Svetski dan bubrega – 2022. godine

Konferencija za novinare

     Poznato je da se Svetski dan bubrega obeležava na inicijativu Međunarodnog društva za nefrologiju i Internacionalnog udruženja Fondacije za bubreg u preko 100 zemalja širom sveta, a od 2006. obeležava se svake godine drugog četvrtka u mesecu martu. Globalne poruke organizatora – ove godine idu pod sloganom: ”Zdravlje bubrega svima – premostimo jaz u znanju u cilju kvalitetnije zdravstvene zaštite”. Cilj obeležavanja je podizanje svesti stanovništva širom sveta o rastućem opterećenju bolestima bubrega i promovisanje zdravlja kroz osiguravanje univerzalnog, održivog i ravnopravnog pristupa visokokvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti. Potrbno je uklanjati prepreke u boljem razumevanju zdravlja bubrega kako od strane svakog građanina, zdravstvenog radnika tako i od strane kreatora zdravstvene politike. Prepreke u boljem razumevanju zdravlja bubrega su sledeće: složena priroda informacija o bubrežnoj bolesti, ograničena zdravstvena pismenost, ograničena dostupnost informacija o hroničnim bolestima burega i nedostatak spremnosti za učenje od strane stanovništva, a sa druge strane je nedostatak ciljanih usavršavanja zdravstvenih radnika, zatim i neprepoznavanje hroničnih bolesti bubrega među prioritetima u javnozdravstvenoj politici. Zbog svega navedenog postoji potreba da se poveća svest o značaju osnaživanja pacijenata, radi aktivnijeg uključivanja u proces lečenja, sa krajnjim ciljem poboljšanja kvaliteta života. Procenjuje se da trenutno više od 850 miliona ljudi širom sveta boluje od bolesti bubrega, a svaka 10. odrasla osoba ima neku hroničnu bolest bubrega. Globalni teret obolelih od hroničnih bolesti bubrega raste i procenjuje se da će hronična bolest bubrega na globalnom nivou postati peti najčešći uzrok izgubljenih godina života do 2040. godine.

Ključne poruke i ciljevi obeležavanja Svetskog dana bubrega 2022. godine su sledeće:

1. Podizanje nivoa opšte svesti o važnost bubrega i osnaživanje svake osobe da usvoji zdrav način života da bi se sačuvalo dobro zdravlje bubrega, ali i da bi se duže očuvala funkcija kod obolelih od hronične bubrežne bolesti.

2. Zalaganje za edukaciju pacijenata (uključujući praktične savete o ishrani i načinu života) da bi se osnažili kako sami pacijenti, tako i članovi njihovih porodica koji su istovremeno i njihovi negovatelji. Na taj način ostvarili bi se povoljniji zdravstveni ishodi i postigli željeni životni ciljevi, koji su za ove ljude značajni i važni.

3. Zalaganje za uvažavanje prava i potreba pacijenta i njihovih negovatelja, omogućavanjem da steknu veći pristup različitim nivoima zdravstvene pismenosti. Tako se otvara mogućnost da ljudi razumeju, procene i koriste zdravstvene informacije u vezi sa hroničnom bolesti bubrega.

4. Zalaganje za efikasniji, multidisciplinarni, integrisani i holistički pristup kako primarnoj tako i sekundarnoj i tercijarnoj prevenciji, lečenju i nezi pacijenata sa bubrežnim bolestima sa ciljem poboljšanja kvaliteta života, kako pacijenata tako i njihovih negovatelja.

5. Zalaganje za prepoznavanje hroničnih bubrežnih bolesti kao prioritetnih u okviru nacionalnih javnozdravstvenih programa za prevenciju i kontrolu hroničnih nezaraznih bolesti, sa ciljem usmeravanja finansijskih sredstava iz budžeta, koji se odvajaju za pružanje zdravstvene zaštite.             Bolesti bubrega čine veliku grupu oboljenja različitog uzroka, toka, kliničke slike i prognoze. Ove bolesti izazvane su najčešće infekcijama, metaboličkim poremećajima, toksinima i drugim uzrocima, a manifestuju se kao upale bubrega (glomerulonefritis, pijelonefritis, nefrotski sindrom), zatim kao akutno i hronično smanjena funkcija bubrega ili bubrežna insuficijencija. Hronična bubrežna insuficijencija nekoliko puta povećava rizik za nastanak bolesti srca i krvnih sudova, šećerne bolesti, povišenog krvnog pritiska, završnog stadijuma bubrežne bolesti (uremije) i prerane smrti, koja nastupa pre 65. godine života. Zbog svega navedenog hronična bolest bubrega je ozbiljno oboljenje koje zbog visokih troškova lečenja, lošijeg kvaliteta života, skraćenog radnog i životnog veka obolelih predstavlja značajan javnozdravstveni problem. Prema podacima iz sveta hronične bolesti bubrega čine skoro trećinu bolnički lečenih osoba i čak 84% smrtnih ishoda od svih bolesti bubrega. Osobe kod kojih su ove bolesti otkrivene, posebno u odmakloj fazi, suočavaju se sa različitim izazovima: smanjenom sposobnošću da učestvuju u svakodnevnim aktivnostima, kao što je odlazak na posao, putovanja i druženja, a istovremeno suočavaju se i sa brojnim pratećim posledicama ovih bolesti, kao što je pojava umora, bola, depresije, kognitivnih oštećenja, problema sa varenjem, spavanjem i drugo. Ljudi koji žive sa bolestima bubrega pre svega žele, da najviše što mogu i najduže što mogu održe normalnost u svakodnevnom funkcionisanju i osećaj kontrole nad svojim zdravljem i životom. Međutim, pokazalo se da je potrebno značajnije uključivanje samih pacijenata u lečenje bolesti, da ne bi došlo do toga da svoje lečenje doživljavaju kao nešto što im je nametnuto i što je van njihove kontrole. Drugim rečima, da bi pacijenti bili zadovoljniji i angažovaniji u pogledu lečenja, oni bi trebalo da budu više motivisani da postanu aktivniji učesnici u sopstvenom lečenju. 

Tokom života moguće je, uklanjanjem najznačajnijih faktora rizika, značajno smanjivati verovatnoću za nastanak i dalji razvoj bolesti bubrega i to je ono što je za svaku osobu najvažnije. Prevencija bolesti bubrega postoji i to uvek treba naglašavati i ponavljati. Redovna kontrola zdravlja kod svog lekara, jednom u godini dana, i preventivni pregledi prema polu i starosti, za zdrave ljude treba da budu obaveza. Samoposmatranje, samokontrola i preventivni pregledi najčešće omoguće rano otkrivanje mnogih, pa i bubrežnih bolesti, a to je jedan od najvažnijih preduslova za uspešno lečenje i sprečavanje razvoja hroničnog toka koji može da dovede do trajnog gubitka bubrežne funkcije. Posle toga postoji potreba doživotne dijalize ili transplantacije bubrega.

Osam dokazanih zlatnih pravila za smanjenje rizika za razvoj bolesti bubrega:                    

1. Budite fizički aktivni! Značajno je i u dečjem uzrastu!

2. Redovno kontrolišite nivo šećera u krvi!  Postoji i juvenilni dijabetes!

3. Kontrolišite krvni pritisak! I deca mogu da imaju povišen krvni pritisak!

4. Hranite se pravilno i održavajte normalnu telesnu težinu! I deca mogu da budu gojazna!

5. Uzimajte, pravilno, dovoljne količine tečnosti! 

6. Živite bez duvana i duvanskog dima!

7. Ne uzimajte lekove, koje lekar nije prepisao! Oni mogu oštetiti Vaše bubrege!

8. Redovno se kontrolišite ukoliko imate jedan ili više faktora rizika i ukoliko ima oboljevanja od bolesti bubrega u Vašoj porodici!

     Statistički pokazatelji: za Severnobački okrug (SBO), u 2021. godini

     Od bolesti bubrega, kao osnovnog uzroka smrti, preminulo je ukupno 27 osoba i to 9 muškog i 18 ženskog pola. Učestalost umiranja značajno raste posle 70. godine života. Akutna bubrežna insuficijencija je osnovni uzrok 4 smrtna ishoda (4 osobe ženskog pola), a hronična bubrežna insuficijencija je osnovni uzrok 18 smrtnih ishoda (7 osoba muškog i 11 ženskog pola), što čini 81% ukupnih smrtnih ishoda od svih bolesti bubrega u SBO, tokom 2021. godine.

    Burežna bolest je bila neposredni uzrok smrti kod 6 osoba (3 osobe muškog i 3 ženskog pola),a kod  4 osobe radilo se o akutnoj bubrežnoj insuficijenciji.   

Autor:Dr Zorica V. Dragaš, Specijalista socijalne medicine