NACIONALNI DAN BEZ DUVANSKOG DIMA – 31. JANUAR
”DUVANSKI DIM JE SERIJSKI UBICA”

Prema  podacima  Istraživanja  zdravlja  stanovništva  Srbije  za  2006.  godinu,  skoro  2/3 odraslih stanovnika Srbije (61,7%) izloženo je duvanskom dimu u svojoj kući, nešto malo
manje  nego  u  2000.godini,  kada  je  taj  procenat  iznosio  65,7%.  Na  poslu  je  2006.godini
duvanskom dimu bilo izloženo 44,9% zaposlenih, a 2000. godine 55,5%. Drugo istraživanje
o upotrebi duvana kod mladih iz 2008. godine pokazalo je da 77% mladih od 13-15 godina
živi sa nekim ko u njihovom prisustvu puši, što je, iako visoko, za petinu manje nego 2003.
godine (97,4%).
Duvan je jedan od vodećih uzroka smrti u svetu i predstavlja jedini legalni proizvod koji
ubija  trećinu  do  polovine  onih  koji  ga  konzumiraju.  Duvanski  dim  koji  se  udiše,
tzv. „pasivno pušenje“, zvanično je klasifikovan kao kancerogena mešavina koja kod ljudi
može da uzrokuje rak, najčešće rak pluća (rizik je viši za 20% do 30%). Takođe, dim izaziva
teške, i često smrtonosne, akutne i hronične bolesti srca i moždani udar (u oba slučaja za
25%  više  nego  kod  neizloženih  osoba),  kao  i  pojavu  i  pogoršanje  astme,  pogoršanje
hronične opstruktivne bolesti pluća i emfizema. Kod dece, kao posledica pušenja uočavaju
se češće infekcije donjih respiratornih puteva, astma i infekcije srednjeg uva. Pušenje u
trudnoći posebno je štetno, jer utiče i na zdravlje bebe i na zdravlje majke, kod koje može
doći do težeg začeća, patološkog razvoja placente i prevremenog porođaja, a mogući su i
češći spontani pobačaji. Kasnije, u detinjstvu, zbog majčinog pušenja  u toku trudnoće,
češća je pojava poremećaja plućnih funkcija, astme, a u novije vreme sve više se pominje i
češća gojaznost dece.
Pušenje  je  najveći  pojedinačni  uzrok  smrtnosti  stanovništva  koji  se  može prevenirati odgovarajućim merama zdravstvene politike. Preko milion umrlih godišnje u Evropi u celini i više od pola miliona u zemljama Evropske unije nastaje kao posledica ovog oblika rizičnog ponašanja.
Procenjuje se da:
•      25% svih smrti od malignih bolesti se pripisuje posledicama pušenja
•      20% smrti od kardiovaskularnih bolesti takođe
•   u celini 15% svih smrtnih slučajeva u Evropi nastaje kao posledica ovog faktora
rizika
Međutim, ono što još više zabrinjava je činjenica da više od 19 000 nepušača u EU umire zbog «pasivnog pušenja». Duvanski dim koji osobe nevoljno udišu (tzv. pasivni pušači) sastoji se od dima koji se oslobađa iz zapaljenog vrha cigarete i iz dima koji izlazi iz pluća pušača. Dim koji se
oslobađa iz vrha cigarete sagoreva na nižim temperaturama od onih koje se stvaraju kad
pušač udahne dim, pa su i koncentracije mnogih toksičnih materija više. U engleskom
govornom području ova vrsta udisanja duvanskog dima naziva se „secondhand smoke“ ili u
slobodnom prevodu „dim iz druge ruke“, što implicira udisanje duvanskog dima iz tuđih
pluća.  
Svetska zdravstvena organizacija traži od svih zemalja da radna i javna mesta budu potpuno
bez duvanskog dima, kako bi se izlaganje nepušača duvanskom dimu smanjilo ili potpuno
eliminisalo. To se postiže usvajanjem nove zakonske regulative kojom se potpuno zabranjuje
pušenje na svim javnim i radnim mestima, uključujući i ugostiteljske objekte. Zaključak
Svetske zdravstvene organizacije jeste da ne postoji siguran nivo izlaganja ljudi duvanskom
dimu, pa je potpuna zabrana pušenja jedina efikasna mera koju uvodi sve više zemalja. Ovim
zabranama  prethodi  medijska  kampanja,  kako  bi  se  stanovništvu  objasnilo  zašto  je
neophodno da se takvi zakoni donesu i kakve će koristi imati od takve zabrane. Prva zemlja
koja je uvela zakon kojim se zabranjuje pušenje na svim javnim i radnim mestima bila je
Irska,  koja  je  zakonom  iz  2004.  godine  zabranila  pušenje  i  u restoranima,  pabovima  i
kafićima.  Ni  najveći  skeptici  nisu  mogli  da  pretpostave  da  će  se  zakon  ovako  dobro
poštovati i da će ga se pridržavati čak i najstrasniji pušači i poštovaoci irskog piva.
Za  primerom  Irske  povele  su  se  i  mnoge  druge  zemlje,  kao  što  su  Škotska,  Engleska,
Norveška,  Švedska,  Malta,  Slovenija, Australija,  Novi  Zeland,  mnoge  države  u
Sjedinjenim Američkim Državama, kao i grad Njujork, zatim Kanada, Južna Afrika, i od
nedavno,  Francuska,  Nemačka  i  Hrvatska.  Evropska  komisija  najavila  je  da  će  u  svim
državama Evropske Unije takvi zakoni  morati  da stupe na snagu do  2009. godine, čime
države EU postaju države bez duvanskog dima.
Danas se razmišlja i o nekim drugim merama, pre svega zabrani pušenja ispred javnih zgrada
i ustanova, kao i kafića, restorana i barova. Druga mera odnosi se na zabranu pušenja u kolima  u  kojima  se  nalazi  dete  mlađe  od  18  godina.  Takve  zakone  već  su  donele  neke provincije u Kanadi, kao i neke države u SAD.