Kancelarija za drogu i kriminal UN (Uniteds Nations Ofice on Drugs and Crime – UNODC) ovom kampanjom želi podići nivoa svesti o značajnom problemu koji droga predstavlja za društvo. Nijedan pojedinac, ni porodica ili zajednica nisu sigurni tamo gde ne postoji kontrola ilegalnih droga. Droga može da kontroliše telo i um korisnika, proizvođači droge mogu da kontrolišu poljoprivrednike, nedozvoljena prodaja i kriminal mogu uticati na  zajednicu.
Cilj kampanje je da mobiliše i  insipiriše ljude da se uključe u  kontrolu droga. Predložena kampanja i osnovni slogan "Da li droga upravlja tvojim životom?" su fleksibilni i mogu da se upotrebe u različitom kontekstu:
Da li droge upravlja tvojom kreativnošću?
Da li droge upravlja tvojom igrom?
Da li droga upravlja tvojim telom?
Da li droga upravlja tvojim mozgom?

VRSTE DROGA KOJE SE MEĐUNARODNO KONTROLIŠU

Aktivnosti UNODC-a i kampanja povodom Svetskog dana borbe protiv zloupotrebe i krijumčarenja droge za 2008. godinu usmereni su na droge koje se kontrolišu, što je određeno u tri multilateralna sporazuma koji čine osnov međunarodnog sistema kontrole droga. Nelegalne droge koje se međunarodno kontrolišu uključuju kanabis, stimulanse amfetaminskog tipa, koku / kokain,  halucinogene droge, opijate i sedativne hipnotike.
Skoro 200 miliona ljudi širom sveta koristi ove droge. Marihuana i  hašiš su vodeće droge sa 162 miliona korisnika. Stimulanse tipa amfetamina, metamfetamina, ekstazija, metkationina koristi oko 35 miliona ljudi. Globalno, procenjuje se da oko 16 miliona ljudi koristi opijate – opijum, morfijum, heroin, sintetičke opijate, a oko 13 miliona ljudi koristi kokain.
Upotreba kokaina u zapadnoj Evropi je od posebnog značaja i dostiže alarmantan nivo. Kanabis, koji se uzgaja i koristi širom sveta se menja – potencijal droge se povećao nekoliko godina unazad i postoje naznake da su potcenjeni zdravstveni rizici u odnosu na mentalno zdravlje kao posledica uzimanja kanabisa. Upotreba opijata je najveća duž puteva krijumčarenja iz Avganistana, koji je najveći svetski proizvođač opijuma. Upotreba stimulansa amfetaminskog tipa u Aziji je takođe problem.

1998. – POSEBNA SEDNICA GENERALNE SKUPŠTINE UN O GLOBALNOM PROBLEMU DROGA

U junu 1998. godine Generalna Skupština UN održala je poseban sastanak i usvojila političku deklaraciju o globalnom problemu droga u kojoj se oko 150 zemalja obavezalo da do kraja 2008. godine postignu merljive rezultate po pitanju smanjenja ponude i tražnje droga.

http://www.un.org/ga/20special/poldecla.htm
Glavne pravci i oblasti borbe protiv nelegalnih droga predstavljaju borba protiv zloupotrebe, proizvodnje i krijumčarenja droga.
U političkoj deklaraciji Generalne skupštine UN navodi se:
"Droge uništavaju živote i zajednice, podrivaju održivi ljudski razvoj i stvaraju kriminal. Droge utiču na sve segmente društva u svim zemljama; naročito zloupotreba droga utiče na slobodu i razvoj mladih ljudi, najdragocenije svetske vrednosti".

ŠTA TREBA MLADI DA  ZNAJU O DROGAMA?
Do sredine prošlog veka postojalo je relativno malo supstanci, uglavnom prirodnog proekla, čija zloupotreba je dovodila do stvaranja zavisnosti. Od 50-tih godina prošlog veka, razvojem hemijske i famaceutske industrije, pojavio se čitav niz lekova sa psihoaktivnim dejstvom, a u ilegalnim laboratorijama širom sveta je ubrzano se stvaraju nove droge sa sve bržim i razornijim dejstvom na nervni sistem. Zbog velikog broja i raznolikosti ovih supstanci, danas umesto užeg termina droga sve češće koristimo širi termin PSIHOAKTIVNE SUPSTANCE. To su sve one materije (supstance) koje menjaju stanje svesti, odnos prema telu, opžanje, mišljenje, raspoloženje i ponašanje.

Postoje mnogi razlozi zbog kojih ljudi uzimaju nelegalne droge.

Neki ih uzimaju da bi pobegli od svojih problema, drugi zato što im je dosadno, zato što su radoznali ili samo zbog toga što žele da se osećaju dobro. Neki su pod pritiskom okoline da uzimu drogu da bi bili in ili da bi se pobunili i skrenuli pažnju na sebe.
Korisnici droga mogu da postanu i muškarci i žene, mladi i stari, bogati i siromašni, zaposleni i nezaposleni, oni koji žive u gradu ili selu – znači, narkomanija može da pogodi svakoga.

Zavisnost
Kada osoba više nije u stanju da kontroliše svoje ponašanje u odnosu na upotrebu psihoaktivne supstance ili droge. Javlja se prinuda i potreba za daljim unosom i pored očiglednosti štetnih posledica i suprotno zdravom tazumu, logici i svojoj svesnoj želji.

Fizička zavisnost
Ona podrazumeva prilagođavanje organizma na stalno prisustvo droge (ili PAS). Uskraćivanje ili nedostatak droge dovodi do burne reakcije organizma, sa simptomima i znacima koji se zovu apstinencijalna kriza. Kod korisnika «teških ilegalnih droga» apstinencijalna kriza je izuzetno neprijatna i teška i jednom doživljena ostavlja strah od ponovnog javljanja, što je i razlog da su oni spremni na sve da ne dožive ponovo tu krizu.

Psihička zavisnost
Ona podrazumeva psihološko prilagođavanje na korišćenje neke PAS. Ispoljava se kao žudnja koja postaje osnovni pokretač ponašanja. Zavisnik vremenom sve više počinje da se oslanja na drogu i ona postaje neka vrsta «psihičke štake» i glavno sredstvo za rešavanje svih problema. Pomoću droge zavisnik beži od neprijatnih osećanja i teškoća. Zavisnik drogu ne doživljava kao problem već kao rešenje problema, ali je ovo početak začaranog kruga u kojem se gubi sposobnost koje je stekao jer je upravo rešavanje problema i prevazilaženje poteškoća ono što nas jača i za život osposobljava.

PODELA DROGA
Prema dejstvu na CNS (centralni nervni sistem) psihoaktivne supstance se dele na DEPRESORE, STIMULANSE, HALUCINOGENE I INHALANSE ILI ISPARLJIVE RASTVARAČE. Depresori smanjuju aktivnost CNS-a, deluju umirujuće (u nižim dozama) i uspavljujuće (u višim dozama), a mogu dovesti do kome i smrti. U ovu grupu spadaju alkohol, lekovi za smirenje, za spavanje, za bolove kao i opioidi (opijum, morfijum, heroin, metadon...). Stimulansi su droge koje povećavaju aktivnost CNS-a i pojačanu mentalni i fizičku aktivnost, ali ubrzo nastupa faza suprotnih efekata – tuga, apatija, bezvoljnost. Što se stimulans više koristi to se depresiju u drugoj fazi sve više produbljuje. U ovu grupu spadaju kofein i nikotin (kao najčešće korištene legalne droge), ali i najopasnije ilegalne droge kokain i amfetamin. Halucinogeni su droge koje značajno menjaju doživljaj stvarnosti izazivajući čitav spektar psiholoških efekata. Njihov efekat je krajnje nepredvidiv i zavisi od niza faktora: od motiva za uzimanje, očekivanja, okruženja, psihičke stabilnosti i emocionalne zrelosti ili bolje reći pošto je reč o adolescentima psihičke nestabilnosti i emocionalne nezrelosti. U ovu grupu spadaju LSD, ekstazi, halucinogene gljive, kaktus i najčešće korištena ilegalna droga marihuana. Isparljivi rastavrači su materije čija zloupotreba dokazuje da drogiranje može da bude jeftino, legalno i smrtonosno. Mnogi proizvodi u domaćinstvu i industriji – lepak, boje lakovi, sprejevi, rastvarači, benzin, aceton...- sadrže isparljive psihoaktivne materije. Ove droge najčešće zloupotrebljavaju mladi uzrasta 9-15 godina. Agresivnost, nekritičnost i lažan osećaj svemoći navode ove mlade na nepromišljene i opasne postupke usled čega često povređuju sebe ili druge.

Ljudi koji koriste droge izgledaju zbunjeno, imaju crvene oči, mnogo se znoje i ne pridaju značaj i ne vode brigu o svom fizičkom izgledu. I, naravno, u velikom su riziku da postanu zavisnici od droga.

Droge imaju i druge fizičke efekte. Na primer, cigareta marihuane sadrži više štetnih materija i katrana od obične cigarete i povećava rizik kod korisnika da dobije rak pluća i druge respiratorne bolesti.
Ljudi koji koriste kokain rizikuju oštećenje osetljive sluzokože nosa. Ubrizgavanje droge putem šprica izlaže korisnika raznim zaraznim bolestima, uključujući i virus HIV-a.

Korišćenje droga vodi i do mnogih drugih zdravstvenih problema kao što su neuhranjenost, apatija, menstrualni poremećaj, poremećaj srčanog ritma.

Mnoge studije dokazuju da osobe koje počnu da puše cigarete i/ili da piju alkohol u ranim godinama života imaju veću verovatnoću da će imati iskustvo sa nelegalnim drogama nego osobe koje ne puše i ne piju.

www.unodc.org