Ko epidemija ili uporedna epidemija SIDA / TBC, rastuće siromaštvo i raslojavanje u velikom delu sveta, nepravilan / ne odgovarajući način ishrane većine stanovništva (pogotovo u gradovima), epidemija masovnih hroničnih ne zaraznih bolesti (rak, šećerna bolest...), način života i navike koji ugrožavaju zdravlje sve većeg broja ljudi (duvan, alkohol, droga, zloupotreba lekova, sedanteran način života prepun hroničnog stresa, ne dovoljno odmora i noćnog sna), svakodnevna izloženost pogotovo urbanog čoveka različitim faktorima rizika i uticajima na zdravlje i prirodnu opštu otpornost organizma doveli su do današnje rasprostranjenosti tuberkuloze. Posle nekoliko decenija druge polovine dvadesetog veka, kada je ova bolest bila pod kontrolom (posle pronalaska lekova i uvođenja široke primene vakcine) mi imamo situaciju „da tuberkuloze danas ima više u stanovništvu nego što je bilo ikada pre“,  prema podacima stručnjaka SZO.
     Tuberkuloza se najčešće (95% slučajeva) prenosi putem vazduha, kao kapljična infekcija, sa obolelog na zdravog čoveka. Posle primo infekcije (zaražavanja) razvoj bolesti zavisi najviše od opšteg zdravstvenog i stanja imuniteta, pa rizik obolevanja za zdravog čoveka sa dobrim imunološkim odgovorom iznosi približno 10%. Kada se oboljenje razvije odrasli ljudi u preko 90% slučajeva imaju izražene znake (simptome) po kojima se bolest prepoznaje, a deca samo u polovini slučajeva. Opšti simptomi su uvek prisutni (gubitak apetita i smanjenje telesne težine, brzo zamaranje, malaksalost, noćno znojenje, blago povešena telesna temperatura i groznica), a specifični dolaze od strane organa koji je zahvaćen tuberkuloznim procesom. Najčešće oboljevaju pluća i najvažniji respiratorni simptomi su: kašalj koji traje duže od tri nedelje i ne prolazi na uobičajenu terapiju, otežano disanje, bolovi u grudima i iskašljavanje krvi. Lečenje tuberkuloze je standardizovano i strogo kontrolisano, ima dve faze i traje 6–8 meseci uz primenu nekoliko antituberkulotika u kombinaciji i doziranih na kilogram telesne težine. Do izlečenja u potpunosti oboleli je na bolovanju. Neuspešno lečenje i propusti obolelog stvaraju rezistentni oblik TBC, koji se daleko teže leči, a smartnost je tada ~ 40%. Inicijalna (početna) faza traje 2 – 3 meseca, sprovodi se obavezno u bolnici i zaraznost (infektivnost) bolesnika se kontroliše. Produžena faza traje 4 – 5 meseci, sprovodi se obavezno u ambulantnim uslovima uz strogu kontrolu. Tuberkuloza se može uspešno i bezbedno lečiti i u trudnoći. Lekovi su u našoj zemlji besplatni i dostupni svakome. Rano otkrivanje bolesti je i sada veoma značajno, jer omogućava uspešnije lečenje i povećava verovatnoću izlečenja bez posledica (npr. kaverna u plućima). Važno je znati da posle ozdravljenja ili izlečenja ne ostaje trajan imunitet odnosno otpornost na ponovno oboljevanje. BCG vakcina (protiv tuberkuloze) ne pruža potpunu ili dovoljnu zaštitu ali se daje odmah po rođenju ili do druge godine života, jer pomaže stavaranje specifičnog imuniteta na uzročnika. Ove činjenice nam potvrđuju koliki je značaj opšte otpornosti i odbranbene sposobnosti organizma čoveka, a sasvim je jasno da njihova očuvanost direktno zavisi i od delovanja odnosno navika i ponašanja svakog čoveka tokom života.
      Bolesti organa za disanje i druge plućne bolesti su svuda u svetu i kod nas veoma česte kao uzrok oboljevanja i umiranja stanovništva, bilo da su akutne ili hronične i bez obzira na uzrast ili pol. Odsustvovanje sa posla (apsentizam) je zbog toga veoma česta pojava, pa predstavlja ne samo značajan zdravstveni već i zajednički ekonomski problem. Izražena je, i kod ovih bolesti, visoka povezanost oboljevanja sa faktorima ili uticajima koji dolaze iz spoljašnje sredine i na koje možemo u određenoj meri uticati kao pojedinci i kao zajednica. Zagađenje vazduha (industrija, saobraćaj) ima za posledicu povećavanje učestalosti bolesti disajnih puteva počev od banalnih infekcija, zatim bronhitisa, alergije, astme, raka pluća, dušnika ali i smanjivanje imuniteta kao i zaostajanje u psihofizičkom razvoju kod dece.
     Upotreba duvana i život u duvanskom dimu najvažniji su faktori koji utiču na nastanak raka pluća i dušnika, a to je najučestalija pojedinačna dijagnoza u mortalitetu (umiranju) stanovništva u svetu i kod nas. Rak pluća i dušnika ima visoku smrtnost (letalitet) u vremenu visoko razvijene medicine i to treba ponavljati, jer kasno daje simptome i vrlo često se otkriva kada je već metastazirao. Najbolji i jedini pravi način sprečavanja nastanka (primarne prevencije) ove bolesti jeste život oslobođen rizika od duvana i duvanskog dima.
     Kada se razgovara o primarnoj prevenciji tuberkuloze, plućnih ali i mnogih drugih bolesti treba znati da se uspeh postiže istovremenim delovanjem – kako osobe tako i organizovane zajednice – u dva pravca. Jedan pravac je delovanje na spoljašnje (promenljive) faktore rizika u smislu njihovog smanjivanja ili uklanjanja u potpunosti iz životne i radne sredine. Drugi pravac je integrisana promocija zdravlja na širokoj osnovi koja bi trebala da obezbedi svakoj osobi veću kontrolu nad sopstvenim zdravljem. Izgraditi zdrav način života i negovati navike koje su u korist zdravlja to nam je osnovni cilj, i na putu ka njemu smanjivaćemo – svi zajedno – stope oboljevanja i umiranja od bolesti na čiji je nastanak moguće uticati.

Dr Zorica V. Dragaš
Specijalista socijalne medicine