Imunizacija je jedna od specifičnih mera sprečavanja i suzbijanja zaraznih bolesti, cije posledice bi mogle biti veoma ozbiljne, ponekad čak i fatalne.
               Kalendar vakcinacije u pojedinim zemljama zavisi od aktuelne epidemiološke situacije i ekonomskih mogucnosti zemlje. Imunizacija se smatra najbržom najefikasnijom i ekonomski nejviše opravdanom merom, pod uslovom da se izvodi sa visokim obuhvatom obveznika.
              U našoj zemlji sprovođenje vakcinacije je regulisano zakonom, a uspeh vakcinacije ovisi i o zdravstvenoj kulturi stanovništva, raznim oblicima propagandnog rada, ukljucujuči i motivaciju roditelja i zdravstvenih radnika.
             Obavezna imunizacija populacije odredenog uzrasta vrši se protiv: tuberkuloze, decije paralize, difterije, tetanusa, velikog kašlja, malih boginja, zaušaka, crvenke, a od 2005. i hepatitisa B.
             Novim Pravilnikom o imunizaciji i nacinu zaštite lekovima, koji je važeći od februara prošle godine, kalendar obavezne vakcinacije u Srbiji je nešto izmenjen u odnosu na dosadašnji, jer su uvedene i neke nove vakcine, pre svega vakcina protiv bolesti koja izaziva hemofilus influence tip B, dok su vakcinacijom protiv hepatitisa B, osim dece u prvoj godini života obuhvaćena i ona u VI razredu Osnovne škole.
             Prva vakcina koja se prima na rodenju jeste vakcina protiv tuberkuloze-BCG. Ova vakcina ne štiti od plucnih oblika infekcija, vec od teških oblika tuberkuloze, pre svega tuberkuloznog meningitisa i tzv. milijarne tuberkuloze.
             Osim BCG deca na rođenju primaju i vakcinu protiv hepatitisa B koja se nastavlja sa još dve doze , mesec i šest meseci nakon prve doze. Deca u drugom mesecu života primaju živu oralnu vakcinu protiv decije paralize, vakcinu protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja, kao i vakcinu protiv hemofilusa influence tip B. Ovo su prve doze, a prema kalendaru obavezne vakcinacije deca u kasnijem dobu primaju još nekoliko doza i revakcinaciju protiv ovih bolesti. Sa navršenih godinu dana deca primaju vakcinu protiv malih boginja, zaušaka i rubeole.
           Osim ove sistemske imunizacije postoji i imunizacija po epidemiološkim i kliničkim indikacijama.
           Po epidemiološkim indikacijama vakcinišu se lica koja su u povećanom riziku da obole od Hepatitis B, Tetanusa i Besnila.
           Po kliničkim indikacijama sprovodi se vakcinacija protiv bolesti izazvane Hemofilusom influence tip B, pneumokokne i meningokokne bolesti.

           Pored ovih obaveznih imunizacija, kod pojave epidemije zaraznih bolesti od većeg epidemiološkog znacaja ili kod procene epidemioloških službi, sprovodi se i dodatna, odnosno kampanjska vakcinacija. U našem Okrugu ovakve kampanjske imunizacije su se sprovodile u više navrata:

-2001. god. vakcinacija raseljenih lica protiv dečije paralize.
-2003. god.- vakcinacija marginalizovanih populacija svim vakcinama iz Programa obavezne imunizacije.
- U januaru ove godine zapocela je vakcinacija protiv Hepatitis B, VII i VIII razreda svih Osnovnih škola na podrucju Opštine Subotica.
-Mart-april 2007. god-treba da se sprovode vakcinacija protiv malih boginja visoko rizičnih populacija (deca koja su van sistema zdravstvene zaštite, raseljena lica i ostale marginalizovane populacije).

Autor: dr Dragica Kovačević-Berić, specijalista epidemiologije