Zdravstveno stanje i socijalni položaj su za sve starije osobe od presudnog značaja, jer za njih sve tu počinje ili se sve tu završava. Starenje je neminovnost koja donosi brojne rizike i ne može se sprečiti. Međutim, na proces starenja svaka osoba može uticati: povećavajući ili smanjujući rizike u skladu sa svojim znanjem, razlozima i veštinom. Najvažnija je spremnost da se prihvati deo odgovornosti za svoje zdravlje i da se tokom života deluje u korist svog zdravlja, dakle pre nego što bolest nastane, ili da bolest ne nastane. Stanje zdravlja jedne osobe nije nepromenljiva datost već zavisi od mnogih faktora  (unutrašnjih i spoljašnjih) počev od nasleđa, preko navika naših roditelja sve do osnovnog zaključka: da se zdravlje osobe stvara pre začeća i rođenja, i da tada počinje briga o zdravlju. Tokom života svaki čovek svojim činjenjem ili nečinjenjem povećava ili smanjuje rizik nastanka mnogih bolesti, čuva svoju zdravsvtenu rezervu ili je nemilice troši.
Mnogo toga je na nama samima i najmanje što možemo jeste da u životu uskladimo potrebe, mogućnosti i želje da bismo uspešno kontrolisali stres, zatim je potrebno da nam ishrana bude pravilna i izbalansirana uz održavanje potrebnog nivoa fizičke aktivnosti u životu oslobođenom rizika od duvanskog dima, od zloupotrebe alkohola i lekova i bez upotrebe droga. Potrebno je pratiti svoje zdravstveno stanje i obaljati preventivne preglede kod svog lekara. Rizik uvek postoji jer ”živeti znači izložiti se riziku”, ali ovo je jednostavan, bezbedan i bezbolan način da starost ne bude teret – ni nama samima  ni našoj porodici – već da nam starost bude ”sunčana jesen života”!

OSTEOPOROZA

Kosti su oslonac našeg tela, omogućavaju nam kretanje i održavanje ravnoteže. Sadrže brojne minerale, od kojih je najvažniji kalcijum, a 70% čini potporno elastično tkivo – kolagen. Metabolizam kosti je aktivan celog života i tokom fiziološkog procesa u kost se neprestano ugrađuje i iz kosti gubi kalcijum, od kojeg u najvećoj meri zavisi njihova gustina i čvrstoća. Genetski faktor je veoma značajan u određivanju potencijala kosti, odnosno sposobnosti ugradnje kalcijuma i određivanja gustine i čvrstoće. U mladosti se u kosti ugrađuje više kalcijuma nego što iz kosti izađe, u srednjem životnom dobu ovi procesi su uravnoteženi, dok se u starosti gubi iz kosti više kalcijuma nego što se ugradi. Osteoporoza je bolest koja se pojavljuje zbog poremećaja metabolizma kalcijuma, kada stvaranje kosti postaje sporije od gubljenja koštanog tkiva. Smanjena količina kalcijuma smanjuje gustinu kostiju zbog čega one postaju porozne. Ova bolest se razvija postepeno i ”tiho”, pa su prvi znaci često vrlo dramatični, kada posle manje gotovo beznačajne povrede nastane prelom. Prelomi najčešće nastaju u predelu kičmenih pršljenova, kuka, podlaktice ali može i bilo koje druge kosti. Za početak bolesti su karakteristični kompresioni prelomi, a u kasnijim fazama dešavaju se spontano (bez delovanja sile). Posle velikog gubitka kalcijuma kičmeni pršljenovi se deformišu (kolabiraju), pojavljuje se kifoza kičmenog stuba (savijanje tela u obliku kifle) i moguće je da oboleli zbog toga izgube na visini i do 15 cm. Zbog različitih deformiteta skeleta nastaju bolovi kojima se - vrlo često a pogrešno - uzrok traži u reumatskoj bolesti. Invaliditet i funkcionalna onesposobljenost za samostalan život nisu retka pojava posle preloma, pogotovo kuka. Moguće su i komplikacije koje dovode do prevremene smrti. Osteoporoza se može lako utvrditi, relativno jednostavnim metodama. Denzitometrija, koja meri gustinu kostiju, je najtačnija i sveobuhvatna. Korisno u procesu dijagnostike je i rendgensko snimanje, kao i ultrazvučna tehnika koja meri kosti pete, prstiju i nogu i koja daje rezultat a jeftina je, prenosiva i ne koristi zračenje. Danas se pouzdano zna koji faktori (rizika) pospešuju nastanak osteoporoze pa svaka osoba može utvrditi svoj rizik i još u mladosti postupati tako da se ova bolest spreči ili odloži i ublaži. Pored genetskog faktora, na koji ne možemo uticati, starenje povećava verovatnoću nastanka bolesti, zatim je u tom smislu značajan uticaj hormona (osteoporoza je učestalija u ženskom delu stanovništva). Značajni su i neki spoljašnji faktori koji jednu osobu mogu učiniti podložnom nastanku ove ”podmukle” bolesti i to su: nepravilna ishrana, pothranjenost, prevelika ili nedovoljna fizička aktivnost, neizlaganje suncu, druge bolesti i određeni lekovi.
Prema pokazateljima žene predstavljaju 80% obolelih od osteoporoze, koja pogađa skoro polovinu žena starijih od 50 i 90 %  žena starijih od 75 godina. Značajno ispoljavanje osteoporoze u ženskom delu stanovništva počinje posle menopauze jer nestaje zaštitni (protektivni) uticaj hormona estrogena. Po istom mehanizmu povećani rizik predstavlja rana postmenopauza ili ona do koje dolazi zbog bolesti koja zahteva hirurško odstranjivanje jajnika. Nefiziološki gubitak koštanog tkiva se događa i kod mlađih žena sa poremećajem mesečnog ciklusa, žena sa anoreksijom (gubitak apetita) i kao posledica intezivnog bavljenja nekim sportovima. Dodatno su ugrožene žene koje nisu rađale, a treba naglasiti da trudnoća i dojenje (uz pravilnu ishranu) ne povećavaju rizik, iako se kalcijum pojačano troši.
Rizik za osteoporozu je u muškom delu stanovništva značajno niži, ali ipak prema podacima iz sveta dva miliona osoba muškog pola ima osteoporozu, a tri miliona se nalazi u rizičnoj grupi. Posle 50. godine života kod približno 30% muškaraca razvija se ova bolest i verovatnoću povećava produžavanje životnog veka uz nepravilan tzv. ”sedantermni” način života koji u najkraćem karakteriše brza hrana i nedovoljna fizička aktivnost.
Nepravilna ishrana u kojoj nedostaju namirnice bogate kalcijumom i D vitaminom i siromašna belančevinama, povećava rizik nastanka osteoporoze. Međutim i prevelika količina vitamina A u ishrani može uticati na smanjenje gustine kostiju, kao i veća količina natrijuma zbog preteranog soljenja hrane. Natrijum vezuje kalcijum i smanjuje njegovu raspoloživost za ugradnju u kosti.
Previše ili premalo fizičke aktivnosti povećava rizik nastanka ove bolesti, a treba znati da bez dovoljnog nivoa vežbanja, brzog hoda ili neke druge aktivnosti nema ugradnje kalcijuma u kosti - iako je u dovoljnoj količini unet. Profesionalno bavljenje sportom u žena, zbog smanjene količine estrogena, može dovesti do ranijeg gubitka koštane mase.
Neizlaganje suncu nepovoljno utiče na proces formiranja kosti a može uticati i na gubljenje kalcijuma jer je fotohemijsko delovanje sunca na kožu primarni izvor vitamina D koji je neophodan za ugradnju kalcijuma u kosti. Provitamin D prelazi u vitamin D pod dejstvom sunčevih zraka pa je potrebno izlagati se suncu, ali na pravilan način i sa zaštitom za kožu. Poznato je da se kosti najintezivnije formiraju leti, a da su prelomi učestaliji zimi.
Hronične bolesti ili poremećaji koji se leče hormonalnim preparatima ili nekim lekovima, na primer imunosupresivima (utiču na imunitet), mogu olakšati nastanak osteoporoze. U novije vreme sve češće se spominje i depresija, jer osobe koje boluju od depresivnih poremećaja mogu imati povećani rizik od razvoja osteoporoze zbog povećanog nivoa hormona kortizola.
Duvanski dim predstavlja faktor rizika za nastanak ili ubrzavanje metaboličkog, a neki stručnjaci smatraju i hormonalnog poremećaja koji se manifestuje kao osteoporoza. Postoje i istraživanja koja navode zaključak da više od dva alkoholna pića dnevno mogu negativno uticati na formiranje kostiju i smanjiti sposobnost apsorpcije kalcijuma.
Osteoporoza može da se leči, proces može da se kontroliše i uspori. Poznavanje faktora koji utiču na nastanak ove bolesti omogućava sprovođenje određenih mera koje mogu značajno smanjiti rizik od osteoporoze. Pravilna ishrana, individualno izbalansirana, sa dovoljno kalcijuma i vitamina D (mleko i mlečni proizvodi, brokoli, losos...), negovana fizička aktivnost (prema mogućnosti i sposobnosti), umereno izlaganje suncu, kao i život bez duvanskog dima i zloupotrebe alkohola svakome će pomoći da čuva i unapređuje zdravlje i spreči nastanak mnogih bolesti među kojima je i osteoporoza.

Dr Zorica V. Dragaš ,
Specijalista socijalne medicine