srpski  |  magyar  |  english      
  o nama  |    Organizacija i rukovodjenje  |    Aktuelna dogadjanja  |    Kontakt  | 


Najnovije vesti
Светски дан хране, 16. Oктобар 2020.
Untitled Document

Гаји, храни, подржавај. Сви заједно. Наше акције наша су будућност.

Светски дан хране ове године обележава 75. годишњицу Организације за храну и пољопривреду (FAO) у тренутку када се земље широм света баве пандемијом болести COVID-19 и њеним последицама. Мото под којим се ове године обележава 16. октобар је „Гаји, храни, подржавај. Сви заједно. Наше акције наша су будућност”, а фокус је на јачању прехрамбених система и смањењу броја гладних у свету. У Србији се 16. октобар – Светски дан хране обележава од 2001. године.

  • Радионице за основце
  • 16. октобар 2020. године у Гимназији „Светозар Марковић“
  • On line едукација запослених ОШ Севернобачког округа
  • Акција у МЗ “Биково”
  • Untitled Document

    СВЕТСКИ ДАН ХРАНЕ – 16. ОКТОБАР И
    ОКТОБАР – МЕСЕЦ ПРАВИЛНЕ ИСХРАНЕ

    „Гаји, храни, подржавај. Сви заједно. Наше акције наша су будућност.”

        Организација за храну и пољопривреду (FAO) сваке године 16. октобра обележава Светски дан хране. Ове године се обележава 75. годишњица FAO-а у тренутку када се земље широм света баве пандемијом болести COVID-19 и њеним последицама. У Србији се Светски дан хране обележава од 2001. године. Овогодишњи слоган 16. октобра је „Гаји, храни, подржавај. Сви заједно. Наше акције наша су будућност”са фокусом на јачање прехрамбених система и смањење броја гладних у свету.
        Очување приступа здравствено безбедној храни јесте и остаје део одговора на пандемију COVID-19, посебно за сиромашне земље у којима је пандемија довела до још израженије економске кризе. У овом тренутку је важно обезбедити подршку херојима хране – пољопривредницима и свим запосленима у ланцу производње хране који омогућавају безбедан пут хране од њиве до трпезе.
        Преко две милијарди људи у свету нема приступ довољној количини здравствено безбедне хране, а процене су да ће до 2050. године тај број достићи 10 милијарди људи. Скоро 690 милиона људи широм света је гладно, што је 10 милиона више него 2019. године. Због пандемије COVID-19 овај број се може повећати за још 83 до 132 милиона људи.
        Последњих деценија драматично смо променили нашу исхрану и животне навике што је резултирало епидемијом гојазности свуда у свету. Више од 670 милиона одраслих и 120 милиона девојчица и дечака (5-19 година) је гојазно, а преко 40 милиона деце млађе од 5 година има прекомерну тежину. Већина светске популације живи у земљама у којима прекомерна ухрањеност и гојазност убија више људи него глад. Сваке године умре 3,4 милиона људи због прекомерне тежине и гојазности. Неправилна исхрана је водећи фактор ризика за умирање од незаразних болести, укључујући кардиоваскуларне болести, дијабетес и неке врсте рака. Стални пораст броја гладних од 2014. године, заједно са порастом броја гојазних, јасно указује на потребу да се интензивирају активности усмерене на јачање система производње хране.
        Последњих деценија свет је остварио значајан напредак у унапређењу пољопривредне производње. Иако се сада производи више него довољно хране потребне да се нахране сви, системи производње хране нису уравнотежени. Још увек само девет биљних врста чини 66% укупне производње усева, упркос чињеници да je јестиво 30.000 биљних врста. Потребно је да узгајамо разноврсну храну да бисмо нахранили свет.
        У оквиру развоја и припреме планова земаља за опоравак од последица пандемије COVID-19 потребно је искористити прилику за развој и усвајање иновативних решења за унапређење система производње хране на основу научних доказа. Дигиталне технологије су кључне за трансформацију начина производње, прераде, промета и конзумирања хране и за изградњу отпорнијих и снажнијих система производње хране. Оне имају потенцијал да премосте велики јаз између развијених и земаља у развоју, градова и руралних подручја, мушкараца и жена, младих и старих. Дигитализација је нажалост недостижна за преко три милијарде људи широм света који немају приступ интернету, од којих већина живи у руралним и удаљеним областима.
        Нове технологије обећавају револуционарне промене за власнике малих фарми, који производе и до 80% светске хране, на пример даљинско праћење путем сателита и мобилних телефона, коришћење апликација са потенцијалом за оптимизацију ланаца хране, повећање приступачности намирницама одређене хранљиве вредности, смањење бацања хране, борбу против штеточина и болести….
        Заједничким снагама владе држава, предузећа, невладине организације и медији организују различите манифестације у циљу заговарања шире јавности да се помогне гладнима и да се обезбеде услови за правилну исхрану за све.
        Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом окружних института/завода за јавно здравље сваке године обележава Светски дан хране, 16. октобар и кампању Октобар – месец правилне исхране. Ове године поводом Светског дана хране расписан је конкурс за избор најбољих ликовних и литерарних радова за децу предшколских установа и ученике основих школа на тему „Здравље на уста улази” са циљем подстицања здравственоваспитног рада у предшколским установама и школама на тему правилне исхране.

    
    1