DA LI JE PANDEMIJA PROMENILA POGLED NA STAROST I STARENjE?

Međunarodni dan starijih osoba se u svetu i kod nas obeležava 1. oktobra, u skladu sa Rezolucijom 45/106 koju je proglasila Generalna skupština Ujedinjenih nacija 14. decembra 1990. godine, sa ciljem da se naglasi važnost prilagođavanja životnog okruženja potrebama i sposobnostima stanovnika trećeg doba. Nakon ove inicijative, Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 1991. godine, u skladu sa rezolucijom 46/91, usvojila principe Ujedinjenih nacija koji se odnose na starije osobe. Na Svetskoj skupštini o starenju 2002. godine usvojen je Madridski međunarodni akcioni plan za starenje kako bi se odgovorilo na mogućnosti i izazove starenja stanovništva u 21. veku i promovisao razvoj društva pogodan za sve generacije.    

    Ove, 2020. godine, obeležava se 75. rođendan Ujedinjenih nacija i 30. rođendan Međunarodnog dana starijih osoba. Takođe, 2020. godinu je obeležila pandemija COVID-19. Uzimajući u obzir da je rizik za oboljevanje veći među osobama starijeg životnog doba, javnozdravstvene politike i programi su obuhvatili promotivne aktivnosti sa ciljem podizanja svesti o njihovim posebnim potrebama. Svuda u Svetu stručna javnost ističe da je važno prepoznavanje odgovornosti starijih osoba prema sopstvenom zdravlju, kao i njihova uloga u fazama spremnosti i reagovanja na trenutnu i buduću pandemiju. Ova godina je takođe prepoznata kao „Godina medicinskih sestara i babica”. Međunarodni dan starijih osoba naglašava ulogu zdravstvenih radnika, posebno medicinskih sestara u pružanju zdravstvene zaštite starijem stanovništvu i poziva na podizanje kapaciteta da bi se obezbedila bolja podrška zdravstvenom sistemu. 
  

 Starenje je biološko i fiziološko, uz smanjenje telesnih funkcija i involuciju tkiva i organa. Demografija, kao nauka o stanovništvu, kaže da starost osobe počinje od 65. godine, a periodi starosti su: mlađa starost 65-75 godina, srednja starost 75- 85 godina i duboka starost više od 85 godina. Srbija je u grupi demografski najstarijih država Sveta, zajedno sa Italijom, Španijom, Nemačkom, Bugarskom, Švedskom, Japanom... U našoj zemlji stanovništvo stari iz baze. To je posledica niske stope nataliteta i višedecenijskog negativnog prirodnog priraštaja (više ljudi premine, nego što se rodi u jednoj godini). Podaci se beleže i oni su stvarnost u većini naših gradova, opština i sela.

Međunarodni dan starijih osoba promoviše Dekadu zdravog starenja (2020–2030) i razgovor javnozdravstvenih profesionalaca o pet strateških ciljeva Globalne strategije i Akcionog plana za starenje i zdravlje. Globalna strategija je dobro integrisana u sve Ciljeve održivog razvoja, a posebno u cilj 3: ”Osigurati zdrav život i promovisati dobrobit svih u svim uzrastima”.

Poruke iz Ujedinjenih nacija upućene Svetu, 2020. godine, istovremeno su ciljevi Međunarodnog dana starijih osoba i oni su sledeći:

1. Upoznati stručnu i opštu javnost o strateškim ciljevima Dekade aktivnog starenja.
2. Izgraditi platformu za inovacije i promene, koja će omogućiti povezivanje ljudi i razmenu ideja.
3. Podržati zemlje u planiranju i realizaciji aktivnosti, na način da će svakoj zemlji stajati na raspolaganju veštine i alati koji će omogućiti kreiranje politike zdravog starenja.
4. Raspolagati kvalitetnijim podacima o zdravom starenju na globalnom nivou.
5. Podizanje svesti o posebnim zdravstvenim potrebama starijih osoba, njihovom doprinosu sopstvenom zdravlju i funkcionisanju društava u kojima žive.
6. Podizanje svesti o značaju zdravstvenih radnika i saradnika u pružanju zdravstvene zaštite starijim osobama, sa posebnim osvrtom na profesiju medicinskih sestara.
7. Izneti predloge za smanjenje nejednakosti u zdravlju starijih osoba među razvijenim zemljama i zemljama u razvoju.
8. Povećati razumevanje uticaja pandemije COVID-19 na starije osobe, zdravstvenu politiku i sistem zdravstvene zaštite. 

Ovo su globalno upućene, naučno zasnovane i istraživanjem potvrđene, poruke u Dekadi aktivnog starenja. Da li će se one uvažiti, primenjivati i na koji način zavisi od mnogo toga. Međutim, ne treba zaboraviti da pored svega ostalog to zavisi i od svesti i savesti zajednice i njenih članova.

Pripremila: dr Zorica V. Dragaš, specijalista socijalne medicine;     Izvor: IZJZS