• Ćirilica
    Latinica
  • Zmaj Jovina 30
    24000 Subotica

Rak pankreasa je 12. najčešći rak u svetu. U 2018. godini je registrovano 460.000 novih slučajeva karcinoma pankreasa.

Stope raka pankreasa: oba pola (U tabelama se koriste starosno standardizovane stope.)

Mađarska je imala najveću stopu raka pankreasa u 2018. godini, a zatim je sledio Urugvaj.

Rank

Country

Age-standardised rate per 100.000

1

Hungary

10.8

2

Uruguay

10.7

3

Moldova

10.5

3

Latvia

10.3

5

Japan

9.7

6

Slovakia

9.6

7

Estonia

9.2

8

Czech Republic

9.0

9=

Armenia

8.9

9=

France (metropolitan)

8.9

11

Serbia

8.8

12=

Austria

8.7

12=

Belgium

8.7

14

New Caledonia (France)

8.6

15

Bulgaria

8.4

16=

Germany

8.3

16=

Malta

8.3

18

Slovenia

8.2

19=

Bosnia & Herzegovina

8.0

19=

Croatia

8.0

19=

French Guiana

8.0

 

Stope raka pankreasa kod muškaraca

Letonija i Moldavija su imale najviše stope raka pankreasa kod muškaraca u 2018. godini.

Rank

Country

Age-standardised rate per 100.000

1=

Latvia

15.3

1=

Moldova

15.3

3

Estonia

14.2

4

Hungary

12.9

5

Uruguay

12.0

6

Slovakia

11.9

7

Japan

11.7

8

Armenia

11.5

9

Bulgaria

11.4

10

Czech Republic

11.1

11

France (metropolitan)

10.8

12=

Belarus

10.5

12=

Serbia

10.5

14

Ukraine

10.1

15

Croatia

10.0

16=

Slovenia

9.9

16=

Macedonia

9.9

18

Singapore

9.8

19=

Lithuania

9.7

19=

Malta

9.7

 

Стопе рака панкреаса код жена

Уједињени Арапски Емирати су имали највећу стопу рака панкреаса код жена, а потом Уругвај.

Rank

Country

Age-standardised rate per 100.000

1

UAE

10.1

2

Uruguay

9.6

2

Hungary

9.1

4

New Caledonia (France)

8.1

5=

Austria

7.9

5=

Belgium

7.9

7

Japan

7.7

8

Slovakia

7.6

9

Germany

7.4

10

Samoa

7.3

11=

Czech Republic

7.2

11=

Serbia

7.2

13

France (metropolitan)

7.1

14=

Denmark

7.0

14=

Finland

7.0

14=

French Guiana

7.0

17=

Armenia

6.9

17=

Brunei

6.9

17=

Malta

6.9

17=

Sweden

6.9

*Извор:преузете табеле са https://www.wcrf.org/dietandcancer/cancer-trends/pancreatic-cancer-statistics

The online GLOBOCAN 2018 database is accessible at http://gco.iarc.fr/, as part of IARC’s Global Cancer Observatory

 

Pankreas ( gušterača)

Pankreas je izdužena žlezda koja se nalazi u trbušnoj duplji. Sadrži dve vrste tkiva, egzokrino i endokrino. Egzokrini pankreas proizvodi digestivne enzime koji se izlučuju u tanko crevo i učestvuju u varenju hrane. Ćelije u endokrinom pankreasu proizvode hormone (inzulin i glukagon) koji utiču na metabolizam glukoze (šećera). Preko 95% karcinoma pankreasa su adenokarcinomi egzokrinog pankreasa.

Karcinom pankreasa -stope incidencije i preživljavanja

Rak pankreasa je 12. najčešća vrsta raka u svetu, po učestalosti 12. po redu  kod muškaraca i 11. kod žena. Starosno prilagođene stope raka gušterače su uglavnom stabilne od 1970-ih, nakon približno trostrukog porasta tokom prethodnih 50 godina u zemljama za koje postoje podaci. Rak pankreasa je uglavnom bolest zemalja sa visokim prihodom, gde su ukupne stope gotovo tri puta veće nego u zemljama sa srednjim i niskim prihodima. Ovaj rak je jedna od najsmrtonosnijih malignih bolesti kod ljudi.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije u 2017. godini je u Srbiji registrovan karcinom pankreasa kod 1399 osoba, 766 muškaraca i 633 žene. U Severnobačkom okrugu je bilo 19 novoobolelih muškaraca i 16 žena. Iste godine je od ove bolesti u Srbiji umrlo 1156 osoba, 619 muškaraca i 537 žena. U Severnobačkom okrugu je umrlo 14 muškaraca i 11 žena. Karcinom pankreasa je po učestalosti obolevanja u Srbiji na 5. mestu kod muškaraca i 7. kod žena, a kada govorimo o smrtnosti ovaj karcinom je na četvrtom mestu uzroka smrti od raka.

Faktori životnog stila i rizik od raka pankreasa

Na osnovu Trećeg izveštaja stručnjaka o načinu ishrane, fizičkoj aktivnosti i raku:globalna istraživanja o tome kako određeni faktori životnog stila utiču na rizik od razvoja raka pankreasa (Svetski fond za istraživanje raka / Američki institut za istraživanje raka):

Postoje čvrsti dokazi da:

-          prekomerna težina ili gojaznost POVEĆAVA rizik od raka pankreasa

Postoje verovatni dokazi da:

-          biti visok POVEĆAVA rizik od raka pankreasa. Faktori razvoja koji vode ka većem linearnom rastu, obeleženi postignutom visinom odraslih, mogu biti uzrok raka pankreasa.

Postoje ograničeni, ali sugestivni dokazi da može povećati rizik od raka pankreasa:

-          konzumiranje crvenog mesa

-          konzumiranje prerađenog mesa

-          konzumiranje hrane koja sadrži zasićene masne kiseline

-          konzumiranje alkoholnih pića

-          konzumiranje hrane i pića koja sadrže fruktozu

Pušenje, duvan za žvakanje i burmut/snuff

Pušenje (ili upotreba bezdimnog duvana, „duvana za žvakanje“ ili „snuff“) je utvrđeni uzrok raka pankreasa, a približno 25% slučajeva raka pankreasa pripisuje se upotrebi duvana.

Porodična istorija

Više od 90% slučajeva raka pankreasa je sporadično (usled spontanih, a ne naslednih mutacija), mada porodična istorija povećava rizik, posebno tamo gde je uključeno više članova porodice.Oko 75%–90% slučajeva karcinoma pankreasa uključuje tačkastu mutaciju K-ras onkogena.

Patogeneza

Duktalne ćelije u glavi pankreasa izložene su sekrecijama pankreasa, kao i žuči, a kancerogeni iz okoline mogu doći do ovih ćelija putem ovih tečnosti ili krvi, kroz koje mogu delovati i endogeni faktori.

Pankreas je relativno nepristupačan za rutinski medicinski pregled, tako da napredovanje ovog karcinoma ostaje dugo neprepoznato. Međutim, zapaljenje uključeno u ovaj proces kroz hronični pankreatitis,  jeste faktor rizika za rak pankreasa.Uloga infekcije Helicobacter pylori predmet je tekućih istraživanja. Stanja koja karakteriše velika sekrecija inzulina, poput inzulinske rezistencije i dijabetesa tipa 2, povezana su sa rizikom od ovog karcinoma.

Koji su mehanizmi delovanja i kako dolazi do razvoja karcinoma?

Mehanizmi delovanja crvenog mesa

Visok unos crvenog mesa može rezultirati većom apsorpcijom hem gvožđa, većim oksidativnim stresom i potencijalom za oštećenje DNK. Pored toga, preopterećenje gvožđem može da aktivira oksidativno odgovorne transkripcione faktore i upalu u debelom crevu. Metabolizam i transport gvožđa strogo su regulisani kako bi se smanjila verovatnoća da ćelije budu izložene slobodnom gvožđu i tako oksidativnom oštećenju. Najveći deo gvožđa u živim tkivima je vezan za proteine, poput transferina i feritina, koji sprečavaju njegovo učešće u stvaranju slobodnih radikala.

Potrošnja crvenog mesa, takođe, je povezana sa stvaranjem N-nitrozo jedinjenja. Neka N-nitrozo jedinjenja su kancerogena i formiraju se u hrani koja sadrži dodate nitrate ili nitrite. Primeri uključuju ribu i meso konzervirane soljenjem ili konzervansima, kao i dimljenjem ili sušenjem. Ovi kancerogeni se mogu generisati iz unesene hrane koja sadrži nitrate ili nitrite. N-nitrozo jedinjenja se, takođe, proizvode endogeno u želucu i debelom crevu ljudi koji jedu velike količine crvenog mesa.

Kada se kuva na visokim temperaturama, crveno meso može da sadrži heterociklične amine i policiklične aromatične ugljovodonike. Heterociklični amini nastaju kada se kuva meso mišića poput govedine, svinjetine, živine i ribe.Visoke temperature kuvanja uzrokuju da aminokiseline i kreatin (nalazi se u mišićima) reaguju zajedno i stvaraju ove hemikalije.Do sada su identifikovani različiti heterociklični amini koji nastaju kuvanjem mišića i koji mogu predstavljati rizik od raka.

Dokazi koji sugerišu da je crveno meso uzrok raka pankreasa su ograničeni.

Mehanizmi delovanja procesiranog mesa

Izloženost ljudi N-nitrozo jedinjenjima iz duvanskog dima je utvrđeni faktor rizika za rak pankreasa. Pored duvanskog dima, ljudi su izloženi N-nitrozo jedinjenjima uglavnom putem crevne apsorpcije izvora iz hrane. N-nitrozoamini nastaju u hrani koja sadrži proteine, a koja se konzervira nitritom (suši, dimi ili kiseli) ili suši na visokim temperaturama. N-nitrozo jedinjenja se mogu, takođe, stvoriti u želucu od nitrita i unesenih amida hranom životinjskog porekla, i što je najvažnije, α-hidroksilisani su u svoje neposredne reaktivne forme u hepatocitima i duktalnom epitelu pankreasa i acinima. Oni dođu do pankreasa krvotokom i snažni su kancerogeni koji mogu indukovati rak pankreasa na životinjskim modelima.

Dokazi koji sugerišu da je prerađeno meso uzrok raka pankreasa su ograničeni.

Mehanizmi delovanja ukupnih i zasićenih masti

Uključenost ukupne masti u ishrani u karcinogenezu pankreasa kroz promociju stvaranja tumora na životinjskim modelima je dobro utvrđena, a pretpostavka je da nekoliko mehanizama igra ulogu. Na životinjskim modelima, hipertrofija ili hiperplazija pankreasa može nastati usled dugotrajnog izlaganja velikim količinama slobodnih masnih kiselina, što zauzvrat dovodi do toga da pankreas postaje ranjiviji na kancerogene materije i dovodi do nekontrolisanog rasta abnormalnih ćelija.

Pored toga, postoje sugestije da povećane žučne kiseline mogu promovisati rak pankreasa. Veći unos masti može stimulisati lučenje žučne kiseline u kanal pankreasa i zauzvrat stimulisati promotor tumora ciklooksigenazu-2 (COX-2). Ekspresija COX-2 je veća kod pacijenata sa rakom pankreasa, a i konjugovane i nekonjugovane žučne kiseline indukuju COX-2 u ćelijskim linijama karcinoma pankreasa.

Zasićene masne kiseline povezane su sa inzulinskom rezistencijom u nekoliko randomiziranih kontrolisanih ispitivanja, a dijabetes ili inzulinska rezistencija mogu biti povezani sa rakom pankreasa putem metaboličkih, imunoloških i hormonalnih promena u telu.

Dokazi koji sugerišu da je unos zasićenih masnih kiselina uzrok raka pankreasa su ograničeni. Neizvesno je da li ukupan unos masti ima nezavisan efekat.

Mehanizmi delovanja alkohola

Alkohol (etanol) je klasifikovan kao kancerogen grupe 1. Smatra se da bi metaboliti etanola, poput acetaldehida, mogli biti važniji kancerogeni. Rizik od raka pankreasa može se povećati uz veliko konzumiranje alkohola putem mehanizama koji promovišu efekte drugih faktora rizika poput upotrebe duvana. „Teško“ konzumiranje alkohola, takođe, može izmeniti metaboličke puteve koji su uključeni u inflamatorni odgovor i karcinogenezu, na primer povećana proizvodnja reaktivnih vrsta kiseonika što rezultira oksidativnim oštećenjem DNIK i poremećajem regulacije proliferacije i apoptoze, a mogu biti i drugi nezavisni genetski i epigenetski efekti.

Za više nivoe konzumiranja postoje dokazi o povećanom riziku od raka pankreasa. Postoje ograničeni dokazi o nelinearnoj povezanosti alkohola i raka pankreasa, što ukazuje na povećani rizik ograničen na one koji konzumiraju više od oko 3 pića dnevno.

Mehanizmi delovanja hrane i pića koji sadrže fruktozu

Poznato je da fruktoza povećava nivo glukoze u plazmi nakon obroka, što može imati direktan uticaj na rizik od raka pankreasa, s obzirom da su netolerancija za glukozu i rezistencija na inzulin povezani sa rakom pankreasa.Takođe, je pokazano da fruktoza direktno doprinosi oksidativnom stresu u ćelijama tumora ostrvca hrčka, tako što inhibira aktivnost glutation-peroksidaze .Metabolizmi glukoze i fruktoze su različiti, a ćelije raka lako metabolizuju fruktozu da bi povećale proliferaciju ćelija. Fruktoza indukuje tok tiamin-zavisnih transketolaza i poželjno se koristi u neoksidativnom putu pentoza-fosfata za proizvodnju nukleotida esencijalnih za sintezu DNK i proliferaciju ćelija.

Iako postoji dovoljno dokaza, koji su uglavnom dosledni i postoje neki dokazi o povezanosti doze i reakcije, fruktoza dolazi iz mnogih izvora što otežava tumačenje dokaza.Dokazi koji sugerišu da su hrana i pića koja sadrže fruktozu uzrok raka pankreasa su ograničeni.

Mehanizmi delovanja gojaznosti

Biološki je verovatno da je telesna masnoća uzrok raka pankreasa. Postoji utvrđena veza između povećanja BMI ili telesne masnoće i rezistencije na inzulin i dijabetesa. Rizik od ovog karcinoma povećan je kod osoba sa inzulinskom rezistencijom ili dijabetesom.Takođe, direktno utiče na nivo mnogih hormona u cirkulaciji, kao što su inzulin, faktori rasta (slični inzulinu) i estrogeni, stvarajući okruženje koje podstiče karcinogenezu i obeshrabruje apoptozu. Prekomerna težina tela stimuliše upalni odgovor, što može doprineti pokretanju i napredovanju nekoliko karcinoma.

Gojaznost utiče na nivo hormona i faktora rasta.Faktor rasta sličan inzulinu (IGF-1), inzulin i leptin su povišeni kod gojaznih ljudi i mogu da podstaknu rast ćelija karcinoma. Pored toga, povećava se rezistencija na inzulin, posebno kod abdominalne gojaznosti, a pankreas to kompenzuje povećanjem proizvodnje inzulina. Ova hiperinzulinemija povećava rizik od raka debelog creva i endometrijuma, a verovatno i pankreasa i bubrega.

Gojaznost se odlikuje hroničnim inflamatornim stanjem niskog stepena, sa do 40% masnog tkiva koje čine makrofagi. Adipocit (masna ćelija) proizvodi pro-inflamatorne faktore, a gojazne osobe imaju povišene koncentracije faktora nekroze cirkulišućeg tumora (TNF)-alfa, interleukina (IL)-6 i C-reaktivnog proteina,  u poređenju sa mršavim ljudima, kao ileptina, koji takođe funkcioniše kao inflamatorni citokin. Takva hronična upala može pospešiti razvoj raka.

Debljina tela se iskazuje sa BMI, merom obima struka i postignutom debljinom odraslih. Postoji dovoljno dokaza o povezanosti različitih mera telesne uhranjenosti i incidencije i smrtnosti od raka pankreasa. Dokazi su generalno dosledni i postoji veza između doze i reakcije. Postoje dokazi o verodostojnim mehanizmima koji deluju na ljude. Dokazi su uverljivi da je veća telesna uhranjenost, uključujući abdominalnu gojaznost i postignutu debljinu odraslih, uzrok raka pankreasa.

Mehanizmi delovanja postignute visine odraslih

Faktori koji dovode do veće postignute visine odraslih, ili njegove posledice, uzrok su brojnim karcinomima. Visina odrasle osobe povezana je sa brzinom rasta tokom fetalnog života i detinjstva. Broj ćelijskih deoba u fetalnom životu i detinjstvu, zdravstveni i nutritivni status u detinjstvu i starost polne zrelosti mogu promeniti hormonsko mikrookruženje i uticati na nivoe faktora rasta, inzulina i estrogena u cirkulaciji. Viši ljudi su podvrgnuti većem deljenju ćelija stimulisanim IGF-1 i hormonom rasta iz hipofize, i stoga postoji veći potencijal za grešku tokom replikacije DNK, što može rezultirati razvojem raka.

Faktori razvoja koji dovode do većeg rasta u visinu tokom odrastanja (obeleženi postignutom visinom odrasle osobe) su verovatni uzrok raka pankreasa.

Najčešći simptomi karcinoma pankreasa

Napredovanje karcinoma pankreasa ostaje dugo neprepoznato. Simptomi se kasno javljaju i nespecifičnu su. Najčešće su prisutni bolovi u stomaku i leđima, promene u konzistenciji i učestlosti stolice, žutica (žuta prebojenost kože i beonjača), gubitak apetita i gubitak telesne težine. Jedan od znakova može biti i nedavno otkriveni dijabetes tipa 2, kao i povećanje jetre ili žučne kese.

Preporuke za prevenciju raka

Preporuke za prevenciju raka su navedene u najnovijem izveštaju i zaključcima nezavisnog panela stručnjaka.One predstavljaju paket zdravog načina života koji zajedno mogu da imaju ogroman uticaj na verovatnoću da ljudi obole od raka i drugih nezaraznih bolesti tokom svog života.

-          Neka vaša telesna masa bude normalna. Održavajte svoju težinu unutar fizioloških granica i izbegavajte debljanje u odraslom dobu.

-          Budite fizički aktivni. Neka fizička aktivnost bude deo svakodnevnog života - hodajte više, sedite manje.

-          Jedite integralne žitarice, povrće, voće i pasulj. Neka integralne žitarice, povrće, voće i mahunarke, poput pasulja i sočiva, budu glavni deo vaše svakodnevne ishrane.

-          Ograničite unos „brze hrane“. Ograničavanje prerađene hrane sa visokim sadržajem masti, skroba ili šećera pomaže u kontroli unosa kalorija.

-          Ograničite unos crvenog i „prerađenog“ mesa (konzervirano, soljeno i sušeno). Jedite umerene količine crvenog mesa i malo, i retko, prerađeno meso (šunka, slanina, salame, kobasice, hrenovke i sl.).

-          Ograničite unos zaslađenih gaziranih i negaziranih pića. Pijte uglavnom vodu i nezaslađena pića.

-          Ograničite unos alkohola. Za prevenciju raka je najbolje ne konzumirati alkohol, a ako ga konzumirate poštujte nacionalne preporuke.

-          Ne koristite suplemente za prevenciju raka. Cilj je da se nutritivne potrebe zadovolje samo ishranom.

-          Za majke: dojite svoju bebu, ako možete. Dojenje je dobro i za majku i za bebu. Laktacija štiti majku od raka dojke, a dojenje štiti decu od prekomerne težine i gojaznosti, a samim tim i od onih karcinoma kojima su uzrok prekomerna težina i gojaznost.

-          Nakon postavljanja dijagnoze raka, sledite ove preporuke, ako možete. Proverite kod svog lekara šta je najbolje za vas.

 

*Izvor: https://www.wcrf.org/dietandcancer/resources-and-toolkit

 

Prim. mr. sc med. dr Nada Kosić Bibić, specijalista socijalne medicine

MONITORING

Radno vreme

Sertifikati