Svake godine u Srbiji se potvrdi oko 32 hiljade novih slučajeva ove bolesti, a godišnje umre oko 20 hiljada ljudi. U Srbiji je u periodu 1997-2007. godine došlo do porasta stopa mortaliteta od malignih tumora: kod osoba muškog pola za 11,7% a kod osoba ženskog pola za 7,0%. Broj umrlih osoba od malignih tumora se tokom poslednje decenije povećao za 20,3%.
Skupština SZO je na svom 58 zasedanju 2005. godine usvojila Rezoluciju o prevenciji i kontroli raka - zbog visoke učestalosti oboljevanja i umiranja, sledstveno tome potrebe za prevencijom i ranim otkrivanjem ove bolesti kao i potrebe za boljom dijagnostikom, lečenjem i negom obolelih. Rezolucija ukazuje na potrebu izrade i sprovođenja sveobuhvatnih nacionalnih programa prevencije i kontrole maligne bolesti. Prevencija (pre svega primarna ali i sekundarna) ima nemerljiv javno zdravstveni pontecijal i predstavlja naj efikasniji pristup kontroli maligne bolesti, jer je na više od 80% svih lokalizacija ove bolesti moguće uticati uklanjanjem ili modifikovanjem faktora rizika odnosno, moguće je na taj način sprečiti nastanak bolesti. Ukoliko do bolesti ipak dođe na njen ishod je moguće uticati ranim otkrivanjem, terapijom i rehabilitacijom uz odgovarajuće palijativno zbrinjavanje.
            S obzirom da maligne bolesti imaju zajedničke faktore rizika (duvanski dim, nepravilna ishrana, fizička neaktivnost, konzumiranje alkohola...) i socijalno-ekonomske odrednice sa drugim hroničnim nezaraznim bolestima, one su takođe obuhvaćene Evropskom strategijom za prevenciju i kontrolu hroničnih nezaraznih bolesti iz 2006. godine, kao i Strategijom Republike Srbije za prevenciju i kontrolu hroničnih nezaraznih bolesti. Nacionalna strategija za prevenciju i kontrolu hroničnih nezaraznih bolesti je sveobuhvatni strateški dokument. Strategija je i u našoj zemlji usmerena na faktore rizika zajedničke za sve hronične nezarazne bolesti, prema tome i za maligne bolesti. Ministarstvo zdravlja Srbije iniciralo je Plan aktivnosti za aktivno učešće nacije u borbi protiv raka u vidu Nacionalnog programa za borbu protiv malignih bolesti koji proizilazi iz Strategije za prevenciju i kontrolu hroničnih nezaraznih bolesti. Ovaj program integriše akciju društva i ima potencijal za održivi koordinisan, sveobuhvatan, timski pristup u prevenciji i kontroli malignih bolesti u Srbiji. Primenom programa u narednih 5 godina želimo da postignemo sledeće:   
- smanjiti smrtnost od malignih bolesti,
- produžiti život obolelih od malignih bolesti,
- poboljšati kvalitet života obolelih i njihovih porodica. 
            Međunardna unija za borbu protiv raka već 2 godine vodi kampanju usmerenu na primarnu prevenciju raka kroz unapređenje zdravlja dece (“Danas deca, sutra svet“). Radi se o petogodišnjem programu koji ima za cilj pružanje informacija o načinima kako se može sprečiti rak kroz izbore koje pravimo, sa težnjom da se stanovništvo u tom smislu motiviše. Svake godine kampanja se vodi pod različitim sloganom:

• 2008. godine – kampanja je bila usmerena na zaštitu dece od duvanskog dima, sa porukom “Želim detinjstvo bez duvanskog dima“.
•  2009. godine – kampanja je usmerena na promociju zdravog načina života kod dece, a to podrazamuve pravilnu ishranu, svakodnevnu fizičku aktivnost i održavanje odgovarajuće telesne težine, sa porukom: “Želim zdravo i aktivno detinjstvo“.

Međunardna unija za borbu protiv raka organizuje svetske kongrese svake druge godine. Na kongresu održanom 2006. godine u Vašingtonu predstavnici 139 zemalja potpisali su
“Svetsku deklaraciju o raku“ – deklaraciju koja poziva na akciju u borbi protiv raka, i pomaže da se privuče pažnja i spremnost za delovanje ONIH koji donose odluke o zdravstvu na nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou. Na kongresu održanom u Ženevi 2008. godine usvojen je plan aktivnosti za postizanje ciljeva Svetske deklaracije o raku sa pozivom na globalnu akciju. Osnovni ciljevi navedeni u Deklaraciji uključuju na globalnom nivou:

• smanjenje upotrebe duvana,
• smanjenje gojaznosti,
• smanjenje upotrebe alkohola,
• univerzalne programe vakcinacije protiv hepatitisa B i humanog papiloma virusa (sprečavanje raka jetre i raka grlića materice),
• dramatično smanjenje iseljavanja zdravstvenih radnika obrazovanih iz oblasti onkologije iz zemalja u razvoju,
• univerzalnu raspoloživost efikasnim lekovima protiv bola i
• uticaj na predrasude i pogrešno shvatanje ove bolesti.

Najveći onkološki autoriteti iz 11 zemalja jugoistočne Evrope potpisali su 2008. godine u Budimpešti Deklaraciju protiv raka. Profesor dr Nenad Borojević iz Instituta za onkologiju i radiologiju Republike Srbije je u ime naše zemlje bio potpisnik na tom skupu.
            Nacionalni program „Prevencija raka grlića materice – program organizovanog skrininga“ usvojila je Vlada Republike Srbije 22. maja 2008. godine. Timovi stručnjaka Republičkih stručnih komisija su tokom 2008. godine pripremili nekoliko Nacionalnih Programa koji su pred usvajanjem: „Srbija protiv raka“, „Prevencija i rano otkrivanje raka dojke“ i „Prevencija i rano otkrivanje raka debelog creva“.
            U Severno bačkom okrugu – 2008. godine – najučestalije lokalizacije maligne bolesti u stanovništvu muškog pola bile su: rak pluća, debelog creva, prostate i mokraćne bešike a u stanovništvu ženskog pola: rak dojke, pluća, debelog creva, grlića materice. Sve istraživačke studije u svetu su potvrdile veoma visoku povezanost upotrebe duvana i duvanskog dima sa malignom bolesti na: plućima, dušniku i usnama, jeziku, jednjaku, pankreasu, mokraćnoj bešici, dojci, prostati, grliću materice...Povećana telesna težina, neosporno dokazano, je faktor rizika za nastanak raka jednjaka, debelog i završnog creva, bubrega, tela materice i dojke. U drugoj polovini XX veka dvojica naučnika Armstrong i Dol su dokazali da postoji pozitivna korelacija (povezanost) između unosa mesa (pogotovo crvenog) i raka debelog i završnog creva i pozitivnu korelaciju sa ukupnim unosom masti a negativna korelacija je dokazana u odnosu na unos cerealija. Svakodnevna zloupotreba alkohola predstavlja faktor rizika za nastanak maligne bolesti sledećih lokalizacija: debelo i završno crevo, usna duplja, jednjak, grknjan i gornji delovi dušnika, pankreas i naročito želudac i jetra. Stav većine stručnjaka je da zloupotreba alkohola predstavlja unošenje više od jednog standardnog pića svakodnevno. Treba podsetiti da zloupotreba alkohola i pravilna ishrana najčešće ne idu zajedno, odnosno u koliziji su.

Zbog svega navedenog, što predstavlja deo naše svakodnevne statistike, važnost primarne prevencije se ističe i u činjenici da je dostupna većem delu populacije koja može eventualno da oboli, a da su istovremeno primenjene metode visoko efikasne i prihvatljive. Potrebno je samo poznate spoljašnje faktore rizika isključiti iz života, ili ih svesti na minimum. Važnost sekundarne prevencije, odnosno rano otkrivanje nastale bolesti, nikako se ne sme zanemariti i Zdravstvena služba preduzima značajne korake ka ostvarivanju tog cilja – koji će ostati delimično neostvaren -  ukoliko naše stanovništvo “ne odgovori“  na odgovarajući način. Pored zdravog načina života koji svaki čovek treba da izgradi – za sebe, za svoju porodicu – neophodno je i da budno prati stanje svoga zdravlja, uočava određene promene i da obavlja kontrolne i preventivne preglede kod svog lekara. Jedino tako će biti moguće da se ciljevi Nacionalnog programa za borbu protiv raka ostvare. Engleska poslovica je za kraj ovog teksta, izrečena je davno, a primerena je i našem vremenu: “Bolesti su cena za zla uživanja!“.

Autor: Dr Zorica V. Dragaš