srpski  |  magyar  |  english      
  o nama  |    Organizacija i rukovodjenje  |    Aktuelna dogadjanja  |    Kontakt  | 


Untitled Document

Ključne činjenice

    Širom sveta gojaznost je više nego udvostručena od 1980. godine. Stopa rasta je 30% veća u nerazvijenim i srednje razvijenim zemljama, posebno u urbanim sredinama, u odnosu na razvijene zemlje. Porastao je broj beba i dece do 5 godina sa viškom kilograma sa 32 miliona u 1990. godini na 42 miliona u 2013. godini. Samo u Afričkom regionu, za isti period, beleži se rast gojazne dece sa 4 na 9 miliona. Ako se sadašnji trend nastavi procenjuje se da će njihov broj porasti na 70 miliona do 2025. godine. Skoro polovina dece mlađe od 5 godina sa prekomernom težinom ili gojaznošću u 2014. godini je živela u Aziji.
    U 2014., godini je više od 1,9 milijardi ljudi, 18 godina i stariji, imalo prekomernu telesnu težinu, od toga preko 600 miliona je bilo gojazno. Ili u procentima 39% odraslih (38% muškaraca i 40% žena) je imalo prekomernu telesnu težinu, a 13% je bilo gojazno (11% muškaraca i 15% žena). Većina svetske populacije živi u zemljama u kojima prekomerna težina i gojaznost ubijaju više ljudi nego pothranjenost.
    U Srbiji je gojaznost i kod dece i kod odraslih u stalnom porastu. Istraživanje zdravlja stanovništva Srbije iz 2013. godine je pokazalo povećanje procenta gojazne dece sa 8,5% (iz 2006. godine) na 13,7%. Povećan je i procenat gojaznog odraslog stanovništva sa 17,3% (2006.god.) na 22,1% (2013.god.).

Kako definišemo prekomernu težinu za decu ispod 5 godina starosti?

  1. višak kilograma je težina/visina veća od 2 standardne devijacije iznad srednje vrednosti SZO standardnog rasta deteta
  2. gojaznost je težina/visina veća od 3 standardne devijacije iznad srednje vrednosti SZO standardnog rasta deteta

Prekomerna težina i gojaznost za decu uzrasta 5-19 godina su:

  1. prekomerna težina je BMI-za-starost veći od 1 standardne devijacije iznad referentne srednje vrednosti rasta SZO
  2. gojaznost je BMI-za-starost veći od 2 standardne devijacije iznad referentne srednje vrednosti rasta SZO

Prekomerna težina i gojaznost kod odraslih su:

  1. prekomerna težina je BMI veći ili jednak 25kg/m2
  2. gojaznost je BMI veći od ili jednak 30kg/m2

Indeks telesne mase (BMI) je jednostavan indeks težine/visine koji se obično koristi za klasifikaciju prekomerne težine i gojaznosti kod odraslih. Definiše se kao masa osobe u kilogramima podeljena sa kvadratom visine u metrima (kg/m2).

Šta izaziva gojaznost i višak kilograma?

    Osnovni uzrok gojaznosti i viška kilograma je energetski disbalans između unetih i potrošenih kalorija. Globalno je povećan unos energetski nabijenih namirnica (bogate zasićenim i trans mastima, šećerom i soli), povećana je fizička neaktivnosti (zbog same neaktivnosti mnogih oblika rada), promene prevoznih sredstava i ubrzane urbanizacije.
    Globalno se pije 33% više slatkih napitaka nego pre 10 godina. Samo 1/5 (19%) mladih širom sveta imaju dovoljno fizičke aktivnosti, a 80% ne dostiže preporučenu fizičku aktivnost.
    Promene obrazaca u ishrani i fizičkoj aktivnosti su često rezultat društvenih promena i promena u okruženju povezanih sa razvojem i nedostatkom podrške politika u sektorima kao što su zdravstvo, poljoprivreda, transport, urbanizam, zaštita životne sredine, prerada hrane, distribucija, marketing i obrazovanje.
Koje su zdravstvene posledice gojaznosti i viška kilograma?
Gojaznost u detinjstvu je povezana sa većom šansom gojaznosti, prerane smrti i invaliditeta u odraslom dobu. Ali pored povećanih budućih rizika, gojazna deca imaju poteškoće sa disanjem, povećan rizik od preloma, mišićno-koštanih poremećaja, hipertenzije, ranih markera kardiovaskularnih bolesti, povećane otpornosti na insulin i psiholoških efekata (brojni mentalni poremćaji).

Rast BMI je glavni faktor rizika za nezarazne bolesti kod odraslih, kao što su:

  1. kardiovaskularne bolesti (uglavnom srčane bolesti i moždani udar), koji su vodeći uzrok smrti u 2012. godini
  2. dijabetes
  3. mišićno-koštani poremećaji (posebno osteoartritis - visoko onesposobljavajuće degenerativno oboljenje zglobova)
  4. neki karcinomi (endometrijuma, dojke, jajnika, prostate, jetre, žučne kese, bubrega i debelog creva)

Rizik od ovih nezaraznih bolesti se povećava sa povećanjem BMI.

Gojaznost se može sprečiti.

Okončanje dečje gojaznosti zahteva akciju za smanjenje gojaznosti još u trudnoći, jer je 11% žena starosti od 20-45 godina gojazno. Takođe su neophodne akcije promocije i povećanja dojenja kod većeg procenta odojčadi i male dece. Okončanje dečje gojaznosti znači i ograničavanje masne ili slatke hrane i pića, koji su najpromovisaniji proizvodi hrane. Da bi se dostiglo okončanje dečje gojaznosti potrebna je istovremena intervencija na individualnom nivou u smislu promene kritičnih elemenata, ali i intervencija u okruženju koje promoviše visok unos energije i sedanterno ponašanje.

Za odojčad i malu decu SZO preporučuje:

  1. rani početak dojenja unutar jednog sata po rođenju;
  2. isključivo dojenje u prvih 6 meseci života;
  3. uvođenje nutritivno adekvatne i bezbedne komplementarne hrane posle 6-og meseca, zajedno sa nastavljanjem dojenja do druge godine starosti ili duže

Deca školskog uzrasta i adolescenti bi trebalo da:

  1. ograniče unos energije, posebno ukupnih masti i šećera;
  2. povećaju unos voća i povrća, kao i mahunarki, integralnih žitarica, orasa i dr. jezgrastog voća;
  3. se uključe u redovne fizičke aktivnosti (60 minuta dnevno)

Prehrambena industrija i drugi sektori mogu da igraju značajnu ulogu u smanjenju gojaznosti kod dece:

  1. smanjenjem masti, šećera i sadržaja soli u prerađenoj hrani;
  2. osiguranjem da zdrav i nutritivno vredan izbor hrane bude dostupan i pristupačan za sve potrošače;
  3. primenom odgovornog marketinga, posebno onog usmerenog na decu i tinejdžere (da ograniče reklamiranje hrane bogate šećerom, soli i masnoćama koja cilja na ovu populaciju)
  4. obezbeđenjem dostupnosti zdravih izbora hrane i podrškom redovne fizičke aktivnosti na otvorenom, u zatvorenim prostorima i na radnim mestima

Preporuke SZO za okončanje gojaznosti kod dece i adolescenata

    Napredak ka okončanju gojaznosti u detinjstvu je spor i nedosledan širom sveta. U maju 2012. godine, 65. Svetska zdravstvena skupština je usvojila sveobuhvatan plan ishrane sa primenom na porodilje, odojčad i decu koji ima šest globalnih ciljeva ishrane koje treba dostići do 2025. godine, uključujući i Cilj 4: Bez povećanja prekomerne težine u detinjstvu, koji se odnosi na odojčad i malu decu uzrasta do 5 godina.
    U maju ove godine 69. Svetska zdravstvena skupština je obavezala države na uspostavljanje nacionalnih strategija za okončanje gojaznosti u detinjstvu kao što je preporučeno od strane Komisije SZO za okončanje gojaznosti.
    Komisija za okončanje gojaznosti je osnovana od strane generalnog direktora SZO dr Margaret Čen u 2014. godini. Ova Komisija je imala zadatak da pripremi izveštaj sa pristupima i kombinacijama intervencija koje će biti najefikasnije u borbi protiv gojaznosti u detinjstvu i adolescenciji u različitim kontekstima širom sveta. Konačni izveštaj je objavljen u januaru 2016.
Ključne preporuke:

  1. Smanjite rizik od gojaznosti rešavanjem kritičnih elemenata u životnom ciklusu
  2. Uhvatite se u koštac sa okruženjem i sa životnim normama koji favorizuju gojaznost
  3. Lečite decu koja su gojazna kako bi im pomogli da poboljšaju svoje sadašnje i buduće zdravlje

Specifične preporuke se šalju kroz 6 polja delovanja:

  1. Promocija unosa zdrave hrane
  2. Promocija fizičke aktivnosti
  3. Nega pre začeća i u toku trudnoće
  4. Ishrana i fizička aktivnost od ranog detinjstva
  5. Zdravlje, ishrana i fizička aktivnost za decu školskog uzrasta
  6. Upravljanje telesnom težinom

Prim. mr sc. med Nada Kosić Bibić, spec. socijalne medicine


1