srpski  |  magyar  |  english      
  o nama  |    Organizacija i rukovodjenje  |    Aktuelna dogadjanja  |    Kontakt  | 


Untitled Document

KRETANjE I ZDRAVLjE 


           Prema savremenom naučnom shvatanju zdravlja – zasnovanom na dokazu – način života odnosno ponašanje i navike osobe smatraju se značajnim odrednicama (determinantama). Fizička aktivnost pripada tom kompleksu bihevioralnih faktora i koliko je ona značajna za svakog čoveka na njegovom putu do dobre i potrebne psiho-fizičke kondicije dokazuju brojna istraživanja u našoj zemlji i svetu. Prema jednoj od savremenih definicija fizička aktivnost je: “Kretanje tela pomoću snage i mišića i utrošak energije koji se meri viškom utrošene energije iznad bazalnog metabolizma”. Svakodnevna, individualno, optimalno dozirana fizička aktivnost povećava fizičku kondiciju i radnu sposobnost. Dobra fizička kondicija će omogućiti da se obavi određeni obim fizičkih aktivnosti bez zamora, što je veoma važno za obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Povećana otpornost osobe na stres, različite prirode, još jedna je opšta blagodet za organizam koju stvara i održava dobra psiho-fizička kondicija [1]. Protektivni efekat na zdravlje koji ispoljava održavana fizička aktivnost je mnogostruk, moguće ga je objektivno odrediti i izmeriti. Najznačajnije zdravstvene dobiti su sledeće: snižavanje krvnog pritiska (pozitivno delovanje na snižavanje dijastolnog pritiska), povećana prokrvljenost (perfuzija) srčanog mišića; popravljanje lipoproteinskog profila povećanjem HDL a smanjenjem LDL holesterola [2]; popravljanje odnosa između unosa i trošenja energije što doprinosi smanjivanju prekomerne telesne težine (prevencija gojaznosti); umanjivanje rizika od koronarne bolesti, arterioskleroze i moždanog udara; smanjivanje  nivoa glukoze u serumu, što je značajno u lečenju, i smanjivanje rizika (verovatnoće) razvoja inzulin nezavisne šećerne bolesti [3]; umanjivanje rizika od nastanka tromboze; zatim fizička aktivnost pomaže izgradnju kostiju i očuvanje koštane mase, preciznije  neophodna je za ugradnju kalcijuma u kosti; ublažava psihičku napetost i pozitivno deluje kod depresije, jača otpornost na stres bilo koje prirode... Epidemiološke studije i istraživački projekti su pružili brojne dokaze da je fizička neaktivnost, odnosno sedanterni način života savremenog čoveka u ekonomski razvijenim i srednje razvijenim državama sveta, jedan od najznačajnijih spoljašnjih faktora rizika za nastanak i razvoj hroničnih nezaraznih bolesti, masovnih jer su to vodeći uzroci oboljevanja, onesposobljenosti i prevremenog umiranja stanovništva u tim zemljama. Na osnovu rezultata istih studija usledio je zaključak da je individualno određena, svakodnevna fizička aktivnost veoma važan deo prevashodno primarne ali i sekundarne i tercijerne prevencije ovih bolesti, i jednostavan ali efikasan način i mogućnost da se zdravlje i funkcionalni kapacitet svake osobe očuvaju i unaprede. Fizička neaktivnost se naj tešnje povezuje sa bolestima srca, rakom, povišenim krvnim pritiskom, moždanim i srčanim udarom, insulin nezavisnim dijabetesom i osteoporozom [4].
           Značaj fizičke aktivnosti za dobro zdravlje svake osobe možemo kompletnije sagledati analizom uzroka smrti stanovništva u Srbiji. Prema podacima za 2006. godinu obrađenim u Institutu za javno zdravlje Srbije to su bolesti srca i krvnih sudova (sa udelom od 57,3%), zatim slede zloćudna bolest (19,7%), povrede i trovanja (3,8%), komplikacije šećerne bolesti (2,5%), hronična opstruktivna bolest pluća ili astma (1,8%) i sve ostale bolesti sa udelom od 14,9%. Sledeće što treba izneti je rasprostranjenost faktora rizika za zdravlje stanovništva prema podacima takođe za 2006. godinu. Najznačajniji ili najrasprostraljeniji faktor rizika za zdravlje je fizička neaktivnost u slobodno vreme (67,7%), zatim povišen krvni pritisak iznad 120/80mmHg (46,5%), alkohol (40,3%), upotreba duvana (33,6%) i gojaznost (18,3%). Opterećenost faktorima rizika prema polu posmatrano, podaci su iz 2003. godine, ima sledeći redosled: za osobe muškog pola upotreba duvana (35,2%), povišen krvni pritisak (21,7%), fizička neaktivnost (19,5%), gojaznost (14,9%), alkohol (5,7%) i povišen nivo holesterola u krvi (3,1%); a za osobe ženskog pola najznačajniji faktor rizika je povišen krvni pritisak (17,5%), zatim fizička neaktivnost (16,3%), upotreba duvana (12,5%), gojaznost (12,2%), povišen nivo holesterola u krvi (1,7%) i alkohol (1,5%).
         Fizička aktivnost, kao bilo koji oblik mišićne aktivnosti koji dovodi do potrošnje energije većeg nego u mirovanju, može biti: preventivno, dijagnostičko (ergometrija) i terapijsko sredstvo. Dozira se učestalost, intezitet, trajanje i oblik fizičke aktivnosti – pravila važe kao i za svaki drugi lek. Doza mora biti individualno određena a to znači primerena polu, godinama starosti, zdravstvenom stanju, fizičkoj sposobnosti, zanimanju osobe i mora biti takođe individualno programirana i svakako kontrolisana. Zbog čega je sve ovo važno? Zbog toga što: "Ne postoji biološka i psihička funkcija organizma na koju odgovarajuća fizička aktivnost ne deluje pozitivno", što je veoma lepo rekao P. O. Astrand.
        Preporuke za fizičku aktivnost odraslim zdravim ljudima su sledeće: što se tiče učestalosti – svakodnevno ili najmanje pet puta nedeljno; u trajanju barem pola sata, sa deset minuta zagrevanja pre početka i sa deset minuta opuštanja po završetku programa; oblik fizičke aktivnosti koji se preporučuje u okviru programa je po tipu aerobnih aktivnosti (hodanje, džogiranje, vožnja bicikla, vežbe snage – osam do deset vežbi sa osam do dvanaest ponavljanja svake vežbe i to barem dva puta u nedelji); a preporučuju se i vežbe istezanja mišića, fleksibilnosti kao i vežbe ravnoteže (pogotovo za starije ljude).

Uloga fizičke aktivnosti u prevenciji raka

       Podaci iz različitih studija pokazuju da se fizičkom aktivnošću (vežbanjem) može smanjiti incidenca raka debelog creva i dojke. Ta pojava je što se tiče raka debelog creva više ispoljena kod osoba muškog pola. U prevenciji raka dojke fizička aktivnost je izražajnijeg uticaja (povoljnija) za osobe u postmenopauzi nego za osobe u pre-menopauzi. Smatra se da fizička aktivnost smanjuje rizik i za nastanak raka materice (endometrijuma), pluća i prostate. Postoje i nekozistentni rezultati različitih istraživanja o smanjenju rizika za nastajanje raka gušterače (pankreasa), bubrega i jajnika primenom  fizičke aktivnosti. Postavlja se pitanje: na koji način fizička aktivnost smanjuje verovatnoću nastanka maligniteta? Smatra se da je mehanizam delovanja sledeći: kao odgovor na fizičku aktivnost dešava se brza izmena (aktivnost) imunskih ćelija u cirkulaciji i u perifernom limfnom tkivu. Preciznije rečeno događa se modulacija imunskog antitumorkog odgovora. Ima dokaza prema kojima neki oblik fizičke aktivnosti najizrazitije utiče na NK ćelije, a to su ćelije čija je uloga ili zadatak da uništavaju maligno promenjene ćelije organizma. Već je rečeno da program fizičke aktivnosti pomaže održavanje normalne telesne težine, odnosno pomaže u smanjivanju (redukciji) gojaznosti. To je važno ponoviti, jer postoji direktna povezanost gojaznosti sa rakom debelog creva, dojke i prostate - potvrđena u brojnim istraživanjima. Smatra se da povezanost nastaje zbog povećane količine masti ili adipoznog tkiva koje luči hormonima slične supstance tvz. proinflamatorne adipokine koji deluju kancerogeno. Kod pomenutih lokalizacija maligne bolesti primarna prevencija se sprovodi primenom programirane fizičke aktivnosti i pravilnom ishranom što znači, između ostalog, i svakodnevnim unošenjem povrća i voća koje sadrži određene sastojke (antioksidanse - vitamine, A, C, E, beta karoten i selen; fitohemikalije) koji deluju kanceroprotektivno. Fizička aktivnost smanjuje rizik za nastajanje raka debelog creva, osim smanjenjem gojaznosti, i preko mehanizma smanjivanja nivoa fekalnih žučnih kiselina za koje se smatra da predstavljaju značajan faktor rizika za rak debelog creva. Iz istog razloga veoma je važno uredno pražnjenje creva. O ulozi fizičke aktivnosti i ishrane u prevenciji zloćudnih bolesti (maligniteta) danas se dosta govori i istraživanja se nastavljaju. Izloženi rezultati najnovijih studija o moduliranju fiziološkog odgovora organizma fizičkom aktivnošću i specifičnim sastojcima ishrane neprestano se analiziraju. Nedvosmisleno se može zaključiti da ova dva prilaza dobijaju sve veći značaj u programima za prevenciju raka i ukazuju da postoje dodatni pravci primarne prevencije čija se prava vrednost još uvek otkriva. Većina autora, kod nas i u svetu, smatra da bi svakodnevno negovana fizička aktivnost udružena sa pravilnom ishranom mogla smanjiti incindencu određenih lokalizacija maligne bolesti za 30-40%.

Uloga fizičke aktivnosti u prevenciji i lečenju povišenog krvnog pritiska, šećerne bolesti i osteoporoze

       Tesna je povezanost između povišenog krvnog pritiska i fizičke neaktivnosti (i nepravilne ishrane). Koliko je ovaj zaključak značajan lako možemo videti na osnovu podatka (koji je medicinska statistika lako izračunala) da se 9,7% ukupnih godina izgubljenog života zbog prevremene smrti kod osoba muškog i 13,3% kod osoba ženskog pola pripisuje povišenom krvnom pritisku. Prema zvaničnim podacima u Srbiji je još 2000. godine od ukupnog opterećenja ishemijskom bolesti srca 21% slučajeva nastao na podlozi (terenu) povišenog krvnog pritiska. Povišen krvni pritisak je istovremeno i faktor rizika za nastanak ateromatoze krvnih sudova koja dalje značajno doprinosi nastanku srčanog i moždanog udara, bolesti bubrega i pogotovo nastanku periferne ateroskleroze (zakrečenje krvnih sudova nogu). Poseban zaključak o značaju fizičke aktivnosti u primarnoj i sekundarnoj prevenciji bolesti srca i krvnih sudova gotovo da ne treba izvoditi. Navedeni podaci su dovoljni da bi se zaključak nametnuo sam. Potrebno je dodati da nijedan lek za lečenje povišenog krvnog pritiska, ma koliko uspešno bio određen, neće delovati pozitivno - maksimalno moguće – ukoliko osoba nema potreban i doziran nivo fizičke aktivnosti uz pravilan način ishrane u životu bez duvanskog dima.
      Neprestano ubrzavanje gradskog (urbanog) načina života ne ostavlja pojedincu vremena da se ozbiljnije posveti unapređenju svog fizičkog (niti duševnog) zdravlja, i to je problem sa kojim se moramo suočiti i na odgovarajući način ga rešavati. Nepravilna, nedovoljna i neredovna fizička aktivnost je postala sastavni deo života, i tesno je povezana sa nastankom i razvojem masovnih hroničnih nezaraznih bolesti, a šećerna bolest je u toj grupi. Kada se govori o načinu života kao činiocu rizika za nastanak ovih bolesti onda se u prvom redu misli na nepravilnu ishranu, upotrebu duvana, fizičku neaktivnost, zloupotrebu alkohola, lekova i na nemogućnost odgovarajuće kontrole stresa. Sve ovo se dovodi u kontekst sa šećernom bolesti. Svuda u svetu je zapaženo da se povećanje incidence i prevalence gojaznosti dešava paralelno sa dramatičnim porastom incidence i prevalence šećerne bolesti (diabetes melitusa), naročito tipa 2. Takođe treba reći da fizička neaktivnost i neodgovarajući način ishrane roditelja imaju veoma velik uticaj na smanjenje fizičke aktivnosti dece i adolescenata i na njihov način ishrane. Gojaznost i šećerna bolest se udružuju i napadaju sve mlađe osobe. Uspešno lečenje šećerne bolesti, insulin zavisne i  insulin nezavisne, može biti uspešno samo ukoliko uključuje odgovarajuću fizičku aktivnost i ishranu.
     Osteoporoza je metabolička bolest kostiju u čijoj osnovi je poremećaj metabolizma kalcijuma, nastao u smislu povećanog izlaska ove mineralne materije iz kostiju. U kostima se svakodnevno odvija živ metabolizam i stalno remodeliranje kosti: osteoklastin razgrađuju kost i odstranjuju oštećene, stare delove a osteoblasti grade osteoid u defektu kostiju u koji se kasnije deponuju minerali. Ciklus razgradnje traje oko 20, a ciklus izgradnje približno 180 dana. Deponovanje minerala u osteoid traje nekoliko meseci. Proces izgradnje i razgradnje su u dinamičkoj ravnoteži. U mladosti intezivnija je izgradnja, a posle 30-te godine razgradnja postepeno postaje intezivnija i posebno je intezivna u vreme menopauze i u starosti. Osteoblasti tada ne mogu da nadoknade izgubljeno pa se ukupna koštana masa smanjuje. Svaka osoba između 40-te i 70-te godine u proseku izgubi približno trećinu koštane mase. Fizička aktivnost je neophodna da bi se kalcijum i minerali iz krvi ugradili u kosti, pa zbog toga primarna prevencija osteoporoze i održavanje potrebnog nivoa fizičke aktivnosti započinju već u najmlađem uzrastu. Tokom celog života je fizička aktivnost neophodna da bi se kalcijum ugrađivao u kosti i da bi se usporavao gubitak minerala iz kostiju, zatim radi održavanja pravilnog držanja tela, podizanja opšte kondicije, i radi smanjivanja rizika od padova i povreda. Pravilno odabrane vežbe se moraju pravilno primenjivati, dakle u skladu sa godinama starosti i fizičkom sposobnosti osobe. Ukoliko je ukupna koštana masa u mladosti bila mala ili ukoliko postoji ubrzani gubitak koštane mase usled povećane razgradnje nastaje osteoporoza i uslovi za prelom kosti (kasnije i spontani). Stopa oboljevanja od ove bolesti značajno raste poslednjih godina, zapaženo je i kod osoba muškog pola. Ukupno starenje stanovništva, menopauza ali i sve značajniji način ishrane (brza hrana, nedovoljno uzimanje namirnica koje su izvori kalcijuma, magnezijuma, fosfora i D vitamina) uz nedovoljnu fizičku aktivnost osnovni su razlozi koji su doveli i dalje utiču na značajno povećanje učestalosti osteoporoze svuda u svetu gde stanovništvo živi na ovakav način. Daleko najčešći oblik još uvek je postmenopauzna osteoporoza. Prema podacima 10% svetske populacije ima ovu bolest i živi sa različitim posledicama koje utiču na funkcionalni kapacitet osobe za svakodnevni samostalni život.
       Kratak zaključak koji iz ovoga sledi je vrlo jednostavan: ukoliko ste svakodnevno, dozirano fizički aktivni imaćete dobru psihofizičku kondiciju i kapacitet za uspešniju kontrolu stresa kojem ste svakodnevno izloženi; proces arterioskleroze će biti usporen; doći će do gubitka depoa masti što će dovesti do regulisanja telesne težine i bićete uspešniji u borbi protiv gojaznosti; takođe će doći do smanjivanja visine holesterola u krvi - smanjiće se nivo LDL a povećati nivo "dobrog" HDL holesterola u krvi; postićićete uspešniju regulaciju, kontrolu šećera u krvi; povišeni krvni pritisak će se smanjiti; omogućićete izgradnju kostiju i očuvanje koštane mase, povećaćete svoju snagu, pokretljivost i sposobnost funkcionisanja u svakodnevnom životu.
      Prema rezultatima Nacionalnog istraživanja iz 2000. godine, urađenog za svaki okrug u Srbiji fizička neaktivnost kao faktor rizika, dominira kod odraslog stanovništva Severnobačkog okruga. U slobodno vreme se nikada ne bavi nekim sportom ili rekreacijom 76,6% odraslih osoba. Sportom i rekreacijom u slobodno vreme se bave češće muškarci, mlađe i obrazovanije osobe. Smatra se da bi rezultati novog istraživanja bili veoma slični  rezultatima istraživanja iz 2000. godine. Iskustva u svetu i kod nas pokazaju neophodnost promene rizičnog ponašanja  i formiranje zdravih navika u sklopu zdravog načina života, a sve u cilju očuvanja i unapređenja zdravlja stanovništva.
     Aktuelni podaci su razlog više da se citira Tisso, koji je živeo od 1728 do 1797 godine, jer je još tada gotovo proročki rekao: "Kretanje može da zameni mnoge lekove, ali ni jedan lek ne može da zameni kretanje!".

Autor: Zorica V. Dragaš, specijalista Socijalne medicine

Arhiva:

Kretanje i zdravlje


1