PESTICIDI

Pesticidi (pest = štetocina) su svi otrovi koji se koriste za uništavanje bioloških organizama koji su nepoželjni za čoveka i društvenu zajednicu. Cilj njihove primene je da se povećaju prinosi korisnih biljnih kultura i sačuvaju proizvedene količine namirnica od propadanja. Njihova upotreba je poznata od davnina, tako je na primer:

Sumpor korišćen u Kini još 1000 godina pre nove ere kao
fumigaciono sredstvo
Kitovo ulje i sirae protiv larvi štetnih insekata kao i jedinjenja arsena
Ekstrakt lista duvana kao insekticid
Seme strihinina kao rodenticid
Bordovska čorba (bakar-sulfat) u zaštiti vinove loze
10 % sumporna kiselina za uništavanje nekih vrsta korova.

1930. godina predstavlja početak primene modernih pesticida. Kao osnov za podelu pesticida mogu poslužiti različiti kriterijumi. Prema nameni pesticidi su podeljeni u nekoliko osnovnh grupa:

1. insekticidi - sredstva koja štite ljude i biljke od insekata, 2. herbicidi - sredstva za uništavanje korovskih biljaka, 3. fungicidi - sredstva koja se upotrebljavaju za uništavanje štetnih nižih biljaka,gljivica i plesni, 4. nematocidi – sredstva protiv nematoda ( valjkastih glista), 5. akaricidi - sredstva koja se koriste za suzbijanje pregalja i njihovih razvojnih stadijuma jaja, larvi, 6. rodenticidi - sredstva za uništavanje glodara, 7. antihelminitici – sredstva za suzbijanje glista, 8. defolijanti - sredstva koja izazivaju prevremeno opadanje lišca, 9. desikanti – sredstva koja izazivaju sušenje biljaka.

Pored navedenog, pod pesticidima se podrazumevaju i produkti biotransformacije pesticida, kao i zagađenja u gotovom proizvodu. Oštra granica između pojedinih grupa pesticida ne postoji, jer neki od njih mogu istovremeno da deluju na više vrsta štetočina. Pojedine grupe pesticida se često klasifikuju i prema svom hemijskom sastavu , stepenu toksičnosti, načinu primene itd. Tako je npr. Svetska zdravstvena organizacija klasifikovala pesticide prema tome kakav rizik predstavljaju za zdravlje ljudi (izuzetno toksieni, visoko toksieni, umereno toksični, malo toksični, verovatno netoksični posle normalne upotrebe).
Pesticide se najcešće koriste za zaštitu nadzemnog ili podzemnog dela biljke, zatim za zaštitu semena za setvu. Tretiranjem biljnih kultura preparatima pesticida veci deo aktivne supstance se mehanički uklanja sa tretirane biljke i odlazi u zemljište ili vodotokove, ili se delom razgrađuje, ali se izvesna količina može zadržati u biljnom tkivu iz kojeg preko hrane dospeva u organizam ljudi i životinja. Ove količine pesticida koje se trajno zadržavaju na tretiranim biljkama označavaju se kao - rezidualne kolièine pestcida -. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji rezidui predstavljaju zaostale količine aktivne supstance, njenih metabilita i nečistoća. Kod nekih vrsta pesticida njihovi metaboliti mogu biti toksičniji od polazne aktivne supstance. štetni hemijski sastojci - pesticidi - su strani ljudskom organizmu i mogu da utiču na zdravlje ljudi, zbog toga je neophodna kontrola njihovog prisustva u zemljištu, vodi i hrani.