srpski  |  magyar  |  english      
  o nama  |    Organizacija i rukovodjenje  |    Aktuelna dogadjanja  |    Kontakt  | 


Najnovije vesti
Први интернационални дан чистог ваздуха за плаво небо 7. септембар 2020
Untitled Document

92% планете је изложено загађеном ваздуху, односно 9 од 10 особа на свету удише загађен ваздух. Чак 7 милиона превремених смртних случајева годишње је резултат тог загађења. Загађен ваздух представља један од највећих здравствених и климатских изазова данашњице, вршећи штетан утицај на климу, биодиверзитет и екосистеме широм света, као и на људско здравље и квалитет живота.

Untitled Document

Генерална скупштина Уједињених нација је одлучила да уведе интернационални дан чистог ваздуха од ове године. Mеђународним даном чистог ваздуха за плаво небо, обраћају се свима, од влада држава до корпорација, цивилног друштва и појединаца, да предузму мере за смањење загађења ваздуха и допринесу трајним променама у нашем начину живота. #CleanAirForAll 

Загађен ваздух – двоструки проблем
Утицај на здравље: ситне, невидљиве загађујуће честице (PM2.5) из ваздуха продиру дубоко у наша плућа, затим у крвоток и органе. Ове честице су одговорне за око трећину укупних смртних случајева од можданог удара, хроничних респираторних болести и рака плућа, као и за четвртину смртних случајева од срчаног удара. PM2.5 честице утичу на већу учесталост упала плућа у дечјем узрасту, као и на нижу порођајну масу одојчета код изложених трудница. Приземни озон, који настаје интеракцијом многих различитих загађивача под утицајем сунчеве светлости, доприноси развоју астме, хроничних респираторних болести и смањењу функције плућа.   
Утицај на климу: краткорочни загађивачи климе (SLCP) спадају у загађиваче повезане како са нарушавањем људског здравља, тако и са загревањем планете. За разлику од угљен-диоксида чија је концентрација у ваздуху стабилна у дужем временском периоду, краткорочни загађивачи климе могу да се задрже у атмосфери свега неколико дана, али су у загревању ваздуха много потентнији. Ту спадају чађ, метан, хидрофлуорокарбонати (HFCs) и приземни озон, који се задржавају у атмосфери од неколико дана до неколико деценија. Њихово смањење може довести до готово непосредне здравствене и климатске користи. 
Повећана концентрација приземног озона утиче на смањен интензитет фотосинтезе биљака, смањен утрошак угљен-диоксида путем фотосинтезе, смањење приноса пољоприврених култура (12% за пшеницу, 16% за соју, 5% за кукуруз), као и смањење нутритивне вредности узгајаних биљака.    
Лош квалитет ваздуха представља изазов у контексту одрживог развоја за све земље, посебно у градовима и урбаним подручјима у земљама у развоју који су виши од ограничења утврђених у смерницама за квалитет ваздуха Светске здравствене организације. 
Сваки појединац својим свакодневним одлукама утиче на загађеност ваздуха у својој околини:

  • мањом употребом личних возила, а чешћом употребом бицикла, тротинета, ходања или јавног градског превоза;
  • употребом транспортних средстава који мање загађују ваздух;
  •  рециклирањем отпада и смањеним стварањем укупног отпада из домаћинства;
  • сађењем дрвећа и биљака;
  • одлагањем отпада, а не његовим спаљивањем;
  • употребом чистијих технологија за загревање унутрашњег простора – уместо грејања на угаљ, загревање даљинским грејањем, електричном енергијом или соларним панелима;
  • смањеном употребом расхладних клима уређаја;
  • штедњом струје увек када је то могуће.   
Израдила: спец. др мед. Каролина Берењи.

Извор:


1