MESEC OKTOBAR - POSVEĆEN STARIJIM OSOBAMA

- sa akcije 

       Smatra se da humanost jednog društva treba meriti prema kvalitetu brige koju ono ispoljava prema najugroženijim i najosetljivijim grupama ljudi (deca, starije osobe, bolesne i osobe sa ograničenjem). Moramo međutim znati da će to ukupno delovanje zajednice biti nedovoljno ukoliko ljudi ne budu brinuli sami o sebi i o svom zdravlju - onoliko koliko je to potrebno, i moguće u datim uslovima. Starost ne mora neminovno značiti i bolest, ali kako to postići? Ovo je jedna od naših najvažnijih tema u mesecu oktobru, pošto je oktobar prema nacionalnom i međunarodnom Kalendaru zdravlja posvećen brizi o starijim osobama.                                                                                    

       Jedno od najznačajnijih dostignuća 20. veka je značajno povećanje dužine prosečnog životnog veka, i na to su uticali brojni društveni procesi. Bolji uslovi života i viši standard stanovništva smanjili su rizik oboljevanja od visoko smrtonosnih bolesti pa su najosetljivijoj starosnoj grupi – odojčadi porasle šanse za preživljavanje, a odraslom stanovništvu šanse da doživi starost. Usledila su otkrića, a zatim i šira primena antibiotika, vakcina i novih zdravstvenih tehnologija. Sa druge strane nove dijagnostičke tehnologije dovele su do paradoksalne slike stanja u oblasti hroničnih nezaraznih bolesti pošto je došlo do povećanja broja registrovanih oboljenja, a nove terapijske tehnologije dovele su do produženja trajanja oboljenja, kao i života obolelih.

     Faktori rizika koji pripadaju individualnom ponašanju ili načinu života dobijaju sve veći značaj. Nepravilna ishrana, fizička neaktivnost, duvanski dim, alkohol, rizično seksualno ponašanje, negativan stres, nedovoljno noćnog sna, nepoznavanje istorije porodičnog oboljevanja, profesionalna izloženost, izostanak preventivnih pregleda i još neki drugi uticaji ugrožavaju zdravlje i vitalnost osobe, donoseći sa sobom mogućnost oboljevanja.

      Šta je najvažnije u očuvanju zdravlja?

      Zdravo starenje je povezano sa zdravljem u ranijim periodima života. Naime neodgovarujuća ishrana ploda može da poveća rizik od bolesti u odraslom dobu, kao što su na primer bolesti krvotoka i šećerna bolest. Učestale respiratorne infekcije u detinjstvu mogu da povećaju rizik razvoja hronične upale disajnih puteva u odraslom dobu. Gojaznost u periodu adolescencije predstavlja rizik za nastanak hroničnih bolesti u odraslom dobu, kao što su na primer: šećerna bolest, bolesti srca i krvnih sudova, maligne i respiratorne bolesti, kao i mišićno-skeletni poremećaji.

     Koliko dobro starimo određuje, bar delimično, naše ponašanje i izloženost mnogim faktorima tokom čitavog života. Takođe je vrlo značajan naš odnos prema zdravlju i redovna kontrola zdravstvenog stanja. Centar za kontrolu i prevenciju bolesti iz Atlante navodi da se osnovni faktori stanja zdravlja pojedinca nisu promenili poslednjih 20 godina, a zasluge za zdravstveno stanje se pripisuju:

·       zdravstvenoj zaštiti – 10%

·       nasleđu – 18%

·       životnoj sredini – 19%

·       Životnom stilu (načinu života) – 53%.

      Autor: Dr Zorica V. Dragaš, Specijalista socijalne medicine