Još pre dva veka (novija istorija), dolazilo je do saradnje među državama pri pokušajima sprečavanja i suzbijanja zaraznih bolesti; što je prvi put i ozvaničeno kroz formiran "Međunarodni zdravstveni savet" - 1838. godine, u Carigradu - sa zadatkom da uskladi pograničnu zaštitu od kuge i kolere. Prva Međunarodna zdravstvena konferencija, održana je 1851. godine u Parizu, - tema: "Suzbijanje zaraznih bolesti". Prihvaćena je međunarodna konvencija o karantinu. 1907. godine u Parizu, osnovan je "Međunarodni ured za javnu higijenu", sa Odelenjem za registrovanje zaraznih bolesti i brzo pružanje informacija o njihovoj pojavi i širenju. Radio je i odbor za reviziju sanitarnih konvencija i za organizovanje međunarodnih zdravstvenih konferencija. Ured se 1950. godine uključio u Svetsku zdravstvenu organizaciju.
            Značajan pomak u razvoju organizovane brige o zdravlju - globalno - dogodio se 1921. godine - kada je osnovana "Zdravstvena organizacija lige naroda". Pred sve zemlje sveta postavlja se problematika preventivne i socijalne medicine. Veoma progresivno se propagiraju nove ideje: o ulozi lekara; o racionalnom načinu ishrane ljudi; o suzbijanju akutnih i hroničnih masovnih oboljenja; o uticaju socijalno - ekonomskih faktora na zdravlje populacije. Značajan je rad u borbi protiv zloupotrebe opojnih droga. Veliki broj stručnjaka se preko ove organizacije usavršavao.
            Posle II Svetskog rata, - na prvoj konferenciji Ujedinjenih nacija, u San Francisku - 1945. godine, prihvaćen je predlog o osnivanju Svetske zdravstvene organizacije.
            19. juna 1946. godine u New York-u je održana konferencija na kojoj je usvojen Statut buduće Svetske zdravstvene organizacije.
            07. aprila 1948. godine, 26 zemalja sveta je taj Statut ratifikovalo, čime je on zaživeo. Zbog toga se 07. april obeležava kao Dan osnivanja Svetske zdravstvene organizacije, i Svetski dan zdravlja.
            24. juna 1948. godine u Ženevi je održana Prva zdravstvena skupština, sada već sa 53 zemlje članice. Predsedavao je dr Andrija Štampar.
            Svetska zdravstvena organizacija počinje aktivno sa radom 01. septembra 1948. godine. Ona danas ima:

• Preko 200 zemalja članica (sa jednakim pravima i obavezama, bez kbzira na buddžetski doprinos),
• Pukovodeća tela - a najviše je Svetska zdravstvena skupština - i sastaje se jedanput godišnje,
• Izvršni odbor (od 30 članova) koji rukovodi radom organizacije između dve skupštine,
• Stručnu službu organizacije - sa svojim sekretarijatom, na čijem čelu se nalazi generalni direktor (kao stručni i administrativni rukovodilac).

            Sedište je u Ženevi. U Svetskoj zdravstvenoj organizaciji je zaposleno približno 5.000 ljudi, uglavnom stručnjaka, a po potrebi se angažuju konsultanti za određene oblasti rada i sprovođenje programa. Osnovni princip u radu je decentralizacija, i zbog toga u svom sastavu Svetska zdravstvena organizacija ima šest regionalnih komiteta (koje čine zemlje članice regiona). Svaki region ima svoj regionalni komitet ® regionalnog direktora; svoj regionalni program, proizišao iz specifičnosti regiona; i svoj budžet izdvojen iz budžeta Svetske zdravstvene organizacije.
            Regionalni komiteti su sledeći:

• Za Afriku
• Za Ameriku (koji ima i PAN Američki sanitarni biro)
• Za Istočni mediteran
• Za Evropu
• Za Jugoistočnu Aziju
• Za Zapadni Pacifik.

            Postoji i međunarodna organizacija za istraživanje raka.
            Svetska zdravstvena organizacija ima svoj Ustav u kome je definisan način rada i koordinacija međunarodne saradnje u oblasti zdravlja. Sama definicija zdravlja Svetske zdravstvene organizacije koja kaže da je "Zdravlje, stanje kompletnog fizičkog, psihičkog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i onesposobljenosti" - po svojoj suštini determiniše i osnovne aktivnosti, koje su brojne. Najvažnije su sledeće:

• Formulisanje globalne zdravstvene politike i postavljanje opštih standarda za zdravlje, uz težnju da se smanje razlike u nivou zdravstvene zaštite naroda između pojedinih država, i pojedinih regiona unutar određene države.
• Međudržavna saradnja, razmena iskustava, informacija i tehnologije u unapređivanju zdravstvenih metoda.
• Pomaže zemlje članice u razvijanju i jačanju nacionalnih zdravstvenih službi.

           
Značajan je rad na razvijanju informativnog sistema u oblasti zdravstvene zaštite, razvoj epidemioloških i statističkih službi, međunarodna standardizacija za hranu, biološke i farmaceutske preparate, rad na eradikaciji endemskih i epidemijskih bolesti (npr. - eradikacija poliomielitisa do 2000. godine). Stalne su aktivnosti u borbi protiv starih (TBC) i novih zaraznih bolesti (Ebola, AIDS za koji je donet globalni program 1987. godine), zatim sprečavanje nastajanja povreda i drugih vidova invalidnosti. Opšte prisutna je težnja ka unapređivanju uslova: stanovanja, rada, učenja, načina ishrane sa aspekta zdravlja pojedinaca. Značajna je preventivna i prioritetna zdravstvena zaštita - ciljanim projektima - vulnerabilnih populacionih grupa. Tu su i sve značajnije aktivnosti u borbi protiv masovnih hroničnih nezaraznih bolesti od kojih se kao najznačajnije pominju: hronične kardiovaskularne bolesti, maligne i hronične respiratorne bolesti. Nezaobilazne su i globalne aktivnosti na zaštiti čovekove životne sredine od svih štetnih agenasa plodova savremene civilizacije. Sve ovo je samo deo aktivnosti Svetske zdravstvene organizacije, koje se sprovode kroz određene programe. U različitim državama, prioriteti u aktivnostima prevashodno zavise od ekonomske razvijenosti zemlje, jer je njoj komplamentarna i problematika u vezi sa očuvanjem i unapređenjem zdravlja naroda. Nerazvijene zemlje, kao najznačajniji problem, još uvek imaju zarazne bolesti, neishranjenost. Za visoko razvijene zemlje, najznačajnija je zdravstvena i ekonomska problematika masovnih hroničnih nezaraznih bolesti - njihova prevencija, lečenje i psihosocijalna rehabilitacija. Visoko razvijene zemlje moraju da brinu o zaštiti od potencijalnih opasnosti koje donosi rad sa visoko razvijenom tehnologijom i o zaštiti od mogućeg akcidenta. Pomenimo ukratko: radioaktivni otpad i njegovo odlaganje, jonizujuća zračenja, elektromagnetna zračenja, fenomen "staklene bašte", razne vrste toksina, pesticida i  bpojni drugi agenasi, koji mogu imati štetne posledice na zdravlje ljudi.
            Svetska zdravstvena organizacija neumorno promoviše programe i delatnosti u svrhu zaštite zdravlja i podizanja kvaliteta ljudskog života na svim nivoima, za sve ljude sveta - i regionalno i globalno. Najpoznatiji programi - sa sažetim nazivima su: "Zdrav način života", "Zdravi gradovi", "Zdrava sela", "Zdrava ostrva", "Zdrava škola", "Zdrava radna mesta", "Zdrave bolnice", "Zajednica bez duvanskog dima", "Očišćen vazduh za disanje", "Bezbedna voda za piće", "Baby friendly" - program u saradnji sa UNICEF-om, saradnja Svetske zdravstvene organizacije u internacionalnom programu na "Hemijskoj bezbednosti".
            U pojedine programe koje nudi Svetska zdravstvena organizacija, i naša zemlja, i naš Zavod za javno zdravlje Subotica, i naša bolnica, i određene druge ustanove se aktivno uključuju. Takvi su: "Baby friendly" program, "Zdravi gradovi", "Zdrava škola", "Zdravi vrtići".
            Osnovni svoj cilj Svetska zdravstvena organizacija je reafirmisala u Alma Ati 1979. godine, kada je sačinjena "deklaracija o primarnoj zdravstvenoj zaštiti". 1981. godine, formulisana je strategija "zdravlje za sve do 2000.", koja se bazira na primarnoj zdravstvenoj zaštiti uz aktivno učešće i odgovornost: svakog pojedinca, socijalne grupe, ali i celog društva i države koja pokreće poluge bez kojih nema realizacije ovog cilja do kojeg je put veoma složen. Zdravlje za sve, podrazumeva da svaki pojedinac dobije šansu da ima kvalitetniji život u svim aspektima.
            Najvidniji rezultati na globalnom planu koji su nastali prethodnih godina postojanja i rada Svetske zdravstvene organizacije su svakako u eradikaciji pojedinih zaraznih bolesti (smatra se da su velike boginje eradicirane 1980. godine). U našoj zemlji, iskorenjena je i malarija.
            Nemoguće je ukratko reći sve o istorijatu, razvojnom putu, aktivnostima i ciljevima Svetske zdravstvene organizacije, ali je ovo esencijalno.

Autor : dr Zorica V. Dragaš