Međunarodna asocijacija za prevenciju samoubistava (IASP) uz podršku Svetske zdravstvene organizacije (SZO) od 2003. godine pokreće inicijativu obeležavanja Svetskog dana prevencije suicida na dan 10. septembra. Cilj ovog obeležavanja je podizanje znanja široke javnosti o zdravstvenom problemu suicida, širenje informacija, smanjenje stigme i iznad svega skretanje pažnje da je suicid moguće sprečiti, odnosno da je prevencija najbolji način borbe protiv suicida.
     Ovogodišnjom temom “Mnoga lica, mnoga mesta - prevencija samoubistava širom sveta” želi se ukazati na značaj individualnih razlika u strukturi ličnosti i različitost životnog okruženja kod suicida. Odavno je prepoznato da gubitak veza i “otuđenost” koju donosi savremeno doba donosi brojne mentalne probleme ljudima širom sveta. Snažno verujemo da ako kao zajednica radimo na izgradnji “dobrih veza i dobre međusobne komunikacije”, dobro upravljamo informacijama i vremenom, obezbeđujemo različite vrste podrške na lokalnom nivou i dobijamo podršku na nacionalnom i međunarodnom nivou možemo značajno pomoći mnogima iz naše sredine kojima je ta pomoć potrebna i prevenirati značajan broj samoubistava.
     U poslednjih pedeset godina broj samoubistava u svetu je porastao za 60%. Prema podacima SZO godišnje u svetu oko 1 milion ljudi izvrši samoubistvo ili svakih 40 sekundi 1 smrt. Stopa suicida je 16 na 100 000 stanovnika. Ne tako davne 1950. godine u svetu je 60% suicida zabeleženo kod osoba starijih od 45 godina. U 2000. godini u svetu je 55% suicida zabeleženo kod osoba mlađih od 45 godina. Gotovo četvrtina svih suicida danas se dešava kod adolescenata do 25-te godine i to je vodeći uzrok prevremene smrti kod mladih.
    Od 1950. godine u svetu se zapaža kontinuirani porast stopa smrtnosti suicida kod muškaraca u vidu linearnog porasta – sa 17 na preko 25 na 100 000 stanovnika. Kod žena su u istom periodu stope ostale na nivou 5-7 na 100 000 stanovnika. Najveći broj suicida se beleži u Aziji (Kina, Indija, Japan) i oni čine oko 60% svih suicida u svetu. Najviše stope samoubistava u 2007. godini kod muškaraca su zabeležene u zemljama istočne i severne Evrope i Azije – Rusija (53,9%/ 100 000), Litvanija (53,3/ 100 000), Mađarska (42,3/ 1000 000), Japan (35,8/ 100 000), Slovenija (33,7/ 100 000) i Finska (28,9/ 100 000). U istoj godini stopa smrtnosti u Srbiji je iznosila 28,4/ 100 000. Stope iznad 30/ 100 000 su u rangu izuzetno visokih stopa.
    U Srbiji je povećan broj osoba koje su pokušale samoubistvo ili o tome razmišljaju, a  najviše stope samoubistava su u Vojvodini i na samom severu u Subotici i Severnobačkom okrugu gde se u poslednjih 10 godina kod muškaraca beleže stope veće od 30 na 100 000, dok su kod žena oko 10. Važno je istaći da su one ipak niže u odnosu na poslednju deceniju XX veka kada su bile preko 40/ 100 000.
Načini i uzroci samoubistava
Prema zvaničnim statističkim podacima, najčešći oblici izvršenih samoubistava su vešanje i u Subotici čine više od polovine svih suicida. U Indiji i Aziji je visoko zastupljeno trovanje pesticidima.
Samoubistvo najčešće izvršavaju osobe između 50 i 70 godina starosti, ali ono što zabrinjava je pomeranje granice ka mlađim dobnim grupama i sve veća zastupljenost kod adolescenata.
Suicidalno ponašanje je vrlo kompleksno i zavisi od niza faktora iz okruženja i sredina kao i od individualnih karakteristika pojedinca. Među patološke poremećaje koji prate suicid spadaju alkoholizam, psihički problemi, najčešće depresija, i druge psihičke bolesti.
Kod izvršenih samoubistava prevladava agresija i autodestrukcija, a kod pokušaja suicida apel za pomoć, jer osoba koja je odlučila da sebi prekrati život u stvari šalje poruku okolini da ne može više da podnosi svoje probleme.
Period u kome postoji tendencija porasta pokušaja samoubistava jesu dani vikenda, praznici (verski i državni), a kod školske i studentske omladine to su polugodište i kraj školske godine.
Prema procenama na jedan suicid dolazi 20 pokušaja samoubistva.
Suicidalnu osobu odaju određeni znaci
Do samoubistva se ne dolazi “preko noći”, već postoje individualni i sistemski indikatori da je neko nemoćan, ljut na ceo svet i na život zbog čega je rešio autodestrukcijom da reši problem.
     I najsrećnijim i najbogatijim ljudima, na filozofskom nivou, ponekad padne na pamet da se ubiju, ali kada ta razmišljanja dobiju veliku emotivnu snagu i počnu osobu danima da opsedaju (prisilna misao) i kada čovek počne da se priprema da izvrši taj čin, onda je neophodna stručna pomoć da bi se izbegao fatalan ishod.
    Suicid se najčešće javlja kod obolelih od depresije, koju karakteriše poremećaj raspoloženja - prisustvo izuzetne tuge, razočarenja, usamljenosti, beznađa, nedostatak vere u sebe, osećaj krivice i niže vrednosti. Ovakvo stanje je vrlo ozbiljno i može trajati veoma dugo, remeteći osobu u obavljanju svakodnevnih aktivnosti, a vrlo često osećaj beznadežnosti može potrajati dugo tako da osoba jedino rešenje i spas od tegoba pronalazi u samoubistvu.
    Većina bolesnika ne želi da prizna da boluje od depresije i to doživljava kao lični poraz. Povlače se u sebe i ulaze u socijalnu izolaciju jer se plaše da ljudi iz njihovog okruženja ne primete da su bolesni. Tako  upadaju u "začarani" krug iz koga se može izaći samo uz lekarsku pomoć. U mnogim društvima postoji “stigma” prema psihičkim bolestima i osobama koje ih imaju.
    “Odgovorno” društvo bi trebalo da vodi računa o znacima, signalima i porukama pojedinca i da nešto preduzme na individualnom, grupnom i sistemskom planu jer i sam pokušaj suicida uvek ima komunikacijsku važnost i znači apel okolini za pomoć. “Otuđeno” društvo, u koje se pretvaramo sada, ne vodi računa i ne vidi najbližeg pojedinca oko sebe.
Suicid se može prevenirati
    Mediji igraju značajnu ulogu u današnjem društvu obezbeđujući, na različite načine, širok opseg informacija koje snažno utiču na stavove u zajednici, verovanja i ponašanje te time imaju vitalnu ulogu i u prevenciji samoubistva.
    SZO ukazuje da način na koji mediji izveštavaju o slučajevima samoubistva mogu da utiču na druga samoubistva, zbog čega im se preporučuje da posebno vode računa o pouzdanosti informacija, izbegavanje „senzacionalizma” i prevelikog publiciteta pri izveštavanju.
    Ograničiti pristup posedovanju vatrenog oružja, prodaji i skladištenju  pesticidima može značajno smanjiti broj suicida.
    Edukacija zajednice i jačanje zdravstvenih i socijalnih kapaciteta, kao i drugih podržavajućih službi koje bi identificirale rizične pojedince, pružale im podršku i ohrabrivale da traže pomoć i koriste raspoložive kapacitete, važni su u prevenciji suicida.

Autor: Mr sc. med. Nada Kosić Bibić, Načelnik Centra za promociju zdravlja Zavoda za javno zdravlje Subotica