srpski  |  magyar  |  english      
  o nama  |    Organizacija i rukovodjenje  |    Aktuelna dogadjanja  |    Kontakt  | 


Untitled Document

Neke činjenice o duvanu

  • U svetu 1,3 milijarde ljudi puši, a 8 miliona godišnje umre zbog posledica upotrebe duvana, od toga milion ljudi su nepušači izloženi duvanskom dimu.
  • Pušenje svakog dana odnese 44 ljudska života u Srbiji.
  • Jedna trećina punoletnih građana Srbije puši svakodnevno, barem jednu cigaretu svakog dana, dok je za više od 50% pušača 18-29 godina starosti podsticaj iz okoline otežavajući faktor za prestanak pušenja.
  • U Srbiji raste upotreba duvana kod mladih uzrasta 13-15 godina, a posebno brine činjenica da se pored cigareta sve više koriste i drugi duvanski proizvodi. Prema poslednjim rezultatima 9,2% dečaka i 8,7% devojčica koristi nargile, a e-cigarete 7,6% dečaka i 4,8% devojčica. Cigarete su i dalje najčešće korišćen duvanski proizvod, a zadržan je trend češće upotrebe među devojčicama (11,2%) nego dečacima (10,9%). (Rezultati Globalne upotrebe duvana kod mladih 13-15 godina, GYTS 2017.)
  • Visoka je i zastupljenost pušenja među zdravstvenim radnicima u Srbiji. Prema rezultatima poslednjeg istraživanja (decembar 2018. godine) puši 35,2% zaposlenih u zdravstveni ustanovama Srbije, podjednako muškarci i žene (35,1% žena i 34,8% muškaraca). U Severnobačkom okrugu puši 16,9% lekara i 34,1% medicinskih sestara.
  • Korišćenje duvanskih proizvoda je značajan faktor rizika za nastanak hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP). Godišnje u svetu umre oko 3 miliona ljudi od HOBP što predstavlja treći vodeći uzrok smrti u svetu. Jedan od 5 pušača će dobiti hronični bronhitis i/ili emfizem i imati poteškoće sa disanjem.
  • Pušači imaju 22 puta veći rizik za rak pluća u odnosu na nepušače. Prestanak pušenja smanjuje rizik od raka pluća, a rizik se prepolovi nakon 10 godina od prestanka pušenja.
  • Pušenje udvostručuje rizik za razvoj tuberkuloze. Toksini iz duvanskog dima mogu pokrenuti latentnu infekciju, kojom je inficirano više od četvrtine svetske populacije. Kod aktivne tuberkuloze pušenje povećava rizik od onesposobljenosti i smrti usled prestanka plućne funkcije.
  • Kod novorođenčadi majki koje su u trudnoći pušile, češći su problemi u sazrevanju pluća zbog čega ova novoređenčad mora boraviti u inkubatoru. Njihova pluća nisu dovoljno razvijena, a češće imaju i manju telesnu težinu na rođenju. Bebe putem majčinog mleka unose štetne materije duvanskog dima. Zbog toga su ove bebe češće uznemirene i uplašene, pa više plaču.
  • Deca čiji su roditelji pušači, u poređenju sa decom čiji roditeljii ne puše, imaju češće infekcije disajnih puteva i probleme sa plućima, pa i smanjenu funkciju pluća. Ova deca češće dobijaju i upalu pluća, a posebno su na duvanski dim osetljiva deca koja imaju neki oblik alergije ili astmu. Duvanski dim direktno pogoršava njihovo zdravstveno stanje i može biti uzrok napada gušenja i teškog disanja.
  • Duvanski dim se zadržava u prostoriji - u tepihu, mebl štofu, zavesama, zidovima, na nameštaju i svim predmetima koji se nalaze u prostoriji u kojoj se pušilo. Posledica ovoga je da su nepušači, uključujući i decu, pa čak i kućne ljubimce, izloženi štetnim sastojcima duvanskog dima čak i ako u takvoj prostoriji, u trenutku njihovog boravka u njoj niko ne puši.
  • Napravite pravi izbor za sebe i svoju decu. Ne dozvoli da zbog duvana izgubiš dah! Svi mogu ostaviti cigarete. To možeš  i ti, i svaki zdravstveni radnik.

Prim. mr sc. med. dr Nada Kosić Bibić, spec. socijalne medicine
Načelnik Centra za promociju zdravlja


1