SVETSKA NEDELJA DOJENJA, 01.08. – 07.08.2023.

 Svetska nedelja dojenja se svake godine obeležava u prvoj nedelji avgusta i predstavlja globalnu inicijativu čiji je cilj da se podigne svest javnosti o značaju dojenja za zdravlje majke i bebe. Ovom kamapanjom se, takođe, teži i podizanju svesti o prednostima dojenja i važnosti obezbeđivanja podrške majkama koje doje. Ove godine se Svetska nedelja dojenja obeležava po 31. put i ovogodišnja tema ima fokus na dojenje i rad. Ova tema pruža stratešku priliku za zalaganje za suštinska prava na materinstvo – porodiljsko odsustvo u trajanju od najmanje 18 nedelja, idealno više od 6 meseci i mogućnost dojenja na radnom mestu nakon ovog perioda. Ovo su hitna pitanja za obezbeđivanja prava na materinstvo i dojenje dok majka to želi. Danas više od milijardu zaposlenih žena u svetu nema osnovna prava na materinstvo.

 Dojenje svakom detetu pruža najbolji mogući početak života. Obezbeđuje zdravstvenu, nutritivnu i emocionalnu korist i deci i majkama. Iako je dojenje prirodan proces, to nije uvek lako. Majkama je potrebna podrška – kako za početak, tako i za održavanje dojenja.

 Postojanje stručnih savetodavnih službi može osigurati da majke i porodice dobiju ovu podršku, zajedno sa informacijama, savetima i sigurnošću koja im je potrebna da optimalno neguju svoje bebe. Savetovanje o dojenju može pomoći majkama da izgrade samopouzdanje poštujući njihove individualne okolnosti i izbore. Savetovanje može osnažiti žene da prevaziđu izazove koji mogu ometati optimalno dojenje.

 Analize ukazuju da bi sve veće stope dojenja mogle spasiti živote 820.000 dece svake godine. Ipak, globalni trend dojenja je u konstantnom padu. Sve manje beba se hrani isključivo majčinim mlekom. Podaci UNICEF-a za našu zemlju govore da svaga 13% majki doji svoje novorođenče. Razlozi za to su različiti, od nedovoljne laktacije pa sve do estetskih razloga.

ZAŠTO JE DOJENJE DOBRO ZA DETE?

√ Majčino mleko je potpuna i savršena hrana za novorođenče. Sastav majčinog mleka se prilagođava individualnim potrebama deteta i pruža optimalan odnos hranljivih materija za pravilan rast i razvoj.

√ Majčino mleko se lakše vari nego adaptirano mleko.

√ Dojenje smiruje bebu i pruža joj osećaj sigurnosti.

√ Majčino mleko podstiče razvoj bebinog imunološkog sistema smanjujući rizik od infekcija

√ Dokazano je da dojena deca ređe oboljevaju od određenih bolesti, dojenje štiti dete od ranog oštećenja vida, nepravilnog razvoja vilica i tvrdog nepca, značajno je ređa pojava karijesa.

√ Bebe koje se hrane majčinim mlekom ređe obolevaju od dijareja, gastrointestinalnih i respiratornih infekcija, nego bebe koje se hrane veštačkim mlekom.

√ Istraživanja pokazuju da su dojena deca inteligentnija, imaju razvijenije govorne sposobnosti, društvenija su i emocionalno stabilnija.

√ Dojena deca su ređe gojazna kada odrastu.

√ Dojena deca su zdravija i ređe odlaze lekaru.

√ Majčino mleko sadrži bifidus faktor, koji stimuliše rast specifičnih bakterija (Lactobacillus bifidus) u crevima odojčeta, i sprečava širenje drugih štetnih bakterija.

√ Desetine antiinflamatornih agenasa ublažuju posledice zapaljenskih procesa.

√ Majčino mleko sadrži bela krvna zrnca (limfocite i makrofage) koji učestvuju u odbrani od infekcija.

√ Mleko svake majke sadrži antitela koja štite bebu od bolesti kojima je majka bila izložena.

√ Faktori rasta utiču na razvoj i sazrevanje imunološkog sistema, centralnog nervnog sistema i drugih organskih sistema (koža).

√ Digestivni enzimi, laktaze i lipaze, i mnogi drugi važni enzimi, štite bebe koje se rađaju sa još neizgrađenim ili oštećenim enzimskim sistemima.

√ Hranljive materije iz mleka, kao što su cink i polinezasićene masne kiseline, pomažu razvoj imunološkog sistema odojčeta.

√ Ako se bebi u prvim danima života da i samo jedna flašica veštačkog mleka, time se povećava verovatnoća pojave alergijskih bolesti. Sve vrste ovih mleka, uključujući mleka na bazi soje, nose rizik od pojave alergije

ZAŠTO JE DOJENJE DOBRO ZA MAJKU?

√ Podstiče kontrakcije materice posle porođaja, smanjuje postporođajno krvarenje i rizik od anemije.

√ Smanjuje rizik od postporođajne depresije.

√ Žene koje su produženo dojile svoju decu (6-24 meseci) imaju manji rizik oboljevanja od raka jajnika, raka dojki i materice, kao i od osteoporoze.

√ Povećava samopouzdanje majke dajući joj osećaj kontrole nad svojim telom.

√ Isključivo dojenje pozitivno utiče na imunitet majke.

√ Manje posla oko hranjenja bebe.

√ Brži fizički oporavak posle porođaja.

√ Ređe pojave zlostavljanja i zanemarivanja dece (zbog jačeg vezivanja majki i dece).

√ Dojenje ima i praktične prednosti – u toku noći i na putovanju.

√ Besplatno je!

√ Nema razloga za strah da će se mleko noću pokvariti.

√ Nema razloga za strahovanje zbog moguće nestašice industrijski pripremljenih mleka, loše distribucije, povlačenja proizvoda, ili krize.

NAJČEŠĆE ZABLUDE O DOJENJU

√ Ne mogu sve žene da doje.

 Ne! Velika većina žena može da doji, ali na žalost postoje mnogi običaji koji ugrožavaju dojenje. Ovaj vek je prvi put doveo do toga da se jedan prirodni mehanizam, kao što je dojenje, izgubi u velikoj meri.

√Treba sačekati da “pristigne” pravo mleko.

 Ne! Kolostrum, gusto žućkasto mleko, zadovoljava i po količini i po sastavu potrebe bebe u prvim danima života. Nikako ne dopunjavati podoje veštačkim mlekom ili zaslađenom vodom!

√ Bebama su potrebni čaj i voda.

 Ne! Odojčad koja se hrane majčinim mlekom ne treba davati vodu ili čaj u toku prvih 6 meseci života, osim ako se pored mleka daje i druga hrana, ako se voda gubi stolicom ili ako dođe do pregrevanja organizma.

√ Bolesne bebe ne treba dojiti.

Ne! Majčino mleko se aktivno bori protiv bolesti. Ako je beba suviše slaba treba joj dati izmlazano majčino mleko. Majčino telo proizvodi antitela, lakše se vari, smanjen je rizik da će ga beba povratiti.

√ Malokrvne majke imaju “loše” mleko.

Ne! Malokrvne majke mogu normalno da doje, ali zbog svog zdravlja treba što pre da počnu da se leče. Dojenje štiti od malokrvnosti jer odlaže povratak menstruacije.

√ Majka ima mleka samo za jednu bebu.

Ne! Blizanci daju duplu stimulaciju za stvaranje dovoljnih količina mleka. Majkama je samo potrebna praktična pomoć sa dodatnim poslom oko održavanja higijene i nege dece.

√ Najbolji je sedeći položaj prilikom dojenja.

Ne! Ako se beba isključivo doji kada i koliko ona to želi, i ako je beba zdrava i raste, a mamu grudi ne bole, onda se sve radi pravilno, bez obzira koji se položaj pri dojenju koristi.

√ Postoje velika ograničenja u ishrani porodilja i dojilja.

Ne! Hrana koju majka jede obično nema nikakvog uticaja na raspoloženje odojčeta. Potrebna je raznovrsna hrana, bogata voćem i povrćem. Preporučuje se izbegavanje gaziranih pića, veće količine kafe, opojnih supstanci i jakih začina.

√ Ako je mama pušila tokom trudnoće – nema potrebe da prestaje zbog dojenja.

Ne! Trudnice pušači i pasivni pušači češće prevremeno rađaju decu ili rađaju decu sa manjom telesnom masom. Takođe, njihova novorođenčad sporije napreduje u masi, jer nikotin smanjuje lučenje mleka. U domovima pušača je učestalija iznenadna smrt odojčeta, a ova deca češće imaju upale srednjeg uha, astmu i veći rizik da obole od kardiovaskularnih oboljenja kasnije u životu. Preporuka je da trudnice i dojilje ne puše i ne budu izložene duvanskom dimu.

√ Pivo pospešuje lučenje mleka.

Ne! Alkohol se izlučuje u mleko! Alkoholni fetalni sindrom je najočiglednija posledica uzimanja alkohola tokom trudnoće. Nasuprot zabludi da pivo i alkohol pospešuju stvaranje mleka, svaki alkohol je rizičan za odojče, jer smanjuje lučenje mleka, oštećuje mozak i intelektualni razvoj deteta je potencijalno ugrožen. Diskusija o “malim” količinama je besmislena!

√ Kafa pomaže da se dojilja razbudi.

Ne! Kofeini koji se nalaze u kafi i kola-napicima se izlučuju u mleko. Poluživot kofeina je do 80 sati, tako da kod beba čije majke piju veće količine kafe (više od dve male šoljice dnevno) može doći do nakupljanja kofeina, što izaziva razdražljivost, plačljivost i nesanicu beba (tada ne treba kofein za buđenje!).

√ Kolostrum nije dobar, čak je opasan za bebe.

Ne! Kolostrum je neophodan za normalan rast i razvoj: prva imunizacija – štiti od crevnih i drugih infekcija, olakšava pražnjenje creva i smanjuje novorođenačku žuticu.

√ Bebe u kolostrumu i mleku iz dojke ne dobijaju dovoljno hrane ili tečnosti.

Ne! Kolostrum je dovoljan za bebin prvi obrok. Normalno je da novorođenčad izgube 3-6% težine koju su imala na rođenju. Ona su rođena sa rezervom vode i šećera u svom telu koje tada koriste.

√ Bebama će biti suviše hladno pri prvom podoju.

Ne! Bebe održavaju temeraturu kada su u kontaku sa kožom majke. Neverovatno, ali temperatura majčinih dojki se povećava za 0,5 stepeni nakon što 2 minuta drže bebu na grudima.

√ Nakon porođaja majke su suviše iscrpljene za hranjenje bebe.

Ne! Porast oksitocina koji se luči kada postoji kontakt koža sa kožom i dojenje pomažu da se majka smiri nakon rođenja svoje bebe.

√ Porodiljama su potrebni lekovi da izdrže porođajne bolove.

Ne! Korišćenje porođajne analgezije/anestezije može sedirati bebu, sprečavajući traženje dojke i odlaganje početka dojenja više sati ili dana. Korišćenje dopunskih terapija uključujući i prisustvo bliske osobe pomaže ženi da izdrži bol i može poboljšati završetak porođaja.

Pet krugova podrške dojenju

Krugovi podrške za majku i dete su osnova za majke pri donošenju odluke da doje, steknu pozitivna iskustva dojenja i nastave dojenje. Majka je u centru kruga jer prisustvo ili odsustvo podrške na njih direktno utiče. Majke, takođe, imaju važnu ulogu u obezbeđivanju i pružanju podrške drugima. U okviru Globalne inicijative za podršku majke (Global Initiative for Mother Support, GIMS) za dojenje iz izveštaja za 2007. godinu zaključuje se da se „majke smatraju aktivnim učesnicima u pružanju podrške, budući da su one i pružaoci i primaoci informacija i podrške”.

Porodica - muževi, partneri, očevi, šira porodica i prijatelji čine mrežu stalne podrške majkama koje doje. Socijalna podrška uključuje podršku zajednice. Podrška za vreme porođaja i posle rođenja ohrabruje majku. Društvena podrška povećava poverenje majke u svoje sposobnosti da doji u nedeljama i mesecima posle porođaja. Podrška društva podrazumeva povezanost zdravstvenog sistema, grupa za podršku dojenju i majkama, podršku šire društvene i lokalne zajednice i medija.

Zdravstveni sistem - uključuju mnoštvo mogućnosti da se podrži dojenje od prenatalne nege, podrške za vreme i posle porođaja, postnatalne nege. Zdravstveni radnici su obučeni savetodavnim veštinama koje su usmerene na podršku majkama koje doje.

Radno okruženje – zaposlene žene se suočavaju sa izazovima i potrebna im je podrška da uspešno rade i doje. Podrška uključuje obezbeđivanje odgovarajućih uslova na radnom mestu za dojenje, a kako bi majka i beba imale blizak kontakt i dok majka radi.

Zakonska regulativa – podrška dojenju kroz zakonski okvir, zaštitu materinstva i povezivanje različitih sektora na svim nivoima sa posebnim naglaskom za nastanak uslova u društvu za bezrezervnu podršku i zaštitu majki i dece.

DESET KORAKA DO USPEŠNOG DOJENJA

Svako porodilište, savetovalište i svaka druga ustanova koja pruža zdravstvenu zaštitu majci i detetu treba da:

1. Pripremi i vidno istakne program unapređenja i podrške dojenju i o tome redovno informiše svo osoblje;

2. Obuči svo osoblje veštinama koje su potrebne za primenu ovog programa;

3. Upozna sve trudnice sa prednostima dojenja i načinima uspešnog uspostavljanja i održavanja laktacije (dojenja);

4. Pomognu majkama da započnu sa dojenjem u roku od pola sata po rođenju deteta;

5. Pokaže majkama kako da doje i kako da održe laktaciju čak i u slučajevima kada se majke i odojče nužno razdvajaju;

6. Ne davati novorođenčetu nikakvu hranu ili tečnost osim majčinog mleka, izuzev u slučajevima kada za to postoje medicinske indikacije;

7. Omogući majci i novorođenčetu boravak u istoj prostoriji svih 24 časa;

8. Podstiče dojenje na zahtev odojčeta;

9. Isključi davanje flašica, cucli i laža deci koja sisaju;

10. Podstiče osnivanje centra za pružanje podrške dojenju i upućuje na njih majke po izlasku iz porodilišta.

Dostizanje ovih ciljeva zahteva jačanje „kulture dojenja“ i snažnu odbranu od nadiranja „kulture hranjenja na bočicu“. To zahteva angažovanost zdravstvenog osoblja na svim nivoima zdravstvene zaštite u svim zdravstvenim ustanovama koje pružaju usluge trudnicama i porodiljama, ali i angažovanost cele zajednice.

ISHRANA PORODILJA I DOJILJA

Nutritivne preporuke za trudnice su dobra osnova za nastavak važnog perioda u životu žene, ali i novorođene bebe. Nakon rođenja bebe, majke koje doje, moraju posebnu pažnju posvetiti ishrani, jer od pravilne ishrane majke zavisi kvalitet mleka, a samim tim i ishrana bebe.

Tokom trudnoće, dojke se menjaju i pripremaju za produkciju mleka. Nakon porođaja, sisanjem se provocira produkcija hormona hipofize prolaktina koji pokreće i stimuliše stvaranje mleka u dojkama. Što beba više sisa, to se stvara više mleka! Na otpuštanje mleka iz lobulusa dojke ka bradavici, osim sisanja, važnu ulogu ima još jedan hormon hipofize, oksitocin. Na proizvodnju oksitocina u hipofizi najviše utiče sisanje, ali kako briga o bebi postaje rutina, tako se oksitocin iz hipofize luči i posmatranjem bebe, slušanjem plača ili gugutanja bebe. Proizvodnja mleka se može i zaustaviti ukoliko je mama pod stresom i ukoliko je hronično umorna.

Potrebe u energiji, hranljivim i zaštitnim materijama su veće u periodu dojenja, nego u trudnoći jer beba u periodu dojenja svoje energetske potrebe i potrebe u hranljivim i zaštitnim materijama zadovoljava majčinim mlekom. Rast novorođene bebe je mnogo brži i intenzivniji u odnosu na rast fetusa, a ne treba zaboraviti i da je novorođenčetu potrebna energija i za održavanje stalne telesne temperature i za varenje hrane.

Tokom prvih šest meseci laktacije, dnevno se stvara 600 do 900 ml majčinog mleka, odnosno 2,5 do 4 šolje mleka. Količina mleka koje se stvara zavisi od toga koliko beba sisa. Kako bi se stvorila jedna šolja mleka, potrebno je 225 kcal, a za 750 ml mleka je potrebno 700 kcal. Procena je da se tokom prva tri meseca dojenja dnevno može obezbediti 200 do 300 kcal iz masnih depoa majke, a ostatak se nadoknađuje iz hrane, što je dodatnih 500 kcal dnevno u odnosu na energetske potrebe odrasle žene koja nije u drugom stanju.

Mnoge žene su zabrinute brzim gubitkom kilograma nakon trudnoće. Fiziološki se tokom prvih šest meseci gubi 0,5 do 1 kg mesečno. Brz gubitak kilograma nakon porođaja u periodu dojenja nije preporučljiv jer može prouzrokovati smanjenu količinu mleka. Redovna i umerena fizička aktivnost može ubrzati gubitak kilograma, ali ne utiče na dojenje.

Potrebe u belančevinama su veće u periodu dojenja.Takođe, kako bi dojenje bilo adekvatno, neophodan je dodatni unos tečnosti – još jedna litra tečnosti u toku dana (unosom vode, soka ili mleka). Ukoliko se unosi manje tečnosti nego što je potrebno, dolazi do koncentracije majčinog urina, jer se tečnost zadržava kako bi produkcija mleka bila adekvatna.

U toku perioda dojenja, potrebe u pojedinim mineralima i vitaminima su veće, a unos pojedinih vitamina utiče i na kvalitet mleka – vitamina C, B6, B12, A i D. Potrebe u vitaminima B grupe i vitamina A su veće u periodu dojenja. Kalcijum, koji je veoma važan sastojak majčinog mleka, uglavnom se obezbeđuje resorpcijom iz majčinih kostiju. Suplementacija, odnosno dodatni unos kalcijuma, nije neophodan. Potrebe u folnoj kiselini i gvožđu u žena koje doje su veće nego u žena koja ne doje.

Nekada zdravstveno stanje žene ne dozvoljava dojenje – tokom hemoterapije karcinoma ili kada je majka HIV pozitivna. Ukoliko majka boluje od nek hronične bolesti i koristi određenu terapiju, neophodan je savet ordinirajućeg lekara da li je dojenje moguće. Ukoliko je zbog terapije dojenje onemogućeno u određenom vremenskom periodu, neophodno je da mama izmlaza mleko, kako bi se laktacija održala.

Nekada i zdravstveno stanje bebe utiče na mogućnost dojenja – ukoliko beba boluje od neke bolesti ili je ranije rođena. I tada, ukoliko postoji želja i upornost, moguća je ishrana bebe majčinim mlekom putem bočice.

Unicef i Telegraf su pripremili nekoliko odličnih tekstova na temu dojenja koje su pisali stručnjaci iz te oblasti i mame, a tekstovima se može pristupiti preko sledećeg linka: https://ona.telegraf.rs/dojenje

 Prim. mr sc. med. dr Nada Kosić Bibić, spec. socijalne medicine

Načelnik Centra za promociju zdravlja