srpski  |  magyar  |  english      
  o nama  |    Organizacija i rukovodjenje  |    Aktuelna dogadjanja  |    Kontakt  | 


Najnovije vesti
ДАН БОРБЕ ПРОТИВ МОЖДАНОГ УДАРА - 9. јун
Untitled Document

МОЖДАНИ УДАР

    Дан борбе против можданог удара се обележава сваке године 9. јуна, а у Национални календар здравља Србије уведен је 2007. године. Ово обољење је попримило значајније размере свуда у свету, а у Србији је мождани удар први узрок скраћења животног века у женском и други у мушком делу становништва. Једна трећина болесника која доживи мождани удар умире, друга трећина преживљава са тешким последицама и трајном онеспособљеношћу а само се једна трећина враћа ранијим активностима и нормалном животу. Због тога је превенција можданог удара најбољи лек.

Untitled Document

    Препознати су фактори ризика за настанак ове болести, као и мере примарне превенције, али и поред тога - код нас у Србији сваких 15 минута неко доживи мождани удар а то значи приближно 33 000 људи сваке године, и сваких 45 минута неко умре од ове болести, а то значи приближно 11 000 људи годишње.
    Мождани удар или шлог припада групи болести срца и крвних судова од којих становништво најучесталије обољева и умире свуда у свету, тако је и у нашој земљи. Ова група болести је саставни део још веће групе, а то су масовне хроничне не заразне болести. По својој природи су превентабилне (могуће их је спречити), међутим управо оне данас представљају највећи здравствени, социјални и економски проблем како појединцу, породици тако и заједници, држави. Искључивање спољашњих фактора ризика, који су препознати, и примена мера примарне превенције су реално остварљиве могућности. Понашање сваке особе у свакодневном животу у складу научним сазнањима смањује ризик настанка можданог удара. Јачање свести становништа о томе даје пуни смисао и оправдање обележавању овог датума из Календара здравља. 
    Фактори ризика за настанак можданог удара су препознати и на основу тога постоје и мере примарне превенције. Спровођење мера примарне превенције је могуће у свакодневном животу сваке особе  деловањем пре свега на спољашње ризике, а они су заправо навике и саставни део начина живота одређене особе. Превенција можданог удара је најбољи лек.
Руководећи се тиме, оно што сами можемо учинити и треба да учинимо је следеће:
☺ Живети живот ослобођен ризика који доноси дувански дим (без дувана и дима).
☺ Правилан, избалансиран начин исхране и правилна припрема намирница. Правилна надокнада течности.
☺ Одржавање телесне тежине у границама нормалне.
☺ Физичка активност, индивидуално одређена и у складу са здрављем, свакодневно најмање 30 минута.
☺ Редовне контроле крвног притиска; и обавезно лечење повишеног крвног притиска који се још зове "тихи убица",  јер оболелом често не ствара тегобе и симптоме.
☺ Редовне контроле вредности шећера, масти и холестерола у крви, и одржавање у границама нормалних.
☺ Редовно лечење постојећих хроничних болести (нпр. шећерне болести и свих других).
Мере примарне превенције можданог удара су настале на основу проучавања механизма настанка болести. Доприносни фактори могу бити унутрашњи: године старости, пол, генетика и могу бити спољашњи. Најзначајнији фактори који повећавају ризик или вероватноћу за настанак можданог удара су следећи:
☻ Године старости, пол - мушки део становништва старији од 45 и женски старији од 55 година.
☻ Крвни притисак - 140/90 мм Хг и више од тога, као и непозната а повишена и неконтролисана вредност.
☻ Употреба дувана - активна и пасивна (убрзава процес артериосклерозе, сужава крвне судове, повишава крвни притисак).
☻ Неправилна исхрана - повишен холестерол и триглицериди у крви; гојазност (10 кг више од одговарајуће телесне тежине).
☻ Физичка неактивност - мање од 30 минута физичке активности свакодневно.
☻ Шећерна болест, ангина пекторис (стезање иза грудне кости), болести крвних судова (ногу), срчана аритмија или прележани срчани удар.
☻ Болест у породици - уколико су мајка, отац, сестра, брат или баба и деда имали мождани удар пре 55 године живота за женске сроднике или пре 65 године живота за мушке сроднике.
☻ Мождани удар - већ доживљен или постојање промена на крвним судовима главе и врата (нпр. стеноза / сужење или анеуризма / проширење).

Наведени фактори се веома често удружују и заједно са хроничним стресом делују и значајно нарушавају  психо-физичко здравље великом броју људи данашњице.

Аутор: Др Зорица В. Драгаш, Специјалиста социјалне медицине


1