ЗАГАЂЕЊЕ ВАЗДУХА – УТИЦАЈ НА ЗДРАВЉЕ

Загађење спољног ваздуха потиче од природних и антропогених извора. Иако природни извори значајно доприносе локалном загађењу ваздуха у сушним регионима који су склонији шумским пожарима и прашним олујама, допринос људских активности далеко превазилази природне изворе. Људске активности које су главни извори загађења ваздуха на отвореном укључују:

Лоше урбанистичко планирање, које доводи до повећања обима и превелике зависности од приватног превоза, такође је значајан фактор убрзане емисије загађења. Неповољни здравствени утицаји загађења ваздуха могу настати као последица краткотрајне или дугорочне изложености. Загађивачи са највећим доказима здравствених ефеката су честичне материје (PM), озон (О3), азот диоксид (NO2) и сумпор диоксид (SO2).

Иако већина емисије загађења ваздуха потиче из локалних или регионалних извора, под одређеним атмосферским условима загађење ваздуха може путовати на велике удаљености, преко националних граница током 4-6 дана, чиме се постиже изложеност  људи који су далеко од изворног загађења. На пример, ветар у прашини из пустињских региона Африке, Монголије, Централне Азије и Кине може носити велике концентрације честица, спора гљивица и бактерија које утичу на здравље и квалитет ваздуха у удаљеним областима. Стога је потребна глобална сарадња како би се решили међународни токови и извори загађивања ваздуха, која је комплементарна са локалним и регионалним напорима у управљању загађењем ваздуха.
    Амбијентални ваздух, односно загађење спољашњег ваздуха је један од водећих узрока смрти и болести широм света. Учинци на здравље варирају од повећања броја хоспитализација и посета хитној служби, до повећаног ризика од преране смрти.
    Процењује се да је 4,2 милиона превремених смртних случајева глобално у свету повезано са загађењем амбијенталног ваздуха, углавном због болести срца, можданог удара, хроничне опструктивне плућне болести, рака плућа и акутних респираторних инфекција код деце.

Загађењу амбијенталног ваздуха на светском нивоу се приписује:

Загађивачи са најјачим доказима везано за јавно здравље, укључују честичне материје (PM), озон (О3), азот диоксид (NO2) и сумпор диоксид (SO2).
    Извори PM10 i PM2.5 укључују моторе са сагоревањем (дизел и бензин), сагоревање чврстих горива (угаљ, лигнит, нафта и биомаса) за производњу енергије у домаћинствима и индустрији, као и друге индустријске активности (грађевинарство, рударство, производња цемента, керамика и опека и таљење). Суспендоване честице (PM) се састoje od сулфата, нитрата, амонијака натријум хlorida, угљеника, минералне прашине и воде.
    Здравствени ризици повезани са честицама мањим од 10 и 2,5 микрона у пречнику (PM10 i PM 2.5) су посебно добро документовани. Ове честице су способне да продру дубоко у плућа, улазе у крвоток и развијају утицај на кардиоваскуларни, цереброваскуларни и респираторни систем. Честице механички надражују слузницу дисајних органа, а способност бактерија и других загађујућих супстанци да се везују на површину честица додатно појачава штетни утицај на здравље.
    Међународна агенција за истраживање рака (IARC) Светске здравствене организације је 2013. године честично загађење ваздуха класификовала као узрок рака плућа. То је уједно и најраширенији индикатор за процену здравствених ефеката од изложености загађењу амбијенталног ваздуха.
    Код деце и одраслих, и краткотрајна и дуготрајна изложеност загађењу околног ваздуха може довести до смањене функције плућа, респираторних инфекција и погоршане астме. Изложеност мајки загађењу амбијенталног ваздуха повезана је са неповољним исходима порођаја, као што су ниска порођајна тежина, превремени порођај и мале трудноће. Нови докази такође указују, да загађење амбијенталног ваздуха може утицати на дијабетес и неуролошки развој код деце.
У случају евидентираних повећаних концентрација загађујућих материја препоручује се ограничавање изложености загађеном ваздуху, што значи остајати унутра, нарочито осетљивих група (стари, деца, труднице, хронични болесници), смањење физичке активности рекреативног или такмичарског типа и правовремено обраћање лекару у случају погоршања стања.
    Узимајући у обзир да тачни  подаци о смртности и обољевању од поменутих узрока у тренутним проценама нису адекватно квантификовани,  порастом броја расположивих доказа се очекује да ће се терет болести пореклом од загађења ваздуха знатно повећати.
    Завод за јавно здравље Суботица обавља континуирано праћење квалитета ваздуха на територији Града Суботица, са циљем да се добију квалитетни подаци о нивоу загађујућих материја у ваздуху и оценио квалитет ваздуха у граду. Мониторинг аерозагађења је неопходан за правилан одабир мера за заштиту и унапређење здравља становништва и животне средине. На основу резултата мерења и праћења концентрација загађујућих материја у ваздуху, може se закључити да су суспендоване честице PM10 и PM 2.5 претходних година биле доминантне загађујуће материје на територији града Суботице. Резултати праћења квалитета амбијенталног ваздуха у Суботици су доступни на сајту Завода за јавно здравље Суботица: https://zjzs.org.rs/monitoring.php?obl=vazduh

Извор података:
https://www.who.int/airpollution/ambient/health-impacts
Текст припремила:
спец.др мед. Зорица Мамужић Кукић

Arhiva :
- Svetska nedelja borbe protiv prekomerne upotrebe soli
- Klasifikacija hrane NOVA i njen značaj
- Svetski dan gojaznosti
- Čaj: zdravlje i hidratacija
- Prepreke kod adolescenata da učestvuju i uživaju u fizičkoj aktivnosti
- Fizička aktivnost i zdravlje - 2012 g.
- Umem da plivam
- Svetski dan hrane 16.oktobar 2011. "Cena hrane:od krize do stabilnosti"
- Oktobar mesec pravilne ishrane 2010
- Vodič za kupovinu plastične ambalaže
- Bisfenol A
- Ometanje bukom
- Šta vi možete da učinite za zaštitu životne sredine
- Svetski dan vode - sanitacija
- Ko je odgovoran za školske užine?
- Bazeni za kupanje
- Masti i ulja
- Flaširane vode
- Mentalna higijena
- Imunitet
- Bazeni za kupanje
- Polazak u školu
- Nešto o cinku
- Blagotvorno dejstvo suncevih zraka, ali oprez!
- Planirate putovanje u egzotičnu zemlju...