Šta je dijabetes?

  Dijabetes ili šećerna bolest je hronična bolest koja se javlja ili kada pancreas (gušterača) ne proizvodi dovoljno insulina ili kada telo ne može efikasno da koristi insulin koji proizvodi. Insulin je hormon koji reguliše nivo glukoze u krvi. Hiperglikemija, koja se naziva i povišen nivo lukoze u krviili povišen šećer u krvi, uobičajena je posledica nekontrolisanog dijabetesa i vremenom dovodi do ozbiljnog oštećenja mnogih sistema u telu, posebno nerava i krvnih sudova.

Broj ljudi sa dijabetesom porastao je sa 108 miliona u 1980. na 422 miliona u 2014. godini. Prevalencija rast brže u zemljama sa niskim i srednjim dohotkom nego u zemljama sa visokim dohotkom. U 2014. godini, 8,5% odraslih starijih od 18 godina je imalo dijabetes. U 2019. godini dijabetes je bio direktan uzrok 1,5 miliona smrtnih slučajeva, a 48% svih smrtnih slučajeva usled dijabetesa dogodilo se pre 70. godine života. Još 460.000 smrtnih slučajeva od bolesti bubrega uzrokovano je dijabetesom, a povišen nivo glukoze u krvi uzrokuje oko 20% kardiovaskularnih smrti.

Između 2000. i 2019. godine došlo je do povećanja od 3% u starosnoj standardizovano stopi smrtnosti od dijabetesa. U zemljama sa nižim srednjim prihodima, stopa smrtnosti od dijabetesa porasla je za 13%.

Ključne činjenice o dijabetesu

Dijabetes tipa 1 se ne može sprečiti. Dijabetes tipa 2 se može sprečiti i njegove posledice izbeći ili odložiti zdravom ishranom, redovnom fizičkom aktivnošću, održavanjem normalne telesne težine i izbegavanjem upotrebe duvana.

Dijabetes je glavni uzrok slepila, otkazivanja bubrega, srčanog udara, moždanog udara i amputacije donjih ekstremiteta. Prestanak pušenja smanjuje rizik od razvoja dijabetesa tipa 2 za 30-40%.

Dijabetes se može lečiti, a njegove komplikacije izbeći ili odložiti redovnim pregledom i

lečenjem. Ljudi sa dijabetesom treba da idu na redovne preglede radi ranog otkrivanja mogućih komplikacija. Ovo uključuje skrining za bolesti bubrega, redovne preglede očiju i pregled stopala.

Dijabetes je povezan sa otprilike dvostruko većim rizikom od tuberkuloze (TB) i većim rizikom od TB rezistentne na više lekova. Ljudi sa TB idijabetesom imaju dvostruko veće šanse da umru tokom lečenja tuberkuloze i imaju dvostruko veći rizik od relapsa tuberkuloze nakon završetka lečenja.

Samo polovina ljudi sa dijabetesom tipa 2 dobija insulin koji im je potreban, često zato što zdravstveni sistemi njihovih zemalja to ne mogu da priušte.

Statistički podaci za Srbiju i Severnobački okrug (SBO)

Prema podacima Registra za dijabetes IZJZ Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” u 2021. godini je u Srbiji bilo 426 novo obolelih od dijabetesa tip 1 i13.762 od dijabetesa tip 2. Iste godine je registrovano u Severnobačkom okrugu. 9 novo obolelih od dijabetesa tip 1 i 589 od dijabetesa tip 2.

Standardizovana stopa incidencije od tipa 1 dijabetesa u Srbiji (uzrast 0-14 godina) je iznosila 17,3‰, u APV 23,2‰ i u SBO 14,5‰. Standardizovana stopa incidencije za tip 2 dijabetesa u Srbiji je iznosila 104,0‰, u APV 144,5‰ i u SBO 187,3‰.

Prema podacima istog Registra u 2021. godini je u Srbiji od dijabetesa umrlo 3357 osoba, a u SBO 68 osoba. Standardizovana stopa mortaliteta u Srbiji je iznosila 16,3na 100.000 stanovnika, u APV 14,7 i u SBO 14,0.

Simptomi

Simptomi dijabetesa mogu se pojaviti iznenada. Kod dijabetesa tipa 2, simptomi mogu biti blagi i može proći mnogo godina dok se primete.

Simptomi dijabetesa uključuju osećaj velike žeđi, potrebu za mokrenjem češće nego obično, zamagljen vid ili duple slike, umor, kao i nenamerni gubitak težine.

Tokom vremena, dijabetes može oštetiti krvne sudove srca, očiju, bubrega i nerava.

Ljudi sa dijabetesom imaju veći rizik od srčanog i moždanog udar, te otkazivanja bubrega. Dijabetes može izazvati trajni gubitak vida zbog oštećenja krvnih sudova oka.

Mnogi ljudi sa dijabetesom imaju probleme sa stopalima zbog oštećenja nerava i lošeg protoka krvi. Ovo može izazvati infekcije na stopalu i dovesti do gangrene i amputacije.

Dijabetestipa 1

Dijabetestipa 1 (ranije poznat kao insulin-zavisan, juvenilni ili sa početkom u detinjstvu) karakteriše nedostata kproizvodnje insulina i zahteva svakodnevnu primenu insulina. U 2017.godini bilo je 9 miliona ljudi sa dijabetesom tipa 1, a većina njih živi u zemljama sa visokim dohotkom. Nisu poznatini njen uzrok, ni način da se to spreči.

Dijabetestipa 2

Dijabetestipa 2 utičena to kako vaše telo koristi šećer (glukozu) za stvaranje energije. Ovaj tip dijabetesa sprečava telo da pravilno koristi insulin, što može dovesti do visokog nivoa šećera u krvi ako se ne leči.

Vremenom, dijabetes tipa 2 može izazvati ozbiljna oštećenja tela, posebno nerava i krvnih sudova.

Dijabetes tipa 2 se može sprečiti. Faktori koji doprinose razvoju dijabetesa tipa 2 su prekomerna telesna težina, nedovoljno fizičke aktivnosti i genetika.

Rana dijagnoza je važna za sprečavanje najgorih efekata dijabetesa tipa 2. Najbolji način za rano otkrivanje dijabetesa je da redovno idete na preglede kod lekara i radite analize krvi.

Simptomi dijabetesa tipa 2 mogu biti blagi. Može proći nekoliko godina da budu primećeni. Simptomi mogu biti slični onima kod dijabetesa tipa 1, ali su često manje izraženi. Kao rezultat toga, bolest se može dijagnostikovati nekoliko godina nakon pojave, nakon što su se komplikacije već pojavile.

Više od 95% ljudi sa dijabetesom ima dijabetes tipa 2. Dijabetes tipa 2 se ranije zvao nezavisan od insulina ili sa početkom kod odraslih. Do nedavno, ovaj tip dijabetesa se javljao samo kod odraslih, ali se sada sve češće javlja i kod dece.

Gestacijski dijabetes

Gestacijski dijabetes se javlja tokom trudnoće i predstavlja hiperglikemiju sa vrednostima glukoze u krvi iznad normalnih, ali ispod onih koje dijagnostikuju dijabetes.

Žene sa gestacijskim dijabetesom su pod povećanim rizikom od komplikacija tokom trudnoće i tokom porođaja. Ove žene, kao i njihova deca, su pod povećanim rizikom od dijabetesa tipa 2 u budućnosti.

Gestacijski dijabetes se dijagnostikuje prenatalnim skriningom (redovna kontrola krvi kod svih trudnica tokom cele trudnoće), a ne putem prijavljenih simptoma.

Narušena tolerancija glukoze i poremećena glikemija na tašte

Oštećena tolerancija ili netoleracija na glukozu i poremećena glikemija na tašte su prelazna stanja ka dijabetesu. Ljudi sa netolerancijom glukoze i poremećenom glikemijom na tašte su pod visokim rizikom od napredovanja u dijabetes tipa 2.

Prevencija

Promene životnog stila su najbolji način da se spreči ili odloži početak dijabetesa tipa 2.Da bi sprečili dijabetes tipa 2 i njegove komplikacije, ljudi treba da:

-          dostignu i održavaju normalnu telesnu težinu (BMI od 19,5 do 25kg/m²)

-          ostanu fizički aktivni sa najmanje 30 minuta umerenog vežbanja svakog dana

-          jedu zdravu ishranu i izbegavaju šećer i zasićene masti

-          ne puše duvanske i nikotinske proizvode.

Dijagnoza i lečenje

Rana dijagnoza se može postići relativno jeftinim ispitivanjem nivoa glukoze u krvi. Ljudima sa dijabetesom tipa 1 potrebne su injekcije insulina za preživljavanje i normalan život.

Jedan od najvažnijih načina lečenja dijabetesa je održavanje zdravog načina života.

Neki ljudi sa dijabetesom tipa 2 će morati da uzimaju lekove koji će im pomoći da kontrolišu nivo šećera u krvi. To može uključivati injekcije insulina ili druge lekove, kao npr. metformin, sulfonilureuiinhibitore ko-transportera natrijum-glukoze tipa 2 (SGLT-2).

Pored lekova za snižavanje šećera u krvi, osobama sa dijabetesom su često potrebni lekovi za snižavanje krvnog pritiska i statini kako bi se smanjio rizik od komplikacija.

Vrlo često je potrebna i dodatna medicinska nega za lečenje efekata dijabetesa:

-          nega stopala za lečenje čireva ili drugih infekcija

-          skrining i lečenje bolesti bubrega

-          očni pregledi za skrining na retinopatiju (koja izaziva slepilo).

Odgovor SZO

SZO ima za cilj da stimuliše i podrži usvajanje efikasnih mera za nadzor, prevenciju i kontrolu dijabetesa i njegovih komplikacija, posebno u zemljama sa niskim i srednjim prihodima. U tu svrhu, SZO:

-          pruža naučne smernice za prevenciju glavnih nezaraznih bolesti uključujući dijabetes;

-          razvija norme i standarde za dijagnostiku i lečenje dijabetesa;

-          podiže svest o globalnoj epidemiji dijabetesa, obeležavajući Svetski dan dijabetesa (14. novembar);

-          sprovodi nadzor dijabetesa i njegovih faktora rizika.

U aprilu 2021. godine SZO je pokrenula Globalni dogovor o dijabetesu, globalnu inicijativu koja ima za cilj trajna poboljšanja u prevenciji i lečenju dijabetesa, sa posebnim fokusom na podršku zemljama sa niskim i srednjim prihodima.

U maju 2021. godine, Svetska zdravstvena skupština usvojila je Rezoluciju o jačanju prevencije i kontrole dijabetesa. U maju 2022. godine, Svetska zdravstvena skupština je podržala pet globalnih ciljeva pokrivenosti dijabetesom i lečenjem koje treba postići do 2030.godine.

 Izvor: https://www.who.int/campaigns/world-diabetes-day/2023

Prim. mrsc med. dr Nada Kosić Bibić, spec. socijalne medicine

Načelnica Centra za promocijuzdravlja