Tuberkuloza je zarazna bolest plućne (90-95% slučajeva) i vanplućne lokalizacije (limfne žlezde, mozak, moždane ovojnice, kosti, zglobovi, bubrezi, jajnici). Prenosi se putem vazduha od osobe obolele od aktivne tuberkuloze na zdravog čoveka (95% slučajeva) ili retko upotrebom neprokuvanog mleka od krave koja ima tuberkulozu. Svuda u svetu je prisutan trend ponovnog značajnog porasta oboljevanja od ove bolesti i to ne samo kod stanovništva koje živi u lošim socijalno-ekonomskim uslovima. Svetska zdravstvena organizacija je zbog toga 1993. godine tuberkulozu proglasila za globalnu opasnost, i sačinila je Program za kontrolu i prevenciju, sa preporukom da se sprovodi u što je moguće većem broju zemalja i da se na taj način utiče na smanjivanje stopa oboljevanja i umiranja stanovništva od ove bolesti. Takav Program se, tokom najmanje pet godina sprovodi i u Srbiji, a započet je 2006. godine.
Kod tuberkuloze, i drugih zaraznih bolesti, postoji uzročnik bolesti (Mikobacil tuberkuloze humani ili bovini tip) i postoji sama bolest kao posledica delovanja uzročnika, ali ni ova bolest se ne može objasniti samo i isključivo po modelu "jedan uzrok - jedna posledica", već nekoliko uzroka prouzrokuje mnogo zapaženih posledica. Sa proučavanjem kretanja bolesti u stanovništvu, i ne samo zaraznih, raste i interesovanje za proučavanje organizovanog odgovora zajednice u celini, i zdravstvene službe kao njenog dela na različite zdravstvene probleme. Tokom vremena gradila se svest o tome da ljudi sami treba da učine sve što mogu za očuvanje i unapređenje zdravlja, a ono što ne mogu oni sami treba da učini organizovana zajednica. Sa tim u vezi interesantno je citirati Rudolfa Virhova (1821-1902) koji je bio patolog sa snažnom socijalnom orijentacijom, a baveći se proučavanjem epidemija zaključio je da su socijalno-ekonomski i politički faktori značajni za pojavu isto koliko i biološki. Virhov je poznat po svom zaključku : "Epidemije se javljaju i često nestaju bez traga kada započne novi kulturni period. Istorija epidemija je zbog toga istorija poremećaja u ljudskoj kulturi". Tuberkuloza je jedna od bolesti koja je značajno uticala na formiranje i razvoj "preventivne svesti" kod lekara, stručnjaka ali i u široj javnosti.
Proučavajući pojavu tuberkuloze, u vremenu epidemija širokih razmera, veoma brzo je zapažena povezanost oboljevanja sa socijalno-ekonomskim uslovima i uopšte načinom života ljudi, i tuberkuloza je jedna od prvih bolesti koja je na osnovu toga svrstana u grupu socijalno-medicinskih. Na nastanak ove bolesti presudno utiče: način i kvalitet ishrane, odnosno da li je energetski i nutritivno zadovoljavajuća; zatim kvalitet stanovanja jer je potrebno da stan bude suv, topao, provetravan, osunčan sa puno svetlosti; kao i režim rada, odmora uz dovoljno noćnog sna.
Poboljšani uslovi života i rada u drugoj polovini 20 veka svuda u svetu, doduše neravnomerno, ali su doveli do snižavanja stopa oboljevanja i umiranja stanovništva od tuberkuloze. Primenom otkrivene specifične terapije i uvođenjem obavezne imunizacije vakcinom koja je takođe otkrivena sredinom prošlog veka, nastavljen je započeti trend snižavanja stopa i uspela se postici kontrola kretanja ove bolesti.
Posle nekoliko decenija uspeha u borbi sa tuberkulozom poslednjih godina (od 1993.) dešava se u celom svetu – ekonomski razvijenom i ekonomski nerazvijenom - ponovni porast oboljevanja, i izgleda da je došlo vreme da se zapitamo: Da li je ponovo došlo do "poremećaja u razvoju ljudske kulture", kako bi to Virhov rekao? Proučavanje cikličnog kretanja oboljevanja i umiranja od tuberkuloze u prošlosti i danas ukazuje nam na mnogo toga. U tom smislu neophodno je istaći, pre svega ostalog, da sve ono što narušava opšte zdravstveno stanje ljudskog organizma i umanjuje njegovu prirodnu otpornost povećava prijemćivost na bolesti, pa tako i prijemćivost/podložnost na tuberkulozu. Nasuprot tome zdrav način života uz zdrave navike daje celovit doprinos očuvanju i unapređenju zdravlja, čuva zdravstvenu rezervu organizma i smanjuje rizik od nastanka mnogih bolesti koje su po svojoj prirodi preventabilne i mogu se sprečiti. Takva mogućnost da neguje način života u korist svog zdravlja stoji na raspolaganju svakoj osobi - uz dovoljno znanja, želje i malo truda - i nalazi se u ličnoj svesti i savesti. Bolja socijalno-ekonomska situacija i solidno obrazovanje mogu povećati, popraviti kvalitet života.
Obeležavajući, ove godine, 24. mart Međunarodni dan borbe protiv tuberkuloze treba da posebno istaknemo značaj primene direktno opservirane terapije (uz nadzor). Pacijent uzima svoje tablete svakog dana tačno u određeno vreme uz kontrolu zdravstvenog radnika. Sprovođenje direktno opservirane terapije je neophodno da bismo sprečili stvaranje multirezistentnog oblika tuberkuloze koji se daleko teže i duže leči primenom lekova koji su toksičniji i skuplji, a smrtnost obolelih je tada i do 40%. U našoj zemlji lekovi su bezplatni i dostupni. Lečenje tuberkuloze traje 6-8 meseci i ima dve faze. Prva faza je početna (inicijalna), sprovodi se obavezno u bolnici i primenjuju se antituberkulotici prvog reda (4-5 u kombinaciji i dozirani na kilogram telesne težine), a traje 2-3 meseca. Infektivnost (zaraznost) bolesnika se prekida već u ovoj fazi, ali se obavezno kontroliše tokom procesa lečenja. Druga faza je produžena, sprovodi se u ambulantnim uslovima i primenjuju se 2-3 leka uz obaveznu kontrolu da ne bi došlo do neredovnog uzimanja ili prekida. Tuberkuloza se obavezno leči i u trudnoći, lekovima koji su za plod sasvim bezbedni. U našem vremenu prognoza lečenja je dobra, ali ne treba zaboraviti da je tuberkuloza nekada imala visoku smrtnost a i danas ima u slučaju razvoja multirezistentnog oblika. Bolest je moguće izlečiti u potpunosti i bez posledica, a da li će tako biti zavisi i od vremena početka i dosledne primene terapije kao i od celokupnog zdravstvenog stanja obolelog, navika, ponašanja i od socijalno-ekonomskih uslova u kojima živi. Moguće je da se bolest završi izlečenjem sa posledicama ili na žalost sa smrtnim ishodom. Stanje zdravlja Naroda, procenjeno na osnovu odabranih pokazatelja koje Svetska Zdravstvena Organizacija iz celog sveta prikuplja i analizira, nametnulo je potrebu da stručnjaci ove organizacije (iz različitih oblasti) osmisle celovitu i globalnu Strategiju koja bi trebala da dovede do ujednačavanja i unapređivanja zdravlja ljudi svuda u svetu. Strategija se zove - "Zdravlje za sve u 21. veku" – i ima 10 velikih globalnih ciljeva. Ciljevi 3, 5 i 6 direktno se odnose na tuberkulozu.
Cilj 3 – smanjivanje (snižavanje) specifičnih stopa oboljevanja, onesposobljenosti i umiranja stanovništva odnosno reverzija globalnih trendova za 5 glavnih pandemija: AIDS-a, tubrkuloze, malarije, bolesti koje su izazvane duvanom i nasilje/traumatizam.

Autor: Dr Zorica V. Dragaš, spec.socijalne medicine