srpski  |  magyar  |  english      
  o nama  |    Organizacija i rukovodjenje  |    Aktuelna dogadjanja  |    Kontakt  | 


Untitled Document

Adolescentne krize kao uzrok suicida kod mladih

Frojd je rekao da je mentalno zdrav čovek onaj koji može da radi i da voli. To podrazumeva da osoba dobrog mentalnog zdravlja ima kapacitet da učestvuje i uživa u aktivnostima i odnosima, da ima sposobnost prilagođavanja, rešavanja problema, podnošenja određenog nivoa frustracije u ostvarivanju svojih ciljeva. Stoga se mentalno zdravlje osobe definiše kao ravnoteža misli, osećanja, ponašanja i odnosa u zajednici u kojoj osoba živi. Ozbiljno i duže narušavanje te ravnoteže je mentalna bolest.

Telo svakog čoveka pokušava održati određeni balans, odnosno fizičku ravnotežu. Tako se i njegov um trudi da održi balans ili, kako to stručnjaci kažu, mentalnu ravnotežu. Svaki čovek u toku svog života puno puta prolazi kroz psihičke krize, stanje narušene mentalne ravnoteže. U svim onim situacijama kada um nije u stanju da održi tu ravnotežu, odnosno kada uticaji sredine prevazilaze čovekove mogućnosti da se nosi sa novonastalom situacijom, javlja se psihička kriza. Postojećim mehanizmima prevladavanja osoba ne uspeva da reši problem sa kojim se suočava i upada u krizu. Važno je naglasiti da ovakva psihička kriza nije bolest, već predstavlja kratkotrajnu psihičku smetnju.

Razlikuju se dve grupe faktora koji mogu dovesti do psihičke krize:

  1. faktori vezani za rast, razvoj i smenu različitih životnih faza,
  2. faktori negativnih spoljašnjih događaja (bolest, invalidnost, neuzvraćena ljubav ili prekid ljubavne veze, neuspeh u školi, gubitak posla, porodični problemi, problemi sa zakonom... Ovi faktori dovode do situacionih kriza).

Prva grupa faktora dovodi do razvojnih kriza. U periodu adolescencije mlada osoba doživljava burne telesne i psihološke promene. Pokušava naći odgovor na mnoga pitanja, kao što su: “ko sam”, “šta želim da postignem”, “kakav želim da budem”, “gde pripadam”...Ovo je period kada treba da odluči o budućem zanimanju i profesiji kako bi stvorila osnovu za ekonomsku nezavisnost. Mlada osoba napušta sigurnost detinjstva i preuzima odgovornost odraslih. Mlada osoba pokušava da oformi lični identit, da se prilagodi telesnim promenama i seksualnosti, da se osposobi za bliskost i odgovornost sa drugima...

Bunt protiv roditelja i drugih autoriteta je svojstven upravo ovom periodu razvoja mladih, pa nisu retki nesporazumi roditelja i adolescenata. U adolescenciji su mladi zaokupljeni svojim izgledom, kvalitetima i sposobnostima i to stalno preispituju, pa je često prisutan manji ili veći pad samopouzdanja i samocenjenja. To je period kada mladi pate dublje i intenzivnije nego što su ikada patili i što će ikada patiti.

U pokušaju da savladaju teškoće u postizanju ovih razvojnih zadataka, da održe odgovarajuću ravnotežu između organičavanja i izražavanja nagonskih težnji, adolescenti imaju i psihičke krize, odnosno razvojne krize. Iste mogu biti i razlog pokušaja suicida kod adolescenata.

Lako se može prepoznati stanje krize kod mlade osobe. Prisutni su teskoba i depresija, osoba je tužna, povučena, osetljiva, oseća stid i krivicu, nesigurna je, nervozna, neodlučna, bezvoljna, nekad uznemirena i hiperaktivna, oseća se bezvredno. Lako se uočavaju i promene u ponašanju – osoba zanemaruje redovne obaveze u školi, napušta uobičajene aktivnosti, nezinteresovana je za svoj izgled, hobije, društvo. Preterano dugo spava ili ima nesanicu. Slabo jede ili preterano jede. Karakterističan je i način razmišljanja, vrlo često “crno-belo”, probleme ocenjuje kao nerešive, nemaju nadu za budućnost. Počinju zloupotrebljavati alkohol ili drogu. Često su im očekivanja nerealna, a postavljeni ciljevi kratkotrajni ili ih uopšte nemaju. Kada se nađe u ovakvoj krizi mlada osoba treba pomoć okoline. 

            Ako primetite da mlada osoba koju poznajete pati i gubi volju za životom ponudite joj razgovor i dajte joj do znanja da nije sama. Važno je da je pažljivo i nepristrasno saslušate. Nemojte je kritikovati, “moralisati”, sažaljevati i govoriti šta je za nju najbolje da uradi. Ne zaboravite da danas imamo dostupne stručnjake iz oblasti mentalnog zdravlja.

            Važno je da pokažete osobi koja je u krizi da je prihvatate takvu kakva jeste i da podstaknete nadu. Ne treba izbegavati pitati da li razmišlja o suicidu. Ali treba razumeti da je ponekad osobi koja razmišlja o tome teško da to kaže, pa joj treba dati vremena da objasni kako se oseća. Treba biti strpljiv i tolerisati tišinu. Ali ako posumnjate ili vam osoba sama potvrdi da razmišlja o suicidu onda nemojte gubiti vreme jer je stručna pomoć tada neophodna.

Za pomoć se možete obratiti:

  1. svom lekaru/pedijatru
  2. psihologu škole ili doma zdavlja
  3. pedagogu škole
  4. psihijatru doma zdravlja ili bolnice
  5. psihiterapeutu doma zdravlja ili bolnice
  6. Centru “Srce” Novi Sad  – centar za pružanje emotivne podrške i prevenciju samoubistava

Mr sc. med. Nada Kosić Bibić, specijalista socijalne medicine


1