srpski  |  magyar  |  english      
  o nama  |    Organizacija i rukovodjenje  |    Aktuelna dogadjanja  |    Kontakt  | 


Najnovije vesti
Европски дан правилне исхране и кувања са децом, 08. новембар 2019.
Untitled Document

Статистике показују да глобално расте гојазност и код одраслих и код деце. Светска здравствена организација указује да је више од 340 милиона деце и адолесцената узраста 5 до 19 година у свету прекомерно ухрањено и гојазно. У периоду од 1975. до 2016. године је број прекомерно ухрањених и гојазних дечака порастао са 6 на 74 милиона, а девојчица са 5 на 50 милиона. У Европи је једно од троје једанаестогодишњака са прекомерном тежином или гојазно. Деца и млади са вишим индексом телесне масе чешће постају гојазне одрасле особе, а прекомерна ухрањеност је повезана са кардиоваскуларним, плућним, ендокриним, коштано-мишићним и дигестивним компликацијама, као и бројним психо-социјалним последицама у виду недостатка самопоуздања, депресије и поремећаја понашања у исхрани.

Промотивна акција „Млади кувају” планирана је 08. новембра у Хемијско-технолошкој школи од 12 и 14 часова (2 групе деце).

  • „Млади кувају” у Хемијско-технолошкој школи
  • Untitled Document

    Обележавање Европског дана правилне исхране и кувања са децом
    08. новембар 2019.
    Реализација Пројекта „Исхрана и животне навике по мери средњошколаца”

        Брину нас подаци који показују да глобално расте број беба и деце до 5 година који имају вишак килограма јер преко 60% деце која имају прекомерну тежину и гојазност до пубертета и као одрасле особе остају гојазне. Светска здравствена организација указује да је више од 340 милиона деце и адолесцената узраста 5 до 19 година у свету прекомерно ухрањено и гојазно. У периоду од 1975. до 2016. године је број прекомерно ухрањених и гојазних дечака порастао са 6 на 74 милиона, а девојчица са 5 на 50 милиона. У Србији је у последњем истраживању (2013.) регистровано 13,7% гојазне деце узраста 7-14 година, што је значајно више него 2006. године када је регистровано 8,5%.
        По први пут је у Србији 2018. године спроведено међународно истраживање о понашању у вези са здрављем школске деце (Хеалтх Бехавиоур ин Сцхоол-аге Цхилдрен Сурвеy, ХБСЦ), а циљна група су били ученици В и ВИИ разреда основне и И разреда средње школе. Навику да свако јутро доручкује има тек 58,8% ученика, а никад не доручкује њих 7,5% и то више девојчица у И разреду средње школе (10,6%). Стручњаци су доследни у закључку да деца која редовно доручкују имају већи унос неопходних микронутрјената и уопште бољи дијетни унос, а редовност доручка је повезана са добрим успехом у школи. Прескакање доручка има и дугорочне ефекте, пре свега на степен ухрањености.
        Свакодневну навику уноса воћа једном дневно и чешће има 42,2% ученика, нешто више девојчица (45,3%) него дечака (39,1%). Са узрастом опада унос воћа, тако да у В разреду сваки други  ученик (53,5%) једе сваки дан воће, а у И разреду средње школе тек сваки трећи ученик (33,2%). Једном дневно и чешће поврће једе 42% ученика, док 4,3% никада не једе поврће, чешће дечаци (5%). Са узрастом опада и унос поврћа – у В разреду поврће једе 46,6%, а у И разреду средње школе 38,9% ученика. Свакодневни унос воћа и поврћа има велики значај у превенцији бројних поремећаја здравља, као и за одржавање пожељне телесне масе.
        Конзумирање безалкохолних напитака и слаткиша је значајно порасло у последњим деценијама и стручњаци их сматрају одговориним за пораст претеране ухрањености и гојазности код младих. Петина анкетираних ученика (22,4%) сваки дан конзумира безалкохолне слатке напитке, чешће дечаци (24,4%) него девојчице (20,5%). Са узрастом расте и унос ових напитака. Више од трећине ученика (35,8%) једе слаткише једном дневно или чешће, дечаци у просеку чешће од девојчица (39,5% према 31,9%).Учесталост уноса слаткиша расте са узрастом, и код девојчица и код дечака.
        Упозоравамо да је прекомерна тежина и гојазност у дечјем узрасту водећи узрок превремене онеспособљености и смрти, као и фактор ризика за развој срчаних обољења, дијабетеса и карцинома у одраслом добу, али и све присутнијих обољења у дечјем узрасту. Прекомерна тежина у дечијем узрасту доводи до деформитета костију и скелета, лошег држања и неправилног развоја тела, лоше координације и контроле покрета, неспретности и чешћих повреда. Важно је указати да гојазна деца често имају и менталних проблема и да су склонија депресији јер су изложени притисцима и подсмеху вршњака.
        Гојазност се може превенирати. Важно је од најранијег узраста учити децу принципима правилне исхране и основним вештинама здраве припреме оброка. То може бити квалитетно и забавно дружење деце и родитеља. И школа може и треба дати свој допринос у оспособљавању младих. Уколико их усвоје у раном узрасту, деца правилне навике у исхрани носе кроз цели живот. Уколико су погрешне мораће уложити додатни труд и напор да их мењају у корист доброг здравља.

    Прим. мр сц. мед. др Нада Косић Бибић, спец. социјалне медицине
    Начелник Центра за промоцију здравља

    
    1