Nedelja posvećena
opštoj bezbednosti na putevima 
21. - 27. april 2008. godine

     Istraživanja Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da svake godine u saobraćajnim nezgodama na drumovima pogine skoro 1,2 miliona ljudi, a između 20 i 50 miliona bude povređeno. Od Svetskog dana zdravlja 2004. godine i diskusija vođenih u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, vlade i njihovi partneri su posvetili veću pažnju pitanju bezbednosti na putevima. Ali, moramo da uradimo još mnogo više. Povređivanje u sudarima na putevima je drugi vodeći uzrok smrtnosti u populaciji mladih od 5 do 25 godina, sa poražavajućim posledicama po porodice i zajednice kojima su ove mlade žrtve pripadale. U ovoj grupi stanovništva, verovatnoća da će mladi muškarci, bilo da su pešaci, biciklisti, vozači motora, "novi" vozači ili putnici - smrtno stradati ili biti povređeni je tri puta veća nego za mlade žene.

     Na sreću, sve više se shvata da povrede nastale u drumskom saobraćaju mogu da se spreče. U velikom broju zemalja sveta ovo se već pokazalo kao tačno, jer su primenjeni neki od osnovnih faktora bezbednosti: sprečavanje vožnje u pijanom stanju, sprečavanje prekoračenja brzine, zakonska obaveza nošenja kacige i vezivanja pojaseva; izmenjena konstrukcija samih puteva i infrastrukture. Time se može uštedeti znatan broj života i finansijskih sredstava, čak i u uslovima sve veće motorizacije.

     Bezbednost na putevima nije akcident (slučajan događaj). Bezbednost na putevima se dešava zahvaljujući nizu smišljenih napora brojnih pojedinaca i brojnih sektora jednog društva, kao i vladinih i nevladinih segmenata. Za svakog od nas postoji uloga u ovom procesu: ministri saobraćaja, zdravlja i obrazovanja; zdravstveni stručnjaci; auto - moto savezi; edukatori, đaci; osiguravajuća društva, proizvođači motornih vozila; sredstva javnog informisanja, žrtve saobraćajnih udesa i njihove porodice. Ali, od osnovnog značaja je velika posvećenost političara ideji sprečavanja saobraćajnih nesreća. Priče o uspehu koje čujemo danas često su posledica odluke na najvišem nivou vlade da se poboljša bezbednost na putevima. Poboljšajmo bezbednost na putevima sveta i kod nas, na prvom mestu zbog nas samih!

SAVETI

ZA RODITELJE I

Prilikom svake vožnje kolima smestite dete na sedište koje odgovara njegovom uzrastu. Nabavite posebno sedište za bebe i postavite ga na zadnje sedište automobila ili bebu u toku vožnje držite u krilu ili u nosiljci, sedeći isključivo na zadnjem sedištu sve dok beba ne napuni najmanje 12 meseci.
Insistirajte da decu do 12 godine nikada ne vozite na mestu suvozača. To je, uostalom, zakonom zabranjeno.
Potrudite se da vrata automobila uvek budu zaključana kada je dete unutra, bez obzira na to da li je automobil u pokretu ili je parkiran.
Nikada ne ostavljajte dete samo u kolima! Dete može nehotično da pokrene automobil i izazove nesreću. Osim toga leti, u zatvorenom automobilu, temperatura za desetak minuta može da poraste toliko da direktno ugrozi život deteta.
Poljoprivredne mašine kao što su traktor ili motokultivator nisu predviđene za vožnju dece.
Preporuka je da nikada ne vozite decu u prikolici ili u zadnjem delu pik-ap vozila.
Ne preporučuje se vožnja biciklom dece mlade od 12 meseci. Proverite da li je sedište za dete na biciklu/triciklu sigurno. Bicikl vozite pažljivo uvek, a posebno ako dete nosi naočare ili kontakt sočiva.

ZA RODITELJE II

Uvek držite dete za ruku kada idete trotoarom! Ako ga ne držite za ruku, idite između njega i kolovoza da biste mogli pravovremeno da reagujete i da ga zaustavite ako krene prema kolovozu.
Ako ste primorani da se sa detetom krećete po kolovozu, hodajte levom stranom, tako da vam vozila dolaze u susret, a dete neka ide s vaše leve strane (uz spoljnu ivicu kolovoza).
Preporučuje se da deca pre svoje navršene desete godine sama ne prelaze ulicu.
Naučite dete da ulicu prelazi isključivo na za to predviđenim mestima, semafor i pešacki prelaz.
Ulica se prelazi samo kada je upaljeno zeleno svetlo na semaforu ili na pešackom prelazu, ali i tada oprezno. Naučite dete da, pre nego što pređe ulicu, najpre pogleda ulevo, pa udesno, pa opet ulevo.
Naučite dete osnovnim saobraćajnim znacima.
Naučite dete da kolovozom ide samo kada je to stvarno neophodno i to uvek levom sranom.
Preporuka je da deca nose na torbama oznake sa fluorescentnim bojama kako bi bili vidljivi u saobraćaju. To mogu biti i delovi garderobe.
Zimi klizav kolovoz ne dozvoljava vozačima da uvek kontrolišu situaciju, a kapa i šal koje deca nose smanjuju i zvučni i vizuelni pregled situacije. Naučite ih da tada "otvore četvore oči", da budu oprezniji nego inače.
Insistirajte da deca nose zaštitnu kacigu uvek kada voze bicikl, motocikl ili kada su na rolerima. Takođe insistirajte da nose štitnike za zglobove kada su na skejtbordu, skijama, trotinetu ili rolerima.

ZA VOZAČE

Odmah po ulasku u automobil vežite svoj pojas. Insistirajte da ga veže i vaš suvozač.
Neki od naših puteva su u lošem stanju – neosvetljeni su, puni rupa, često bez propratne signalizacije. Budite oprezni u vožnji!
Pratite i poštujte saobraćajne propise na putevima. Posebno poštujte dozvoljenu brzinu na putu kojim se krećete.
Vozite polako, sigurno i nikada nemojte piti alkohol pre vožnje.
Posebno oprezno vozite kada su deca u automobilu, kada vozite u zimskim uslovima, noću i praznicima.
Dobro se pripremite ako putujete na letovanje ili planirate duže putovanje. Bezbednost u toku vožnje najviše zavisi od vozača, ispravnosti automobila i dobro isplanirane maršute.
Odmorite se pre puta. Isplanirajte pogodno vreme za polazak na put, kao i vreme i mesta za odmor i osveženje.
Informišite se o lokacijama zdravstvenih ustanova na putu kojim prolazite, kao i o odmaralištima, hotelima, prodavnicama, pijacama, izvorima pitke vode, restoranima. Ponesite dovoljno pitke vode!

ZA ADOLESCENTE

Posebno oprezno vozite ako su sa vama dobro raspoloženi drugovi, ako idete ili se vraćate sa žurke.
Alkohol i vožnja su opasna kombinacija! Alkohol deluje na mozak i dovodi do gubitka koordinacije , usporava reflekse, slabi akomodaciju oka, utiče na proces pamćenja, umanjuje sposobnost rasuđivanja, dovodi do gubitka samokontrole i pojave rizičnog ponašanja!
Ukoliko pušite u zatvorenom automobilu to utiče na mozak vozača. Tri zapaljene cigarete deluju na mozak jednako kao i da ste popili 1 čašicu alkohola.
Marihuana (džoint) i vožnja su opasna kombinacija! Marihuana deluje na mozak i umanjuje koordinaciju pokreta, usporava reflekse i složeni misaoni proces.
Kombinacija alkohola i lekova je opasna! Ugrožava neposredno život i zdravlje! Vožnja pod dejskvom ovih supstanci dovodi i sve druge učesnike saobraćaja u životnu opasnost.
Dok vozite isključite mobilni telefon .
Ne stopirajte i ne tražite prevoz od nepoznatih osoba.
Ne kupite stopere!
U slučaju kvara na automobilu ne čekajte pomoć u njemu jer uvek postoji rizik od saobraćajne nezgode. Pomoć sačekajte na bezbednoj udaljenosti!