Ove godine se svuda u svetu nedelja posvećena dojenju obeležava pod sloganom: "Podrška majkama da doje – zaslužuje zlatnu medalju", koji je u skladu sa olimpijskom godinom i poručuje: pružanje podrške majkama da obezbede detetu ishranu dojenjem, predstavlja zlatan start u životu i zlatan standard u ishrani, gde svi pobeđujemo! Svi sportisti ostvaruju dobar rezultat, pobedu na sportskom borilištu naporno radeći da bi razvili svoj dar do svoje krajnje granice. Porodica, tim stručnjaka, publika – svi pružaju podršku dajući doprinos na svoj način. Uspeh zavisi od zajedničkog truda i usklađenosti na putu ka određenom cilju. U životu je uvek tako, kao i u sportu, za svako postignuće neophodna je podrška. Čovek je stvoren da živi u zajednici, a kakva će ona biti to je zajednička odgovornost u kojoj svaki član ima svoj udeo.
Majci treba pružiti svaku moguću podršku da doji svoj porod, jer za majčino mleko ne postoji zamena. To je za bebu hrana, lek i ljubav. Zbog toga ishrana na prirodan način donosi – i detetu i majci – blagodet, da ne kažemo grubu reč „korist“, dakle blagodet koja se ispoljava višestruko. Majčino mleko je jedinstveno po svojoj hranljivoj vrednosti i sastavu, što obezbeđuje najbolji mogući razvoj i rast deteta jer sadrži: imunoglobuline, lipozome, makrofage, hormone, enzime, odnosno sve potrebne faktore rasta i razvoja. Prirodan način ishrane značajno smanjuje mogućnost nastajanja pothranjenosti (malnutricije), malokrvnosti (anemije) i gojaznosti. Prvo mleko je za novorođenče prva imunizacija (zaštita od mnogih bolesti). Treba znati da imunološki sistem fiziološki (prirodno) sazreva do kraja druge godine života, a da majčino mleko ima i antiinfektivno svojstvo. Još je veoma važno naglasiti da dojenje blagotvorno deluje na emocionalni, psihički i intelektualni razvoj deteta što su brojne studije i istraživanja širom sveta dokumentovale. Takođe je dokazano da žene koje su rađale i dojile svoju decu pre tridesete godine života daleko ređe oboljevaju od raka dojke, a rak dojke je u razvijenom delu sveta najučestalija lokalizacija zloćudne (maligne) bolesti, odnosno raka u ženskom delu stanovništva. Ovom prilikom samo da se podsetimo: ciklus razvoja dojke (mlečne žlezde) – kao organa fiziološki se završava tokom procesa dojenja.
Pet obojenih krugova simbolizuju Olimpijadu i internacionalnu mrežu sportista i zemalja pa je zbog toga ove olimpijske godine Svetska nedelja dojenja iskoristila tih pet isprepletenih krugova da predstavi oblike podrške dojenju na koje se žene mogu pozvati pošto im je neophodna pomoć i ohrabrenje, da bi bile uspešne. Koristeći sportski žargon možemo reći da su žene „ključni igrači“ i da su u centru svakog kruga. PRVI KRUG - možda najvažniji, ali sasvim sigurno je najbliži i  predstavlja porodicu. Veoma su značajni i svi drugi socijalni kontakti koji zavise od majke koja doji, njene kulture, njene životne situacije, njenog socijalno-ekonomskog nivoa, kao i nivoa obrazovanja i ostalih aktivnosti koje preduzima. U porodici nije dovoljna samo verbalna podrška već je neophodno u tom periodu (barem šest meseci do godine dana) rasteretiti ženu od previše kućnih poslova, brige za druge članove porodice i od brojnih drugih obaveza, da bi ona mogla što potpunije ostvariti svoje materinstvo. DRUGI KRUG - predstavlja sistem zdravstvene zaštite i stručne ljude u ovom sistemu, koji imaju indirektan i direktan uticaj na dojenje. TREĆI KRUG - predstavlja podrška Vlade i zakonodavstva, koji utiču između ostalog i na formiranje javnog mišljenja koje je takođe značajan deo podrške majkama koje doje. ČETVRTI KRUG - predstavlja radno okruženje, koje treba da bude pozitivno da bi stres na radnom mestu bio na najnižem mogućem nivou. Majkama je veoma značajno da privremeno smanje radno angažovanje na poslu i kod kuće, jer su im to vreme i energija neophodni za uspešan proces dojenja, koji - uz dopunsku ishranu - treba održavati i duže od godinu dana. Da ne zaboravimo kaže se: „svaka majka je zaposlena majka“... PETI KRUG - predstavlja odgovornost cele zajednice za odgovor na krizne ili vanredne situacije u državi kada odgovornost majke raste, i ne odnosi se samo na brigu oko ishrane već i na samo preživljavanje i nje i deteta. Majka je tada pod snažnim stresom u situaciji koja je, najvećim delom, van njene kontrole.

dr Zorica V. Dragaš