SVETSKI DAN BORBE PROTIV TUBERKULOZE

PREMA NACIONALNOM I MEĐUNARODNOM KALENDARU ZDRAVLJA

     Tuberkuloza je zarazna bolest od koje se nekada masovno oboljevalo i umiralo, ali koja ponovo ima trend porasta, i u našem vremenu briše granice između ekonomski ne razvijenih i razvijenih država. Ova bolest ne pripada samo prošlosti, kako se možda veruje, pa se onda od nje i ne strahuje. Nekoliko decenija u drugoj polovini dvadesetog veka ova bolest je bila pod kontrolom (pronalazak lekova i uvođenja vakcine u široku primenu polovinom 20. veka), ali prema podacima SZO (iz 1993. godine) tuberkuloza je postala globalna opasnost i smatra se da je u stanovništvu ima više nego ikada pre.

    Proučavanjem pojave tuberkuloze, za vreme epidemija širokih razmera (srednji vek), veoma brzo se zapazila povezanost oboljevanja sa socijalno-ekonomskim uslovima i uopšte načinom života ljudi. Tuberkuloza je jedna od prvih bolesti koja je na osnovu toga svrstana u grupu socijalno-medicinskih, iako se radi o zaraznoj bolesti. U današnjem vremenu ishod lečenja može biti dobar i najčešće je tako. Tuberkuloza, međutim može imati visoku smrtnost i sada u slučaju razvoja multirezistentnog oblika bolesti, koji nastaje ukoliko se lečenje (terapija) ne sprovodi na pravilan i kontrolisan način. Treba dodati  da je moguć i fudrujantni tok bolesti - koji najčešće brzo dovodi do smrti – a nastaje skoro uvek kod osoba sa predhodno značajno narušenim, smanjenim opštim imunitetom. Obaranje imuniteta mogu izazvati druge akutne i hronične bolesti, ali vrlo često i sam čovek, određenim načinom života, sa navikama u takvom okviru.

Zašto je tuberkuloza ovoliko rasprostranjena u savremenom dobu?

   Uporedna epidemija ili ko/epidemija SIDA/TBC; rastuće siromaštvo i raslojavanje u velikom delu sveta; nepravilan/neodgovarajući način ishrane većine stanovništva (pogotovo u gradovima); epidemija masovnih hroničnih ne zaraznih bolesti (rak, šećerna bolest...); način života i navike koji ugrožavaju zdravlje sve većeg broja ljudi (sedanteran način života prepun stalnog i nerazrešenog stresa, ne dovoljno odmora i noćnog sna, duvanski dim, alkohol, droga, zloupotreba lekova); kao i svakodnevna izloženost, pogotovo urbanog čoveka, različitim faktorima rizika i nepovoljnim uticajima na zdravlje i prirodnu opštu otpornost organizma doveli su do rasprostranjenosti tuberkuloze, kakva je u savremenom dobu.

   Tuberkuloza se najčešće (u 95% slučajeva) prenosi sa obolelog na zdravog čoveka putem vazduha, kao kapljična infekcija. Posle primo infekcije (zaražavanja) razvoj bolesti zavisi najviše od opšteg zdravstvenog i stanja imuniteta, pa rizik obolevanja za zdravog čoveka sa dobrim imunološkim odgovorom iznosi približno 10%. Kada se oboljenje razvije odrasli ljudi u preko 90% slučajeva imaju izražene znake (simptome) po kojima se bolest prepoznaje, a deca samo u polovini slučajeva. Opšti simptomi su uvek prisutni (gubitak apetita i smanjenje telesne težine, brzo zamaranje, malaksalost, noćno znojenje, blago povišena telesna temperatura i groznica), a specifični dolaze od strane organa koji je zahvaćen tuberkuloznim procesom. Najčešće oboljevaju pluća (u 90-95% slučajeva), i najvažniji respiratorni simptomi su: kašalj koji traje duže od tri nedelje i ne prolazi na uobičajenu terapiju, otežano disanje, bolovi u grudima i iskašljavanje krvi. Lečenje tuberkuloze je standardizovano i strogo kontrolisano, ima dve faze i traje 6–8 meseci uz primenu nekoliko antituberkulotika u kombinaciji, doziranih (određenih) na kilogram telesne težine. Od momemta utvrđivanja bolesti sve do izlečenja - u potpunosti - oboleli je na bolovanju. Jedan od razloga za bolovanje i izolaciju obolelog je prekidanje lanca širenja infekcije u stanovništvu. Inicijalna (početna) faza traje 2 – 3 meseca, sprovodi se obavezno u bolnici i zaraznost (infektivnost) bolesnika se kontroliše. Produžena faza traje 4–5 meseci, sprovodi se obavezno u ambulantnim uslovima uz strogu kontrolu. Tuberkuloza se može uspešno i bezbedno lečiti i u trudnoći. Neuspešno lečenje i propusti obolelog stvaraju rezistentni oblik TBC, koji se daleko teže leči, a smartnost je tada ~ 40%. Lekovi su u našoj zemlji besplatni i dostupni svakome. Rano otkrivanje bolesti je, kao i uvek veoma značajno, jer omogućava uspešnije lečenje i povećava verovatnoću izlečenja bez posledica (kakva je kaverna u plućima). Važno je znati da posle ozdravljenja ili izlečenja ne ostaje trajana otpornost (imunitet) na ponovno oboljevanje. Drugim rečima postoji mogućnost da se od tuberkuloze oboli više puta u životu.  BCG vakcina (protiv tuberkuloze) ne pruža potpunu ili kompletnu zaštitu, ali se daje odmah po rođenju ili do kraja druge godine života, jer pomaže stavaranje specifičnog imuniteta na uzročnika (bacil tuberkuloze). Ove činjenice nam potvrđuju kakav je i koliki značaj prirodne opšte otpornosti i odbranbene sposobnosti organizma čoveka, a sasvim je jasno da njihova očuvanost direktno zavisi od navika i ponašanja svakog čoveka tokom života.

     Kada se razgovara o primarnoj prevenciji tuberkuloze, plućnih, ali i mnogih drugih bolesti treba naglasiti da se najveći uspeh može postići istovremenim delovanjem – kako osobe tako i organizovane zajednice – u dva pravca. Jedan pravac je delovanje na spoljašnje (promenljive) faktore rizika u smislu njihovog smanjivanja ili uklanjanja u potpunosti iz životne i radne sredine. Drugi pravac je integrisana promocija zdravlja na širokoj osnovi koja bi trebala da obezbedi svakoj osobi veću kontrolu nad sopstvenim zdravljem. Važno je usvojiti korisna naučna znanja i imati potrebu da se na osnovu njih izgradi zdrav način života sa svakodnevnim navikama koje su u korist zdravlja. Cilj je postavljen: smanjivati stope oboljevanja i umiranja od bolesti na čiji nastanak je moguće uticati. Najvažniji pravci ka cilju su takođe postavljeni, i na svojoj životnoj duži (Andonovski*) čovek treba da se kreće saglasno svom zdravlju!

Autor: Dr Zorica V. Dragaš, Specijalista socijalne medicine