srpski  |  magyar  |  english      
  o nama  |    Organizacija i rukovodjenje  |    Aktuelna dogadjanja  |    Kontakt  | 


ZАŠTO OBOLJEVАMO I UMIREMO NАJUČESTАLIJE OD BOLESTI PROTIV KOJIH SE MOŽEMO NАJUSPEŠNIJE BORITI?

              Maligne bolesti (rak) imaju mnogostruk i veliki socijalno – medicinski značaj u svakoj zajednici, koji proizilazi iz njihove multikauzalnosti (više uzroka) i masovnosti – pogotovo u radno aktivnom delu stanovništva oba pola, kao i zbog težine bolesti sa značajnim zdravstvenim i ekonomskim posledicama za obolelog, porodicu, užu i širu društvenu zajednicu.
              Stručnjaci iz ove oblasti kao i udruženja i asocijacije za borbu protiv raka neprestano naglašavaju primarnu prevenciju, i u okviru nje osnaživanje individualnih aktivnosti u svakodnevnom životu koje su usmerene na izbegavanje rizika za zdravlje. To istovremeno znači i smanjivanje verovatnoće da će se razviti maligna bolest, što je moguće postići.
               Statistika i brojke nam međutim otkrivaju *crene biltene* - u Srbiji i u svetu maligne bolesti se nalaze na drugom mestu specifičnog mortaliteta, a procene o kretanju bolesti ukazuju na tendenciju daljeg porasta oboljevanja i umiranja stanovništva. U visoko razvijenim zemljama i kod nas svaka peta umrla osoba je žrtva ovog oboljenja, odnosno udeo malignih bolesti u ukupnom mortalitetu je priblžno 20%. Važno je još naglasiti da ove bolesti spadaju među tri vodeća uzroka smrti u starosnoj kategoriji od 15 – 55 godina.
               Da li možemo, da li smemo da se pomirimo sa trendom porasta oboljevanja i umiranja od bolesti koje je moguće sprečiti i šta je ono što zdravstvena služba može da postigne u obrnutom smeru, a šta je ono što je na nama samima?
               Rak ili maligne bolesti su heterogena grupa od oko 200 bolesti različite etiologije (uzroka), lokalizacije i prognoze. To je grupa masovnih hroničnih nezaraznih bolesti koje su svuda u svetu poprimile epidemijske razmere, ali odmah na početku treba naglasiti da su preventabilne a to znači da se primenom određenih znanja u svakodnevnom životu može sprečiti njihov nastanak kod određenih osoba.
               Osnovu maligne bolesti predstavlja *klon* - grupa ćelija koja je nastala repliciranjem (umnožavanjem) samo jedne ćelije. Brojne su teorije koje su tokom razvoja nauke pokušavale da objasne nastanak maligne bolesti a neke od njih su: nadražajna t. (hronične promene u tkivu); embrionalna t. (malformacije u embrionu); hemijska t. (kancerogeni uticaj hemijska supstance); fizikalana t. (fizički agensi – mehanički udarac, elektro–magnetno zračenje, sunce); virusna t. (virusi kao uzročnici); teorija poremećaja razmene supstanci (na nivou metabolizma); teorija mutacije ćelija, gena (izuzetno značajna teorija za izučavanje etiopatogeneze raka na plućima i dojci); deleciona teorija (morfološka ili biohemijska promena u ćeliji) i mnoge druge teorije. Ni jedna teorija do sada nije u potpunosti dala objašnjenje etiopatogeneze (nastanka i razvoja) malignih bolesti, ali je sasvim sigurno da se ne radi samo o jednom uzroku bolesti i da su sva do sada potvrđena naučna saznanja od nemerljivog značaja u primarnoj prevenciji ovih bolesti, opštoj i specifičnoj. U novije vreme se naglašava izuzetan značaj imuniteta (otpornosti) i opšteg stanja organizma, jer je utvrđeno da će u zavisnosti od dužine vremena ekspozicije (izloženosti) faktorima rizika i posle latentnog perioda koji zavisi od genetskog nasleđa, godina starosti, pola, imunološkog i opšteg stanja organizma kao i u zavisnosti od uslova života, rada, ishrane i navika – maligna bolest početi da se razvija kada probije imunološku barijeru osobe i dalje će se razvijati saglasno svojoj sopstvenoj dinamici prema imunološkoj otpornosti organizma obolelog. Klinička slika je različita i zavisi od oblika, stadijuma i proširenosti ove bolesti a manifestuje se opštom simptomatologijom (znacima) kao i specifičnom koja nastaje u zavisnosti od toga koji organ je primarno ili sekundarno oboleo. Tok i prognoza malignih bolesti takođe zavise od više faktora ali je najvažnije naglasiti presudan značaj ranog otkrivanja i blagovremenog, pravilnog lečenja ove bolesti. Zbog toga je neophodno da stalno učimo (edukujemo) naše stanovništvo i da podižemo nivo nepohodnog znanja o ovim bolestima i tako omogućimo svakoj osobi da se osposobi za primenu tehnika samoposmatranja, samokontrole i samopregleda. Ne sme se nikako dozvoliti da prirodan i opravdan strah ljudi od zloćudne bolesti *ukrade* dragoceno vreme za mogući povoljan ishod nastalog oboljenja.
               Pored svega što nam je nauka otkrila o ovim bolestima, poznatim i u starim civilizacijama, mi danas imamo procene koje predviđaju dalji porast oboljevanja i umiranja stanovništva u našoj zemlji i u celom svetu. U današnjem vremenu svaka peta umrla osoba je žrtva ovog oboljenja, udeo malignih bolesti u ukupnom mortalitetu (umiranju) je oko 20%. Učestalost oboljevanja raste sa starošću, ali treba naglasiti da maligne bolesti spadaju među tri vodeća uzroka smrti u starosnom dobu 15 – 50 godina, u razvijenom svetu i kod nas. Najučestalija lokalizacija malignog (zloćudnog) procesa u muškom delu stanovništva jeste rak pluća i dušnika a u ženskom rak dojke i grlića materice. Oboljevanje od raka pluća i dušnika beleži sve veću učestalost kod osoba ženskog pola, naravno svuda u svetu i kod nas, a to je direktna posledica sve veće proširenosti upotrebe duvana u ženskom delu stanovništva. Prema proceni Svetske Zdravstvene Organizacije oko 70% malignih bolesti nastaje kao posledica načina (stila) života i dejstva faktora iz spoljne sredine. Na osnovu toga se došlo do zaključka da bi se najmanje 13 ovih bolesti mogla sprečiti (prevenirati) ako bi se delovalo na bazi postojećeg znanja, jer sve studije u svetu koje su proučavale povezanost određenih faktora rizika i maligne bolesti ovo potvrđuju. Uvažavajući stvarnost savremenog čoveka koji se našao u procesu krupnih i brzih promena životne i radne sredine a koje nam donosi urbanizacija (život u gradu), industrijalizacija, mehanizacija i hemizacija u poljoprivredi, razvoj saobraćaja, neprestano sve veće zagađivanje vode, vazduha i tla - nikako ne smemo zanemariti one faktore rizika koje stvara sam čovek u okviru svog načina života i koji deluju udruženo. Najznačajniji individualni faktori rizika za zdravlje su: upotreba duvana, nepravilan i neadekvatan način ishrane, gojaznost, nedovoljna i nepravilna fizička aktivnost, zloupotreba alkohola, kratko vreme boravka na svežem vazduhu i stresne situacije bez odgovarajućeg rešenja i koje dugo traju. Udruženi faktori rizika, iz spoljne sredine i individualni, indirektno i direktno učestvuju u stavaranju epidemiološke situacije malignih bolesti onakve kakava je danas i kakva će na žalost biti u budućnosti, globalno, ukoliko ne dođe do pozitivnih promena.
              Značaj faktora rizika – koji deluju na svakog pojedinca koji je izložen njihovom pojedinačnom ilii udruženom delovanju – različit je - jer se i osobe apsolutno razlikuju po svom genotipu i fenotipu. Zbog toga se poslednjih godina način života savremenog čoveka sve više izdvaja kao važna oblast na koju se može i mora uticati upravo zato što u njoj lični izbor ima veoma veliki značaj. Uticaj na način života i ponašanje predstavlja jedan od ciljeva u programima promocije zdravlja i vaspitanja za zdravlje, jer je ponašanje značajna odrednica (determinanta) zdravlja. Stalno i nezaobilazno prisustvo faktora rizika u životnoj i radnoj sredini koji deluju pojedinačno i udruženo (sinergistično) na sve veći broj ljudi koji su neprestano izloženi njihovom uticaju, uz kumulativni efekat, upzorava da će umiranje od malignih bolesti i dalje imati tendenciju porasta i da statističke studije daju tačnu procenu. Svuda u svetu istraživanja pokazuju da je stanovništvo više spremno da pozitivno promeni ponašanje tek onda kada dođe do ispoljavanja bolesti a samo delimično vodi računa o svom ponašanju u cilju unapređenja zdravlja i sprečavanja oboljevanja. Istarživanje obavljeno u našem Okrugu je pokazalo da naše stanovništvo najbolje prepoznaje i procenjuje upotrebu duvana i gojaznost kao rizik za nastanak malignog oboljenja. Sagledavajući našu stvarnost mi smo poslednjih godina, decenija prepoznali situaciju koja nalaže energičnu medicinsku intervenciju i povezanu celokupnu akciju više delova društvene zajednice sa osnovnim ciljem da se za zdravlje čoveka uradi sve što je moguće, pre nego što se bolest razvije. Smanjivanje stopa oboljevanja i umiranja stanovništva od malignih bolesti moguće je postići ali za to nam je potreban odgovoran, svestan čovek i uporan dugotrajan rad zdravstvenih i prosvetnih radnika u prvom redu. Mediji takođe imaju veoma značajnu ulogu u širenju svetlosti znanja i umeća. Uspeh u radu na unaprđenju zdravlja stanovništva i sprečavanju bolesti direktno zavisi od pismenosti, obrazovnog i kulturnog nivoa osobe i ukupnog stanovništva, kao i od ekonomske razvijenosti zajednice. Usvojiti zdrav način života znači smanjivati rizike za zdravlje uz istovremeno podizanje opšteg zdravstvenog stanja organizma na viši nivo i čuvanje zdravstvene rezerve. U tom smislu naš pozitivan odnos prema sebi i svojoj porodici može značajno doprineti smanjivanju rizika oboljevanja i od malignih bolesti. Ekonomsku cenu bolesti možemo relativno lako izračunati, ali je nemerljiva cena koja se plaća kroz bol, patnju, onesposobljenost ili gubitak života.
              Ponašanje, i preporuke koje treba da omoguće zdrav način života i istovremeno znače opštu primarnu prevenciju malignih bolesti su sledeće:

  • ne udišite duvanski dim (ni aktivno ni pasivn

1