Osnovna uloga imunog sistema je uspostavljanje prirodne barijere koja će zaustaviti sve viruse, bakterije, gljivice ili izmenjene, prekancerozne ćelije na putu da naškode našem zdravlju. U tu svrhu naš imuni sistem proizvodi deset miliona proteina-antitela svakoga sata, a takva produktivnost zahteva izdašne zalihe hranljivih materija. Ukoliko želimo da obezbedimo optimalno funkcionisanje imunog sistema, moramo snabdeti organizam materijama koje na njega najviše utiču, a to su: vitamini A, B6, B12, C, E i folna kiselina, minerali cink, bakar, gvožde i selen, kao i omega-3 linolenska kiselina.
       Od velike je važnosti i način života: izuzetno je bitno organizmu obezbediti dovoljno sati noćnog sna, a sledeća na listi faktora je fizička aktivnost - umereno vežbanje na svežem vazduhu, najmanje po pola sata dnevno 5 puta nedeljno. Preporuc(uje se što duži boravak na svežem vazduhu tokom dana. Umereno sunčanje takođe povoljno deluje na imunološki sistem, dok preterano izlaganje tela sunčevim zracima, kao i svaka druga vrsta stresa deluje na imunitet izuzetno nepovoljno.
       Dnevni unos kalorija dokazano utic(e na rad odbrambenog sistema, pa je umereni unos hrane jedan od važnih faktora dobrog imuniteta. Osnove pravilne ishrane čini uravnotežen, raznovrstan jelovnik koji se temelji na prirodno uzgojenim sirovinama. Industrijski preradene namirnice, te namirnice koje sadrže veće kolicine konzervanasa, pesticida ili ostataka drugih toksina opterećuju organizam i mogu biti problematične za imunološki sistem. Teški metali na primer, kao što su kadmijum, olovo i živa, imaju dokazano imunosupresivno delovanje.
       Imuni sistem slabi sa starošcu, kao i većina drugih funkcija u organizmu. Jedan od vodećih uzroka ovog slabljenja je neodgovarajući nutritivni status. Zbog toga populacija starijih osoba treba da obrati narocitu pažnju na raznovrsnost ishrane, pre svega na dovoljan unos antioksidantnih vitamina (vitamini E, C, A). Vitamin E je posebno važan liposolubilni antioksidans koji ima veliku ulogu u očuvanju imunog sistema starijih osoba, a ima ga u nerafinisanim uljima, jezgrastom voću i semenkama.
Čak 60% svih celija odbrambenog sistema nalazi se u probavnom sistemu. Stanje imuniteta zavisi od stanja crevne flore, a bakterije sadržane u probiotskim napicima, kao što je jogurt utiču na pozitivan imunološki odgovor (Lactobacillus i Bifidobacterium). Ove probiotske kulture nastanjuju vrhove crevnih ćelija i utiču na smanjenje uticaja nutritivnih alergena i uopšteno bolji imunološki status. Antibiotici lako uništavaju crevnu floru, te nas tako u kasnijem periodu čine podložnijim bolestima. Zbog toga nije dobro olako koristiti antibiotike za lečenje virusnih infekcija ili lakših upala, a ako se vec moraju uzeti, najbolje je to učiniti uz čašu jogurta.
       Povoljan efekat polinezasićenih masnih kiselina dugog lanca na kardiovaskularno zdravlje je odavno poznat. Međutim, u poslednje vreme je sve više dokaza da omega-3 i omega-6 masne kiseline imaju uticaja i na imuni odgovor. Omega-3 masne kiseline obično nedostaju u ishrani, a imaju sposobnost ublažavanja upalnih procesa. Njihov unos možete povecati češćim unosom morske ribe (narocito lososa, sardina, haringa, tune), tofua-sira od soje, badema, oraha, kao i nekih biljnih ulja: ulja od lanenog semena, bundevinog semena, repice ili konoplje.
       Takođe je manje poznato da čak i blagi nedostatak cinka u organizmu povećava rizik od infekcije. Cink je veoma važan za razvoj belih krvnih zrnaca-ćelija imuniteta koje prepoznaju i uništavaju bakterije, viruse i druge patogene, kao i za proizvodnju antitela i drugih imunoloških faktora. Sto grama posne junetine (dovoljno za pristojnu šniclu) obezbeduje oko 30% dnevnih potreba organizma u cinku. Cink je sadržan u većim količinama i u stišnjenoj šunki, ostrigama, siru, kuvanim jajima, pašteti od džigerice, crnom hlebu, pšenicnim klicama, semenkama bundeve.

       Najšire poznat vitamin koji deluje na imunitet podsticajno je svakako vitamin C, čije su visoke koncentracije u krvi neophodne za pravilno funkcionisanje belih krvnih zrnaca. Dnevne doze vitamina C potrebne za njegovo efikasno antioksidantno dejstvo su 200-500 mg, zavisno od uzrasta, upotrebe duvana i načina života. Vitamin C se nalazi u svežem voću i povrću, najviše u žutoj paprici, kupusu, karfiolu, brokoliju, citrusnom voću, jagodama, lubenici.
       Crni i zeleni čajevi su bogatiji antioksidansima od bilo kog voća. Zeleni čaj sadrži epigalokatehin galat koji je moćan antimikrobni agens i ima najveći uticaj na infekcije usne šupljine i zuba. Tokom spremanja čaja kesicu potopite u šolju, pa je izvucite i to ponovite više puta. Novija istraživanja pokazuju da ovako "buckane" kesice čaja oslobode pet puta više polifenola, moc'nih antioksidanasa, nego kesice samo ostavljene da odleže u vreloj vodi.
       Što se tiče izbora namirnica u svakodnevnom jelovniku, potrebno je beli i crni luk koristiti svaki dan, pri čemu beli luk očistiti i držati na vazduhu 15 minuta pre kuvanja ili stavljanja u salatu, kako bi se povećale kolic(ine odbrambenih materija. Svakoga dana uzeti bar jedno citrusno voće: limun, pomorandžu, grejpfrut, mandarinu, kao i tamno zeleno lisnato povrće (spanac, blitva, zelena salata, kelj). Radi dovoljnog unosa cinka jesti često grašak, pasulj, semenke bundeve, jednom do dva puta nedeljno posnu junetinu. Namirnice bogate fitohemikalijama su paradajz, brokoli, karfiol, prokelj. Karotenoidi sadržani u crvenom i narandžastom povrću i voću utiču na funkciju T limfocita, povećanje nivoa interleukina i aktivnost drugih imunih ćelija. Savremenim istraživanjima je utvrdeno da pečurke sadrže velike količine antioksidanasa, posebno vrste šititai i maitaki pečuraka, ali i domaći šampinjoni su dobar saveznik u borbi protiv infekcija.
       Takozvani "zapadnjački" način ishrane koji uključuje velike količine mesa, jaja, mleka i mlečnih proizvoda, namirnice bogate belim brašnom i šećerom i velike količine gaziranih pića ne sadrže fitohemikalije i antioksidanse u dovoljnim količinama za odbranu od infekcija i bolesti savremenog doba (kardiovaskularne, maligne bolesti, komplikacije šećerne bolesti). Nasuprot tome, povrće i voće, koji su u ovoj ishrani zastupljeni u mnogo manjoj meri, sadrže bogatstvo ovih materija, naročito u svežem stanju i gajeni na što prirodniji način. To je još jedan u nizu razloga da počnete dan svežim sokom od voća ili povrća, i povećate unos voća i povrća u svom jelovniku na preporučenih 5 porcija svakoga dana.

Autor : Dr med. KAROLINA BERENJI