srpski  |  magyar  |  english      
  o nama  |    Organizacija i rukovodjenje  |    Aktuelna dogadjanja  |    Kontakt  | 


Untitled Document

Неке чињенице о дувану

  • У свету 1,3 милијарде људи пуши, а више од 7 милиона годишње умре због последица употребе дувана, од тога скоро 900 000 људи су непушачи изложени дуванском диму.
  • Пушење сваке године убије преко 16 000 људи у Србији.
  • У Севернобачком округу су у 2017. години умрле 2643 особе, од тога 1454 због болести срца и крвних судова или 55% од укупног броја умрлих, више жена (834) него мушкараца (620).
  • Одрасло становништво је у 2017. години изабраног лекара најчешће посећивало због болести срца и крвних судова, а најчешће дијагнозе су биле: повишен крвни притисак (49,4%), исхемијске болести срца (10,3%), поремећаји срчаног ритма (8,4%) и крварења у мозгу са другим поремећајима крвних судова мозга (6%).
  • Једна трећина пунолетних грађана Србије пуши свакодневно, барем једну цигарету сваког дана, док је за више од 50% пушача 18-29 година старости подстицај из околине отежавајући фактор за престанак пушења.
  • У Србији расте употреба дувана код младих узраста 13-15 година, а посебно брине чињеница да се поред цигарета све више користе и други дувански производи. Према последњим резултатима 9,2% дечака и 8,7% девојчица користи наргиле, а е-цигарете 7,6% дечака и 4,8% девојчица. Цигарете су и даље најчешће коришћен дувански производ, а задржан је тренд чешће употребе међу девојчицама (11,2%) него дечацима (10,9%). (Резултати Глобалне употребе дувана код младих 13-15 година, ГYТС 2017.)
  • Коришћење дуванских производа је значајан фактор ризика за настанак коронарне болести, можданог удара и болести периферних крвних судова, а изложеност дуванском диму повећава за 20%-30% ризик од можданог удара и коронарне болести срца.
  • Истраживање из Кине је показало да само 38% пушача зна да пушење изазива коронарну болест срца, а само 27% је знало да узрокује мождани удар.
  • Чак и краткотрајна изложеност дуванском диму може да оштети зидове крвних судова и подстакне слепљивање крвних ћелија (тромбоцита). Непушачи изложени дуванском диму само 30 минута дневно имају исте промене на ендотелу крвних судова као и свакодневни пушачи. Битни фактори који утичу на процес атеросклерозе су дужина пушачког стажа и број попушених цигарета, а не врсте цигарета и садржаја никотина.
  • Никотин повећава крвни притисак, убрзава рад срца и лучење хормона (адреналина). Срце пушача направи више од 4 до 18 откуцаја у минути, у зависности да ли користи дувански производ са више или мање никотина. Срчани мишић пушача ради под оптерећењем и стално се напреже, а угљен-моноксид додатно, због исхемије, повећава штетне ефекте никотина.
  • Престанак пушења смањује ризик за око 50% од кардиоваскуларних болести у току прве године, док потпуна забрана пушења доводи до смањеног пријема у болнице услед акутног инфаркта миокрада за 10% до 20%.
  • Данас је 6 од 10 људи у свету заштићено бар једном од најефикаснијих мера контроле дувана, што је 4 пута више него у 2007. години (када је било обухваćено само 1 милијарда људи или 15% светске популације).
  • Саветовалишта за престанак пушења, која имају потпуне или делимичне трошковне покривене здравстеним осигурањем доступна су да помогну корисницима дувана у само 26 земаља, што представља 33% светске популације.
  • У 78 земаља, које представљају 47% светског становништва, се примењује најбоља пракса за сликовна упозорења. Она укључују упозорења на локалном језику и покривају у просеку најмање половину предње и задње стране паклице цигарета.
  • Медијске кампање, такође, доводе до смањење потрошње дувана, а око 44% светског становништва живи у 43 земље које су емитовале најмање једну снажну анти-пушачку медијску кампању у последње две године.
  • Свеобухватна забрана рекламирања дувана, промоције и спонзорства могла би смањити потрошњу дувана у просеку за око 7%, док неке земље региструју пад потрошње до 16%. Само 37 земаља, које представљају 15% светске популације, потпуно су забраниле све облике рекламирања дувана, промоције и спонзорства.
  • Порез на дуван је најекономичнији начин смањења употребе дувана. И поред тога, високи порези на дуван представљају меру која се ретко примењује. Само 32 земље, са 10% светске популације, увеле су порезе на дуванске производе, тако да је више од 75% малопродајне цене порез. Приходи од пореза на дуван су просечно 250 пута већ́и од средстава која се издвајају за контролу дувана, на основу расположивих података.
  • Интерни документи дуванске индустрије, објављени као резултат судских предмета, показују да је дуванска индустрија активно подстакла незакониту трговину на глобалном нивоу, као и да ради на блокирању спровођења мера контроле дувана (као што су повеćање пореза и сликовна упозорења) наводеćи на погрешну тврдњу да ћ́е те мере подстицати илегалну трговину.

Прим. мр сц. мед. др Нада Косић Бибић, спец. социјалне медицине
Начелник Центра за промоцију здравља


1