srpski  |  magyar  |  english      
  o nama  |    Organizacija i rukovodjenje  |    Aktuelna dogadjanja  |    Kontakt  | 


Najnovije vesti
ДАН ПЕШАЧЕЊА - 14.септембар 2019.
Untitled Document

ДАН ПЕШАЧЕЊА

Дан пешачења у Србији је спортско рекреативна манифестација коју 14.09.2019. организују планинарски клубови у Србији под покровитељством Планинарског савеза Србије, Министарства омладине и спорта и Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
Циљ манифестације је подстицање развоја здравих животних навика, указивање на значај кретања за унапређењe здравља и радне способности, социјализација, као и развој туристичких потенцијала кроз уређење и експлоатацију пешачких путева у Србији. Планинарски спортски клуб “Спартак“ Суботица и Завод за јавно здравље Суботица срдачно Вас позивају да се придружите колони суботичких планинара и грађана, који ће 14.09.2019. у преподневним сатима пешачити предвиђеним стазама.
  • Са акције
  • Untitled Document

    ПРОГРАМ АКЦИЈЕ:
    Пешачење ће се организовати на четири локације. Грађани ће моћи да се прикључе планинарима на једној од понуђених стаза по свом избору. Неопходно је да се учесници пре почетка пешачења пријаве код водича група. Образац за пријављивање група се налази на ФБ страници планинарског спортског клуба Спартак.
    СТАЗА 1
    СУБОТИЦА – МАЈДАН - СУБОТИЦА
    Место окупљања: на платоу испред Хале спортова у 8:45;почетак пешачења: 9:00; пешачка тура: кружна стаза од Хале спортова до језера Мајдан и назад до Хале спортова, укупна дужина стазе: око 16 км. 
    Водич: Исо Планић, тел: 0658094065;  маил:suplaninari@gmail.com
    СТАЗА 2
    ПАЛИЋ – ТРЕСЕТИШТЕ - ПАЛИЋ
    Место окупљања: ОШ ”Мирослав Антић” у 8:45; почетак пешачења: 9:00; пешачка тура: ОШ – Подрум Палић – Радановачка шума – Тресетиште – ОШ, укупна дужина стазе: 13 км.
    Водич: Феликс Кривошија, тел: 0637670479;  маил:suplaninari@gmail.com
    СТАЗА 3
    ЗОБНАТИЧКО ЈЕЗЕРО
    Место окупљања: испред Пољопривредне школе у 8:45; почетак пешачења: 9:00; пешачка тура: око језера – Пољопривредна школа – Уметничка колонија – Карађорђевачки мост – Зобнатица – Ветрењача, укупна дужина стазе: 13 км.
    Водич: Паула Штрака, тел: 0692007217;  маил:suplaninari@gmail.com
    СТАЗА 4
    ХОРГОШ
    Место окупљања: код ОШ “Карас Каролина“ у 8:45; почетак пешачења: 9:00; пешачка тура: од школе до Камарашке шуме и назад, укупна дужина стазе: 8 км.
    Водич: Норберт Абрахам, тел: 063558402;  маил:suplaninari@gmail.com

    С поштовањем Вас очекујемо, да узмете учешће у овој манифестацији и својим присуством допринесете успешности исте.

    У СУСРЕТ ДАНУ ПЕШАЧЕЊА У СРБИЈИ: КРЕТАЊЕ И ЗДРАВЉЕ
        Према савременом научном схватању здравља, које је засновано на доказу, начин живота односно понашање и навике особе означавају се као значајне одреднице или детерминанте. Физичка активност припада том комплексу бихевиоралних фактора. Бројна истраживања у нашој земљи и свету доказују колико је она значајна за сваког човека на његовом путу до добре и потребне психо-физичке кондиције, ради очувања и унапређења здравља.
        Физичку активност дефинишемо као: “Кретање тела помоћу снаге и мишића уз утрошак енергије која се мери вишком утрошене енергије изнад базалног метаболизма”. Физичка активност је један од критеријума за оцену здравља и квалитета живота, а физичка неактивност идентификована је као четврти водећи фактор ризика општег морталитета, који глобално доводи до 3,2 милиона смртних случајева годишње. Редовна физичка активност је кључна детерминанта енергетске потрошње и од фундаменталне је важности за енергетски баланс и контролу телесне масе (превенција гојазности).
        Свакодневна, индивидуално, оптимално дозирана физичка активност повећава физичку кондицију и радну способност. Добра физичка кондиција ће омогућити да се обави одређени обим физичких активности без замора, што је веома важно за обављање свакодневних активности. Протективни ефекат на здравље који испољава одржавана физичка активност је многострук и могуће га је објективно одредити и измерити. Најзначајније здравствене добити су следеће: одржавање нормалног крвног притиска (позитивно деловање на снижавање дијастолног притиска), повећана прокрвљеност (перфузија) срчаног мишића; поправљање липопротеинског профила повећањем ХДЛ а смањењем ЛДЛ холестерола; одржавање равнотеже између уноса и потрошње енергије; умањивање ризика од коронарне болести (срца), артериосклерозе и можданог удара; одржавање нормалног нивоа глукозе у крви (превенција и лечење инсулин независне шећерне болести тип 2); умањивање ризика развоја тромбозе; изградња костију и очување коштане масе или прецизније речено физичка активност је неопходна за уградњу калцијума у кости; ублажавање психичке напетости и позитивно деловање код депресије, јачање отпорности на стресогене утицаје и микробиолошке узрочнике болести... У савременим условима живота поготово се наглашава повезаност физичке активности са повећањем отпорност особе на сваки стрес, без обзира на његову природу. Добра психо-физичка кондиција је општа благодет за организам и доприноси смањивању потребе за седативима и хипнотицима. Дешава се да стрес настане. Кратка, а врло интензивна физичка активност (која не угрожава здравље) даје тренутно најбољи могући одговор особе, односно њеног организма. У стресној ситуацији настаје поремећај у организму – дисстрес или дисбаланс – на који физичка активност делује, тако што се тада луче одређени хормони који враћају равнотежу односно баланс.
        Епидемиолошке студије и истраживачки пројекти су пружили бројне доказе да је физичка неактивност, односно седантерни начин живота савременог човека у економски развијеним и средње развијеним државама света један од најзначајнијих спољашњих фактора ризика за настанак и развој многих хроничних незаразних и масовних болести. Масовних, јер су оне водећи узроци обољевања, онеспособљености и превременог умирања становништва у тим земљама. Физичка неактивност се најтешње повезује са болестима срца, раком, повишеним крвним притиском, можданим и срчаним ударом, дијабетесом (тип 2), остеопорозом, коштано-зглобним болестима, депресијом... Другим речима, физичка активност смањује вероватноћу обољевања од кардио и цереброваскуларних болести, дијабетеса, рака дојке и дебелог црева, депресије и неких других болести. У закључку спроведених студија истиче се да је индивидуално одређена, свакодневна физичка активност веома важан део превасходно примарне али и секундарне и терцијерне превенције ових болести. На једноставан али ефикасан начин омогућава да се током година здравље и функционални капацитет сваке особе очувају и унапреде, у мери у којој је то реално могуће.
        Здравствени показатељи у свету и код нас указују на неопходност промене садашњег за здравље ризичног концепта понашања у правцу формирања здравих навика у склопу здравог начина живота. Циљ је очување и унапређење здравља становништва. Светска здравствена организација и Светска федерација за срце препоручују да одрасла, здрава и просечна особа  најмање 30 минута свакодневно спроводи одговарајућу физичку активност, умереног интензитета (брзи ход). Облици физичке активности могу бити различити. Бирају се према могућностима, способностима и жељама особе, уз уважавање укупног и тренутног здравственог стања, година старости, пола и занимања које се обавља. Tisso, који је живео од 1728 до 1797 године, је још тада готово пророчки говорио: "Кретање може да замени многе лекове, али ни један лек не може да замени кретање!". Свакако да је значај физичке активности сагледан у много ранијем времену, али потреба да се о томе разговара у нашем времену настала је због усвојеног начина живота и навика савременог урбаног човека. Када се истовремено размишља о социјално-економским условима и о квалитету живота треба узети у обзир следеће чињенице: кретање и/или вежбање могуће је спроводити без материјалних улагања, а добит за здравље је немерљива. Избор постоји и он је индивидуалан. Да ли ће увек бити тражени само изговори, или ће се потражити и могуће решење у датим условима - свако за себе може да изабере.

    Спец. др мед. Зорица В. Драгаш, Специјалиста социјалне медицине

     

    
    1