije u ruralnom sektoru, poboljšanje u upravljanju globalnim pitanjima hrane u saradnji sa akterima iz privatnog i državnog sektora.

Agrarna revolucija za dovoljno hrane u budućnosti      
    Proizvodnja hrane će morati da se poveća za 70% do 2050.godine, kako bi se nahranilo stanovništvo od oko procenjenih 9 milijardi ljudi. Obzirom na ograničenu površinu obradivog zemljiša, poljoprivrednici će morati da povećavaju prinose, što dalje vodi ka degradiranju kvaliteta zemljišta i vode zbog prekomerne upotrebe veštačkih đubriva i pesticida. Zbog toga nam je neophodna nova "zelena" agrarna revolucija u oblasti proizvodnje hrane. A kada se i proizvedu te dodatne količine hrane, da li će svako dobiti svoj deo? Briga o obezbeđenju dovoljno hrane za svo stanovništvo mora da bude zajednički zadatak vladinog i privatnog sektora, kao i nevladinih organizacija.
    Ko može da proizvede toliku količinu hrane? Mala poljoprivredna gazdinstva čine oko 2,5 milijarde ljudi širom sveta, što je više od trećine celokupne ljudske populacije. Njima treba pomoći da u skladu sa održivim načinom poljoprivredne proizvodnje, uvedu nove tehnologije uzgoja kultura radi povećanja useva, a da pri tom ne narušavaju životnu sredinu. Hrana potrebna za 9 milijardi ljudi ne može da se proizvede bez upotrebe veštačkih đubriva, ali sistem integralne zaštite bilja koji kombinuje sorte otporne na štetočine, biološku borbu protiv štetočina i razumno korišćenje određenih pesticida, smanjuje troškove proizvodnje, a smanjuje i zagađenje vode i zemljišta, čime se utiče i na očuvanje ljudskog zdravlja. Povećanje organskih materija u zemljištu poboljšava sposobnost zemljišta da zadrži vodu, čime se smanjuje ili eliminiše potreba za navodnjavanjem i štede se vodni resursi.
    Državne službe i resorna ministarstva treba da ohrabre ekološki odgovornu poljoprivrednu proizvodnju donošenjem odgovarajućih zakonskih akata koji obezbeđuju  olakšice za poljoprivredne proizvođače. Na ovaj Svetski dan hrane 2010.godine, kada smo dostigli cifru najvećeg broja gladnih u svetu, neophodno je dobro razmisliti o budućnosti. Uz volju, upornost, međusobnu pomoć i zajedničko  angažovanje moguće je proizvesti više hrane, po principima održivog razvoja, i obezbediti dovoljno namirnica za gladne i pothranjene.     

Izvor: www.fao.org