srpski  |  magyar  |  english      
  o nama  |    Organizacija i rukovodjenje  |    Aktuelna dogadjanja  |    Kontakt  | 


Najnovije vesti
МЕЂУНАРОДНИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ ЗЛОУПОТРЕБЕ И КРИЈУМЧАРЕЊА ДРОГА 26. јун 2020. године
Untitled Document

МЕЂУНАРОДНИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ ЗЛОУПОТРЕБЕ И КРИЈУМЧАРЕЊА ДРОГА
26. јун 2020. године

Међународни дан борбе против злоупотребе и незаконите трговине дрогама се обележава од 1987. године на иницијативу Генералне скупштине УН-а. Прослављајућ га сваке године 26. јуна жели се указати на опасности од употребе дрога и њене илегалне трговине.UNODC је снажно посвећена свом послу на међународној контроли дрога и позива све владе да пруже максималну могућу финансијску и политичку подршку. Слоган овогодишње кампање је „Развијмо наше животе, наше заједнице, наш идентитет без дроге”.

  • Статистика
  • Untitled Document

    Развијмо наше животе, наше заједнице, наш идентитет без дроге

        Међународни дан борбе против злоупотребе и кријумчарења дрога представља кључну тачку у рату Уједињених нација против дроге. Првобитно инициран резолуцијом Генералне скупштине УН 1987. године, успостављен је годишњи дан како би се обележила стогодишњица раних напора Кине у борби против трговине опијумом, што се у широкој јавности сматра почетком међународног рата против дрога.
        Прослављајући га сваке године 26. јуна, Канцеларија УН-а за дрогу и криминал (UNODC) жели да укаже на опасности од употребе дрога и њене илегалне трговине обезбеђујући едукативни материјал наставницима и здравственим радницима широм света како би помогла у ширењу порука о здравственој, културној и економској штети трговине дрогом која и даље постоји широм света и након стотину година од почетка рата против дрога у Шангају.
        Важност стратегије наглашена је у априлу 2016., када су УН одлучиле да одрже Генералну скупштину о дрогама како би обележиле прекретницу у напретку ранијег политичког документа који је позивао државе чланице да се боре против тражње и понуде дрога, истовремено побољшавајући приступ у лечењу зависника. УН су одлучне у намери да помогну у стварању међународног друштва без дрога. Сваке године UNODC предлаже нову тему којом ће промовисати борбу против дрога - од „Спорт против дроге“ 2001. и „Мисли здраво - не дроге“ 2010. године до „Слушај прво!“ прошле године.
        Канцеларија Уједињених нација за дрогу и криминал (UNODC) је снажно посвећена свом послу на међународној контроли дрога и позива све владе да пруже максималну могућу финансијску и политичку подршку. Поред међународних активности 26. јун се, такође, планира одржавањем низа догађаја широм света који подстичу веће учешће и шире свест о последицама злоупотребе дрога. UNODC се током година снажно укључио у покретање кампања ради подршке контроли дрога. До данас су активно учествовале и реаговале владе Авганистана, Колумбије, Тајланда, Узбекистана, Вијетнама... Поред националних влада, догађаје подржавају и бројне установе, организације и појединци из многих земљама који су редовно учествовали у великим промотивним догађајима и активностима, попут јавних скупова и ангажовања бројних медија ради промовисања свести о опасностима повезаним са дрогама. Данас у 21. веку са свим комуникационим и техничким капацитетима могуће је широм света значајно веће и снажније промовисање истина о опасностима повезаним са недозвољеним дрогама.
        Према последњем извештају UNODC за 2017. годину, процењено је да је током претходних 12 месеци 271 милион људи узраста 15 до 64 године користило дроге, или 5,5% светске популације. Најчешће коришћена дрога је канабис или марихуана коју је 188 милиона људи у свету користило. Процењује се да 35 милиона људи у свету пати од поремећаја услед употребе дрога.
        Око 53 милиона људи широм света је користило опиоиде у претходној години, а око 29 милиона опијате попут хероина и опијума што представља 50% повећање у односу на претходне податке. Разлог су сазнања о заступљености употребе дрога из нових испитивања која су спроведена у двије високо насељене земље, Индији и Нигерији.
        Опиоиди и даље наносе највише штете, чинећи двије трећине смртних случајева услед поремећаја изазваних злоупотребом дрога. Људи који ињектирају дрогу, њих око 11 милиона широм света током 2017. године, трпе највеће здравствене ризике. Више од половине интравенских корисника дрога живи са хепатитисом Ц, а отприлике сваки осми живи са ХИВ-ом.
        Према студији глобалног оптерећења болести у 2017. години је било 585000 смртних случајева, а изгубљено је 42 милиона година „здравог живота“ као посљедица употребе дрога. Отприлике половина смртних случајева везаних за дрогу приписана је нелеченом хепатитису Ц. Још увек само једна од седам особа са поремећајима услед злоупотребе дрога има приступ лечењу.
    Дроге попут хероина и кокаина, које су одавно препознате, све више коегзистирају са новим психоактивним супстанцама (NPAS), а дошло је и до пораста немедицинске употребе лекова на рецепт (било преусмерених из дозвољених канала или нелегално произведених). Многи фармацеутски лекови и лекови на рецепт истакнути су у обрасцима употребе поли-дрога корисника опиоида и стимуланса, попут кокаина и амфетамина.
        Последњих година стотине NPAS су синтетизоване. Синтетички опиоиди, углавном фентанил аналози, постали су друга најважнија група синтетичких супстанци после стимуланса, у смислу NPAS које су први пут пријављене.
        Узгој и производња кокаина из грма коке достигла је рекордне висине у 2017. години. У Северној Америци, западној и централној Европи, Океанији и неким земљама Јужне Америке постоје знаци пораста злоупотребе кокаина. У деловима Азије и западне Африке пријављене су заплене све веће количине кокаина, што сугерише да би коришћење кокаина могло потенцијално да се повећа, нарочито међу имућнијим становницима градова у субрегијама где је коришћење раније било ретко.
        Глобално подручје под узгојем опијумског мака друго је највеће икада процењено у 2017. години, у великој мери као последица суше у Авганистану.
        Немедицинска употреба лекова на рецепт постаје велика претња, посебно јер се различити фармацеутски опиоиди злоупотребљавају у различитим регионима. Трамадолом (опиоидни лек против болова) се у Африци често “тргује” ради немедицинске употребе. Постаје главна претња у западној, централној и северној Африци одакле се део илегалном трговином или кријумчарењем пребацује у земље на Блиском и Средњем Истоку. У Северној Америци, немедицинска употреба фармацеутских опиоида и даље је епидемијска са историјским порастом броја смртних случајева услед предозирања, која се углавном приписују употреби синтетичких опиоида (углавном нелегално произведених фентанила).
        Употреба метамфетамина изазива све већу забринутост у неколико региона света. Количине метамфетамина заплењене у источној и југоисточној Азији порасле су више од осам пута у периоду од 2007. до 2017. године на чак 82 тоне, што је 45% глобалних заплена. Прелиминарни подаци за 2018. годину сугеришу даље велико повећање на око 116 тона. Већина земаља југоисточне Азије наводи да је метамфетамин главна дрога која изазива забринутост у лечењу. Иако је немедицинска употреба фармацеутских стимуланса распрострањена у Северној Америци, значајан број људи, такође, користи метамфетамине.
        У протекле две деценије дошло је до наглог напретка у техникама гајења биљке канабис. То је довело до ширења домаће (затворене) култивације, смањујући на тај начин ослањање на увезене производе од канабиса. Узгој неопрашених женских биљака канабиса (синсемилла) у собнима условима, што укључује употребу контролисаних услова узгоја и генетски одабраних сојева, довело је до повећања броја жетви као и приноса и потентности деловања активне супстанце. Углавном усмерен на постизање високог садржаја ТХЦ-а (делта-9-тетрахидро-канабинол), селективни узгој је, такође, резултирао избором сорти које садрже нижи ниво ЦБД-а (канбидиол). Поред значајне трансформације узгоја канабиса последњих година, тржиште канабиса се раширило до те мере да сада обухвата широк спектар производа са различитим начинима коришћења, потенције и ефеката. Све ово изазива забринутост стручне јавности, посебно због све јачих и разорнијих деловања ових супстанци по људско здравље.
        У 2017. години је заплењено 5109 тона канабиса, 1161 тона смоле канабиса, 9 тона кетамина и 3,5 тона халуциногена. Ови бројеви већ и сами указују на велику присутност дрога на илегалном тржишту.
        Све одговорне земље у свету развијају своје националне стратегије за сузбијање злоупотребе дрога користећи различите приступе, а значајна је и континуирана међународна сарадња у циљу спречавања кријумчарења дрога.
        Потребно је развијати отпорне појединце и заједницу који ће се успешно одупирати изаовима савременог живота који укључују брзо и краткотрајно задовољство створено вештачким стимулансима, бег од проблема, нетолеранцију непријатности и фрустрације услед неиспуњења захтева и очекивања. Млади се у периоду адолесценције суочавају са великим бројем развојних захтева на које треба да одговоре, а позитивна подршка породице и целе заједнице треба да им буде ветар у леђа који ће их безбедно водити ка остварењу ових захтева без коришћења психоактивних супстанци.
        Посебан изазов су NAPS јер их млади могу купити преко интернета или у специјализованим продавницама и јер се представљају као законом дозвољена средства чиме младе доводе у заблуду верујући да се ради о средствима која нису опасна и штетна. Многи млади верују да марихуана није дрога која може довести до зависности или оштећења физичког и менталног здравља. Такође, верују да могу повремено узимати дрогу без ризика и да могу контролисати коришћење неких PAS (укључује цигарете и пиво), те да се њима не може дестити да постану зависници.
        Живот без дрога може бити леп. Човек је утолико срећнији уколико има више различитих активности које му доносе задовољство и без вештачких стимуланса. Иако је тешко бити млад у данашње време прихватање изазова, истрајавање у напорима и стизање до циља доноси велико задовољство и (само)поштовање.
        Треба да знаш да су здравље и знање твоје највеће вредности. Обе ти дају слободу избора и могућност да постигнеш све оно што пожелиш да оствариш у свом животу. Свако од нас сам себи поставља границе. Ти бираш!

    Прим. мр сц. мед. др Нада Косић Бибић, спец. социјалне медицине
    начелница Центра за промоцију здравља

    
    1