srpski  |  magyar  |  english      
  o nama  |    Organizacija i rukovodjenje  |    Aktuelna dogadjanja  |    Kontakt  | 


Najnovije vesti
СВЕТСКИ ДАН СРЦА – 29. СЕПТЕМБАР 2020. ГОДИНЕ - „Свим срцем за здраво срце”
Untitled Document    
Светски дан срца је установљен 2000. године, са циљем да информише људе широм света да су болести срца и крвних судова водећи узрок смрти. Сваке године у свету 17,9 милиона људи умре као последица болести срца и крвних судова, а процењује се да ће до 2030. године тај број порасти на 23 милиона. Светска федерација за срце упозорава да најмање 85% превремених смртних исхода може да се спречи контролом главних фактора ризика (пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност). 
  • Са преса
  • Са акције у атриуму хотела Галерија
  • Untitled Document

        Ове године Светски дан срца, 29. септембар 2020, обележава се под слоганом: „Свим срцем за здраво срце”.  Живимо у времену пандемије COVID-19 која је оптеретила здравствене системе, здравствене раднике и подигла ниво индивидуалне одговорности за сопствено здравље и здравље целокупног друштва. Ток пандемије је још увек непредвидив, због чега је брига о стању нашег срца тренутно важнија него икада. Зато ове године, 29. септембра, кампања поводом обележавања Светског дана срца истиче значај болести срца и крвних судова, које су водећи узрок смрти у свету. CОVID-19 нарочито угрожава срчане болеснике и ставља их под двоструки ризик. С једне стране, срчани болесници су већ нарушеног здравља, а ако се инфицирају вирусом SARS-CoV-2, ризик да развију тежу клиничку слику CОVID-19 је већи.
        Људи који имају срчану слабост су много осетљивији на инфекцију COVID-19 и развој компликација. Срчана слабост је озбиљно здравствено стање, када ослабљени срчани мишић не снабдева тело довољном количином крви. Симптоми и знаци срчане слабости су: отежано дисање, умор и оток потколеница. Од срчане слабости у свету болује око 26 милиона људи. Срчана слабост је најчешћи узрок хоспитализација у свету. Од пет срчаних болесника, један ће развити срчану слабост.
    Епидемиолошка ситуација у Србији
        Према подацима Популационог регистра за акутни коронарни синдром, од болести срца и  крвних судова током 2018. године у Србији је умрло 52.663 особе. Болести срца и крвних судова, са учешћем од 51,8% у свим узроцима смрти, водећи су узрок умирања у Србији. Исхемијске болести срца и цереброваскуларне болести водећи су узроци смртности у овој групи обољења.
    Најзначајнији фактори ризика за настанак кардиоваскуларних болести (КВБ)
        Већина KВБ је узрокована факторима ризика који се могу контролисати, лечити или модификовати, као што су: висок крвни притисак, висок ниво холестерола, прекомерна ухрањеност/гојазност, употреба дувана, физичка неактивност и шећерна болест. Међутим, постоје и неки фактори ризика који не могу да се контролишу. Издвајају се најзначајнији фактори ризика, који су одговорни за смртност од KВБ, а они  су: повишен крвни притисак (коме се приписује 13% смртних случајева на глобалном нивоу), употреба дувана (9%), повишен ниво шећера у крви (6%), физичка неактивност (6%) и гојазност (5%). Ово су истовремено промењиви фактори ризика и у ову групу сврставају се још:  неправилна исхрана, повишен ниво холестерола/липида у крви, као и прекомерна ухрањеност и гојазност.
    Фактори ризика на које не можемо да утичемо - непроменљиви фактори ризика 

        Поред промењивих фактора ризика, постоје и фактори ризика који не могу да се мењају. Међутим, особе из ових ризичних група би требало да редовније контролишу своје здравље. Године старости - Kако човек стари, срце пролази кроз постепене физиолошке промене, чак и у одсуству болести. Срчани мишић са старењем не може у потпуности да се опусти између две контракције, што има за резултат да коморе постају круте и раде мање ефикасно. Ове физиолошке промене настале са процесом старења могу да допринесу додатним компликацијама и проблемима при лечењу KВБ.  Пол - Мушкарци имају већи ризик за појаву болести срца од жена у пременопаузи. Kада жене уђу у менопаузу, ризик за појаву KВБ се изједначава са мушкарцима. Ризик за настанак можданог удара је исти код жена и мушкараца.  Болести у породици -  Породична историја КВБ указује на повећани ризик код потомака. Ако је првостепени крвни сродник имао коронарну болест срца или мождани удар пре 55. године живота (рођак мушког пола) или 65. године живота (рођак женског пола), ризик је већи.
    Светска федерација за срце
        Светска федерација за срце води глобалну борбу против срчаних болести и можданог удара, посебно усмерено на земље у развоју и неразвијене земље и усмерава напоре за остварење циља СЗО да се за 25% смање превремени смртни исходи од болести срца и крвних судова до 2025. године. Заједничким напорима можемо помоћи људима широм света да воде бољи и здравији живот са здравим срцем. Доносиоци одлука морају да улажу у надзор и мониторинг KВБ, да имплементирају интервенције на нивоу читавог становништва како би смањили KВБ, укључујући:

    • усвајање свеобухватне политике контроле дувана;
    • увођење пореза на храну која садржи трансмасти у циљу смањења потрошње намирница богатих мастима, шећерима и сољу;
    • изградњу пешачких и бициклистичких стаза у циљу повећања физичке активности;
    • израду стратегије за смањење злоупотребе алкохола;
    • обезбеђивање здравих школских оброка за децу.

    САВЕТИ ДА САЧУВАТЕ СВОЈЕ СРЦЕ 
    Будите мудри у избору хране и пића

    • Смањите слатке напитке и воћне сокове – изаберите воду или незаслађене свеже цеђене сокове.
    • Замените слаткише и слатке посластице свежим воћем као здравом алтернативом.
    • оједите пет порција воћа и поврћа (отприлике по неколико дневно) – могу бити свеже, смрзнуте, конзервиране или сушене.
    • Конзумирајте одређену количину алкохола у складу са препорученим смерницама.
    • Ограничите прерађену и пржену храну, која често садржи велике количине соли, шећера и засићених и трансмасти.
    • Правите код куће здраве оброке и за понети.

    Будите физички активни У свету је недовољна физичка активност заступљена код 31% одраслог становништва, а у Србији је недовољно физички активно 44% одраслих особа.  

    • Будите физички активни најмање 30 минута свакодневно, дакле седам дана у недељи  и индивидуално дозирано.
    • Прошетајте до посла или до продавнице.
    • Kористите степенице уместо лифта.
    • Укључите се у неки спорт или плес.
    • Бавите се физичком активношћу на послу (паузу искористите за лагане вежбе истезања или кратку шетњу).
    • Ако путујете аутобусом, сиђите две станице раније.
    • На посао идите бициклом, ако је то могуће.                                                                                                              
    • Бавите се физичком активношћу док гледате телевизију (чучњеви, вожња собног бицикла, вежбање на степеру).
    • Што више слободног времена проводите у природи, физички активно (шетња, рад у башти, вожња бицикла или ролера).

    Реците „не” коришћењу дуванских производа

    • То је најбоља ствар коју можете да урадите за побољшање здравља вашег срца.
    • После 2 године од престанка пушења, ризик од коронарне болести срца се значајно смањује.
    • После 15 година након престанка пушења, ризик од болести срца и крвних судова враћа се на ризик непушача.
    • Престанком пушења, побољшаћете своје здравље и здравље ваших најближих.
    • Уколико имате проблема са престанком пушења, потражите стручни савет.

    Укратко: и ове године, као и сваке године, Светски дан срца има за циљ да истакне важност глобалног покрета у превенцији болести срца и крвних судова.        
    Статистички подаци за СБО, 2019. година: У СБО је током 2019. године од болести срца и крвних судова преминуло 1513 особа (649 мушког и 864 женског пола. Удео КВБ у укупној смртности је 57,22%. Најучесталије дијагнозе су: повишен ТА (354 особе, 23,4%), атеросклероза (278 особа, 18,4%), обољења срчаног мишића (269 особа, 17,8%) и инфаркт мозга (140 особа, 9,3%).

    Припремила: Зорица В. Драгаш, специјалиста социјалне медицине

    
    1