ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVLJE SUBOTICA                                                      
ORGANIZUJE
OBELEŽAVANJE NACIONALNOG DANA BEZ DUVANSKOG DIMA

„IZBACI DUVANSKI DIM”

AKCIJE 30. I 31. JANUARA 2010.

U prepodnevnim satima 30. januara volonteri Kancelarije za mlade će na Buvljaku deliti promotivni materijal i sprovesti anketno ispitivanje ugostitelja i sugrađana u vezi sa novim Zakonom o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu.

NACIONALNI DAN BEZ DUVANSKOG DIMA – 31. JANUAR
”IZBACI DUVANSKI DIM”

    Prema  podacima  Istraživanja  zdravlja  stanovništva  Srbije  za  2006.  godinu,  skoro  2/3 odraslih stanovnika Srbije (61,7%) izloženo je duvanskom dimu u svojoj kući, nešto malo manje  nego  u  2000. godini,  kada  je  taj  procenat  iznosio  65,7%.  Na  poslu  je u 2006. godini duvanskom dimu bilo izloženo 44,9% zaposlenih, a u 2000. godini 55,5%. Drugo istraživanje o upotrebi duvana kod mladih iz 2008. godine pokazalo je da 77% mladih uzrasta 13-15 godina živi sa nekim ko puši u njihovom prisustvu što je, iako visoko, za petinu manje nego 2003. godine (97,4%).
    Duvan predstavlja jedini legalni proizvod koji ubija  trećinu  do  polovine  onih  koji  ga  konzumiraju.  Duvanski  dim  koji  udišu pušači i nepušači („pasivno pušenje“), zvanično je klasifikovan kao mešavina kancerogena koja kod ljudi može da uzrokuje rak, najčešće rak pluća (rizik je viši za 20% do 30%). Takođe, duvanski dim izaziva teške, i često smrtonosne, akutne i hronične olesti srca i moždani udar (u oba slučaja za 25%  više  nego  kod  neizloženih  osoba),  kao  i  pojavu  i  pogoršanje  astme,  pogoršanje hronične opstruktivne bolesti pluća i emfizema. Kod dece, kao posledica pušenja uočavaju se češće infekcije donjih respiratornih puteva, astma i infekcije srednjeg uva. Pušenje u trudnoći posebno je štetno, jer utiče i na zdravlje bebe i na zdravlje majke. Kod žena koje puše  može doći do težeg začeća, a kod trudnica do patološkog razvoja placente i prevremenog porođaja i češći su spontani pobačaji. Kasnije u detinjstvu kod dece, zbog pušenja majke u toku trudnoće, češća je pojava poremećaja plućnih funkcija i astme, a u novije vreme sve više se pominje i češća gojaznost dece.
   Pušenje  je  najveći  pojedinačni  uzrok  smrtnosti  stanovništva  koji  se  može prevenirati odgovarajućim merama zdravstvene politike. Preko milion umrlih godišnje u Evropi i više od pola miliona u zemljama EU, a u Srbiji oko 16 000 nastaje kao posledica ovog oblika rizičnog ponašanja.
Procenjuje se da su posledice pušenja:
25% svih smrti od malignih bolesti
20% svih smrti od kardiovaskularnih bolesti
u celini 15% svih smrtnih slučajeva u Evropi
    Međutim, ono što još više zabrinjava je činjenica da više od 19 000 nepušača u EU umire zbog «pasivnog pušenja». Duvanski dim koji osobe nevoljno udišu (pasivni pušači) sastoji se od dima koji se oslobađa iz zapaljenog vrha cigarete i od dima koji izlazi iz pluća pušača. Dim koji se oslobađa sa vrha cigarete sagoreva na nižim temperaturama od onih koje se stvaraju kad pušač udahne dim, pa su i koncentracije mnogih toksičnih materija više. U engleskom govornom području ova vrsta udisanja duvanskog dima naziva se „secondhand smoke“ ili u slobodnom prevodu „dim iz druge ruke“, što implicira udisanje duvanskog dima iz tuđih pluća.  
    Svetska zdravstvena organizacija (SZO) traži od svih zemalja da radna i javna mesta budu potpuno bez duvanskog dima, kako bi se izlaganje nepušača duvanskom dimu smanjilo ili potpuno eliminisalo. To se postiže usvajanjem nove zakonske regulative kojom se potpuno zabranjuje pušenje na svim javnim i radnim mestima, uključujući i ugostiteljske objekte. Zaključak SZO jeste da ne postoji siguran nivo izlaganja ljudi duvanskom dimu, pa je potpuna zabrana pušenja jedina efikasna mera koju uvodi sve više zemalja. Ovim zabranama  prethodi  medijska  kampanja,  kako  bi  se  stanovništvu  objasnilo  zašto je neophodno da se takvi zakoni donesu i kakve će koristi imati od takve zabrane. Prva zemlja koja je uvela zakon kojim se zabranjuje pušenje na svim javnim i radnim mestima bila je Irska, koja je zakonom iz 2004. godine zabranila pušenje i u restoranima, pabovima i kafićima. Ni najveći skeptici nisu mogli da pretpostave da će se zakon ovako dobro poštovati i da će ga se pridržavati čak i najstrasniji pušači i poštovaoci irskog piva. Za  primerom  Irske  povele  su  se  i  mnoge  druge  zemlje,  kao  što su Škotska, Engleska, Norveška, Švedska, Malta, Slovenija, Australija, Novi Zeland, mnoge države u SAD, kao i grad Njujork, zatim Kanada, Južna Afrika, i od nedavno, Francuska i Nemačka.  Evropska  komisija  najavila je da će u svim državama Evropske Unije takvi zakoni  morati  da stupe na snagu do  2012. godine, čime države EU postaju države bez duvanskog dima.
    Danas se razmišlja i o nekim drugim merama, pre svega zabrani pušenja ispred javnih zgrada i ustanova, kao i kafića, restorana i barova. Druga mera odnosi se na zabranu pušenja u kolima  u  kojima  se  nalazi  dete  mlađe  od  18  godina.  Takve  zakone  već  su  donele  neke provincije u Kanadi, kao i neke države u SAD.
   U Srbiji je Vlada usvojila nacrt Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu čija primena treba da počne za 6 meseci. Njime se predviđa da sva radna mesta budu bez duvanskog dima, a predviđa i postepeno uvođenje zabrane pušenja u restorane, kafane i kafiće, prvenstveno radi zaštite zdravlja zaposlenih ugostiteljskih radnika, a onda i gostiju - nepušača. U međuvremenu, potrebno je u svakoj prilici jasno i nedvosmisleno ponavljati da je i samo izlaganje duvanskom dimu štetno i da se zaštitom odraslih i dece od duvanskog dima može sačuvati zdravlje i sprečiti prevremeno umiranje. Ovo je potrebno zbog toga što su štetne posledice po zdravlje nastale usled pušenja danas već svima poznate, a manje je poznato da će stotine hiljada ljudi umreti zbog udisanja duvanskog dima iz svoje okoline, iako nikada nisu zapalili cigaretu.

Mr sc. med. Nada Kosić Bibić, specijalista socijalne medicine
Načelnik Centra za promociju zdravlja