BUKA

Po definiciji, buka je svaki neželjeni zvuk. To znači da svaka zvučna pojava (zujanje, larma, šum, galama, lupa, govor i sl.) koja ometa rad ili odmor predstavlja buku. Buka je, naročito poslednjih decenija, jedan od osnovnih uzroka kompleksnog oštecenja zdravlja, narocito u velikim, gusto naseljenim gradovima. Nekada se smatralo da je dejstvo buke ograničeno na organ sluha, ali je danas na osnovu opsežnih i sistematskih ispitivanja ustanovljeno da je njeno dejstvo mnogo složenije.
Pod određenim uslovima i relativno tihi zvuci mogu da predstavljaju buku, tako da ona sadrži pored fizičkih i psihološke, tj. subjektivne elemente. Ocena da li je neki zvuk buka ili nije, sasvim je subjektivna: ono što je jednom čoveku buka, to nekom drugom ne mora biti, iako se radi o istom zvuku. Njena osnovna karakteristika je ometajući faktor koji zavisi od više veličina: jačine, raspodele tonova, ritma ponavljanja i subjektivne sklonosti osobe 1. Na primer, muzika koja se izvodi u diskoteci preko zvučnika, iako na prisutne ne deluje kao neželjeni zvuk, dovodi nepobitno do oštećenja sluha u svim slučajevima kada se prekorači određena granica zvučnog nivoa.
Najneprijatnija, a time i najvažnija karakteristika buke je intenzitet (jačina). Kada potiče od jednog izvora proizvoljnog intenziteta i udaljenosti može se meriti i sa više ili manje uspeha ublažiti. Ako su uzročnici buke više izvora (saobraćajna buka) otežano je merenje intenziteta, lokacija izvora i spektralni sadržaj. Pri ovakvim slučajevima borba je takoreći beznadežna.
Sve brži tempo života u velikim urbanim sredinama predstavlja mnogostruki izvor buke, time ona postaje prvorazredno važan komunalni problem. Od nastanka velikih gradova i pojave buke, pomno se prati i izučava ovaj problem i konstatovano je da buka predstavlja nepredvidljivo opasno zlo po zdravlje stanovništva, i to u više aspekata. Fenomenu buke odavno je objavljen rat, ali ni jedna značajna bitka nije dobijena.
Najbolja akusticka sredina za čoveka je normalan razgovor od 40 do 50 decibela (dB). Totalna tišina, uprkos uvređenom mišljenju, nije tako korisna pošto čak i osoba koja nema tako dobar sluh u takvoj situaciji čuje kretanje krvi kroz krvne sudove i kucanje vlastitog srca. Sve što je glasnije od normalnog razgovora - za organizam je opterećenje.

UTICAJ BUKE NA LJUDSKO ZDRAVLJE
Buka se ubraja medu fizičke agense štetne po zdravlje, za čije se nepovoljno dejstvo zna odavno. Nivoi buke prisutni u komunalnoj sredini nisu dovoljno visoki da bi doveli do oštećenja sluha, ali izazivaju citav niz neaauditivnih efekata. Narocito su osetljiva na buku deca mlada od 6 godina i osobe starije od 65 godina. žene su nešto osetljivije od muškaraca u srednjoj životnoj dobi. Buka se ubraja u stresogene faktore i utiče na poremećaj psihosomatskog zdravlja, jer izaziva specifične i nespecifične efekte, kao i stalne i privremene reakcije organizma.
Efektima komunalne buke danas se u svetu poklanja sve više pažnje jer do sada sprovedena istraživanja pokazuju da ona otežava nastanak sna, čini san površnim, skraćuje fazu dubokog sna i dovodi do buđenja, što se manifestuje promenom raspoloženja, osećanjem umora, nevoljnošću, padom radne sposobnosti, glavoboljom i pojačanom nervozom. Za dobar san bilo bi poželjno da buka ne prelazi 30 dB.

PSIHOFIZIOLOŠKI EFEKTI
Nekada se smatralo da je dejstvo buke ograničeno na organ sluha ali danas je dokazano da je njeno dejstvo mnogo složenije. Buka ozbiljno pogađa nervni sistem, i to kako centralni, tako i vegetativni, a preko ovoga utiče na srce, krvne sudove, krvni pritisak, digestivni trakt i mnoge druge organe i tkiva, u kojima izaziva promene i funkcionalne smetnje.
Neauditivni zdravstveni poremecaji izraz su fiziološke reakcije na stres. Većina ucinaka je kratkotrajna i prolazna: smetnje kardio-vaskularnog, i imunološkog sistema, smanjenje pažnje i pamcenja, suženje vidnog polja, ali mogu preći u hronične: nesanica, povišen krvni pritisak, poremećaj apetita i seksualne funkcije, napetost i depresija. Agresivno ponašanje javlja se tek kod buke iznad 80 dB.
Izlaganje buci tokom spavanja dovodi do promena u frekvenciji srčanog rada i disanja kao i jacine pulsa. Isprekidana buka skracuje period dubokog spavanja, cineci san površnim ili dovodeći do buđenja. Efekti buke nakon buđenja ispoljavaju se u vidu umora, promena u raspoloženju, slabije subjektivno procenjenom kvalitetu sna, padu radne sposobnosti i dugoročnim psihosocijalnim i zdravstvenim efektima.

PSIHOLOŠKI SIMPTOMI
Među brojnim negativnim psihološkim posledicama koje se kod stanovništva ugroženog komunalnom bukom mogu očekivati, remećenje spavanja smatra se osnovnom i najvažnijom. U pogledu izvora buke posebno nepovoljno delovanje na spavanje ima buka teških vozila i vozova. Niz terenskih studija ukazalo je na visoku učestalost psiholoških subjektivnih smetnji kod ljudi nastanjenih u oblastima sa visokim nivoom komunalne buke (pored autoputeva). Pokazalo se da se stanovnici značajno cešce žale na osećanje “izrazitog umora”, “nervozu stomaka” i “glavobolje” nego stanovnici kontrolnog naselja sa normalnnim nivoom buke. Dokazano je da buka predstavlja jedan od značajnih faktora neurotizacije ličnosti, a neuroze su danas među vodećim oboljenjima, posebno u gradskim sredinama.

PROMENE U PONAŠANJU
Kontinuirana izloženost izvorima umerenog nivoa buke kao npr. kompjuterski štampač, ventilacioni sistemi, sa psihološkog aspekta ometa normalnu ljudsku komunikaciju i ima dugotrajne posledice koje se očitavaju smanjenom tolerancijom frustracija, povišenim pragom reagovanja, a cak i minimalna buka uzrokuje porast anksioznosti, agresivnog i neprijateljskog ponašanja što dovodi do dehumanizacije u međuljudskim odnosima.

Zoltan Vidaković, dipl. ing. zaštite životne sredine