Slogan naravno nije slučajno određen. Poznato je da postoji globalna Strategija za kontrolu tuberkuloze – koju je Svetska zdravstvena organizacija donela, jer je 1993. godine tuberkuloza proglašena za globalnu opasnost. Procenjeno je da se u svetu svake godine javlja 8,4 miliona novih slučajeva i da oko 2 miliona ljudi umire od tuberkuloze. Od svih slučajeva zabeleženih u evropskom regionu 80% je u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza i Rumuniji. Vlada Srbije, između ostalog i zbog toga, podržava aktivnosti na kontroli tuberkuloze - nacionalni i regionalni nivo, i donela je Nacionalni program za tuberkulozu: "Kontrola tuberkuloze u Srbiji sprovođenjem DOTS strategije i unapređenja službi za vulnerabilne kategorije stanovništva", koji se sprovodi (predviđeno pet godina).
Tuberkuloza je danas postala aktuelni svetski problem zbog više krupnih razloga, ali najvažnijim se proglašava ko-epidemija  HIV/tuberkuloza, za koju ne postoje državne granice, kao i rastuće siromaštvo i sve veće raslojavanje u svetu. Nepravilna ishrana (pothranjenost i gojaznost), kakvu ima većina ljudi, smanjuje prirodnu opštu odbrambenu sposobnost i otpornost osobe, pa je time značajan doprinosni faktor sve proširenijeg oboljevanja stanovništva od tuberkuloze u ekonomski nerazvijenim ali i razvijenim državama. Ovo su samo najvažniji razlozi zbog kojih je potrebno podići nivo osnovnog znanja stanovništva o tuberkulozi, zaraznoj bolesti koja u pogodnim uslovima - neotkrivena i nelečena - može da se širi u našem stanovništvu, izolovano i zajedno sa sidom, prevashodno u grupama ljudi sa povećanim rizikom oboljevanja. Tuberkuloza ne pripada samo prošlosti – otkrivaju podaci iz celog sveta – ima je i danas, kažu stučnjaci VIŠE NEGO IKADA PRE, a biće i sve prisutnija ukoliko je ne zaustavimo!
Moguće je uspešno zaustaviti ovu bolest, ali važno je znati sledeće:
1. Tuberkuloza je zarazna bolest, u 96% slučajeva plućne lokalizacije, koju izaziva Mikobail tuberkuloze – humani tip (ili retko Mikobail bovis – goveđi tip) i koja se širi preko vazduha kapljičnim putem (retko, mlekom obolelih krava), a najznačajniji izvor infekcije su oboleli ljudi sa nelečenom direktno pozitivnom aktivnom tuberkulozom. Pojedinačni rizik od infekcije postoji uvek kada je osoba duže vreme u malom zatvorenom prostoru izložena udisanju vazduha u neposrednoj blizini zaraznog bolesnika koji iskašljava veliki broj čestica, koje sadrže mikobacil tuberkuloze. Nedostatak prirodne ili veštačke ventilacije i direktnog sunčevog svetla u prostoru povećavaju rizik od infekcije. Da bi se smanjila mogućnost širenja infekcije potrebno je izbegavati duži boravak sa puno ljudi u malom zatvorenom prostoru koji nije pravilno provetravan. Rizik da će se u toku života razboleti od tuberkuloze kod inficiranih osoba sa očuvanim imunim sistemom, iznosi 10%.
2. Da bismo mogli sprečiti nastanak i razvoj aktivne tuberkuloze moramo poznavati faktore rizika i odrediti grupe ljudi koji imaju poseban ili povećan rizik od oboljevanja. Faktori rizika za infekciju bacilom tuberkuloze i za razvoj aktivne bolesti su na prvom mestu HIV infekcija i sida, zatim oslabljen imunitet, odnosno svako imunokompromitujuće stanje organizma, teške hronične bolesti (šećerna bolest), zloćudne ili maligne bolesti, upotreba duvana i droga, zloupotreba alkohola kao i smanjena telesna težina za više od 10% od normalne (pothranjenost). Sve osobe koje u sebi nose jedan ili više faktora rizika pripadaju grupi sa posebnim rizikom oboljevanja.
Socijalno ugrožene kategorije ljudi (osobe sa minimalnim primanjima, nezaposleni, izbeglice, beskućnici), zatvorenici, osobe koje žive u ustanovama socijalno - medicinskog staranja, kao i osobe koje rade u njima, zatim osobe koje žive u zajedničkom domaćinstvu sa bolesnikom obolelim od tuberkuloze takođe pripadaju grupi sa posebnim rizikom oboljevanja.
3. Sprečavanje širenja bolesti je od izuzetne važnosti, jer jedan nelečeni ili neodgovarajuće lečeni bolesnik zarazi (inficira) u toku jedne godine 10 do 15 ljudi, smatraju na osnovu analiza, eksperti Svetske zdravstvene organizacije. Za rano otkrivanje tuberkuloze, a time i uspešno sprečavanje širenja, ključno je poznavanje simptoma. Više od 90% odraslih obolelih ima simptome bolesti, a samo 50% obolele dece. Opšti simptomi ove bolesti su: gubitak apetita i smanjenje telesne težine, brzo zamaranje i slabost, blago povišena temperatura, noćno znojenje, groznica. Respiratorni simptomi plućne tuberkuloze su: kašalj koji traje duže od 3 do 4 nedelje i ne prolazi na uobičajenu terapiju, bolovi u grudima, otežano disanje i  iskašljavanje krvi. U slučaju van plućnih oblika tuberkuloze (4-5%) simptomi dolaze i od organa koji je zahvaćen procesom, pored opšte simptomatologije, (plućna maramica, limfne žlezde, kosti, zglobovi, jajnici, bubrezi, mozak, možane ovojnice). Svetska zdravstvena organizacija je na osnovu prikupljenih podataka i svojih istraživanja, došla do zaključka da je u siromašnim zemljama sveta 95% stanovništva inficirano bacilom tuberkuloze. Zbog svega ovoga veoma je važno da se svaka osoba koja primeti neki od ovih simptoma odmah javi svom lekaru, koji će nakon pregleda i prema potrebi, dati uput za dalji tretman kod pulmologa (pneumoftiziologa) da bi standardizovano lečenje tuberkuloze započelo odmah nakon postavljanja dijagnoze. Terapija je standardizovana, strogo kontrolisana i bolesnik mora da je primenjuje tačno onako kako je određeno, bez prekida i pauze. Na taj način će se sprečiti razvoj oblika tuberkuloze rezistentne na standardne lekove, koja ima smrtnost 40% i u našem vremenu. Kada je bolest nastala veoma je  važno da oboleli prilikom kašljanja, kijanja maramicom, koja je u levoj ruci, prekriva usta i nos. Takođe je važno da vodi računa o higijeni životnog prostora uz redovno provetravanje prostorija. Veoma je značajan ukupan higijensko-dijetetski režim života. Važan je pre svega za primarnu prevenciju oboljevanja, ali se i tokom lečenja obavezno primenjuje nutritivno i energetski izbalansirana ishrana, uz dovoljno sna, odmora, i umerene fizičke aktivnosti i savetuje se boravak u uslovima tople, suve klime. Tuberkuloza je u potpunosti izlečiva bolest i treba je obavezno lečiti i kod žena u trudnoći, jer postoji terapija koja je bezopasna za plod u razvoju. Potrebno je istaći da su u našoj zemlji lekovi besplatni i svakom dostupni. Posle izlečenja ne ostaje trajan imunitet, a to znači da se od ove bolesti može bolovati više puta u životu. Vakcina protiv tuberkuloze se daje na rođenju ili do kraja druge godine života, ali ne pruža potpunu zaštitu, i to znači da vakcinisana osoba može oboleti. Davanje vakcine, kao mere specifične imunizacije, ima opravdanje i pored toga što ne štiti u potpunosti jer pomaže stvaranje i jačanje otpornosti organizma na ovog uzročnika (specifične otpornosti). Oboljevanje nije povezano sa polom niti godinama starosti, već se oboljenje može razviti kada se steknu pogodni uslovi - počev od rođenja.
Stope oboljevanja i umiranja stanovništva od tuberkuloze različite su prema Okruzima u Srbiji, ali može se zaključiti da je ova bolest pod kontrolom na našem području. Snaženjem zdravstvenog resursa – opšte odbrambene sposobnosti i imuniteta – svaki čovek daje aktivan doprinos borbi protiv ove bolesti, koja je u svom cikličnom kretanju ponovo uzela maha.

Autor: dr Zorica V. Dragaš