srpski  |  magyar  |  english      
  o nama  |    Organizacija i rukovodjenje  |    Aktuelna dogadjanja  |    Kontakt  | 


Najnovije vesti
Међународни Дан планете Земље, 22. април
Untitled Document

Међународни Дан планете Земље, 22. април

        Дан планете Земље установљен је 1970. године у САД, после спроведене једне велике еколошке акције, а обележава се широм света од 1992. године, када је на Конференцији Уједнињених нација о животној средини у Рио де Жанеиру установљен дугорочни Програм за промоцију одрживог развоја.
Untitled Document

    Обележавање Међународног Дана планете Земље, различитим манифестацијама и акцијама, има за циљ да скрене пажњу становништва на значај очувања животне средине, као и подизање нивоа еколошке свести од најранијег узраста. Научници су сложни да је људски фактор био и даље је кључан у загађењу животне средине.
    Стручњаци упозоравају да је човек својим деловањем довео до драматичног загађења животне средине и да је велики број биљних и животињских врста широм света пред изумирањем, што доводи до озбиљног нарушавања читавог екосистема и биолошке разноврсности (флоре и фауне). Као кључни узрок изумрања врста, исти извори наводе уништавање станишта људском активношћу, неконтролисану експлоатацију свих извора Земље и њеног биљног и животињског света као и загађење животне средине.
      Брига о животној средини је приоритет од свеукупног значаја за друштво. Здрава животна средина је основ за очување егзистенције човека, здравог развоја друштва и битан фактор за достизање потребног квалитета живота становништва. Шуме су некада прекривале готово 2/3 копна Планете, али до сада је више од половине тог богатства уништено и то највише крчењем шума и претераном сечом дрвећа (без пошумљавања). Данас је од укупне површине копна 27% прекривено шумом, а 43% су неплодне површине. Биљке стварају кисеоник, помоћу сунчеве енергије, и у том процесу (фотосинтезе) користе угљен диоксид. У ваздуху се налази приближно 21% кисеоника. То је безбојан гас без укуса и мириса, који је  неопходан за биохемијске процесе ћелије. Кисеоник обавља оксидацију хранљивих материја и претвара их у енергију, без које нема живота. Мозак је најосетљивији на недостатак кисеоника (хипоксију). Чувајмо шуме, јер су шуме плућа Планете! Хипоксија или недостатак кисеоника у организму човека настаје када је тај проценат у ваздуху нижи од 16%, а смрт наступа када је проценат кисеоника нижи од 7%. Хипоксија доводи до неисхрањености ћелија и ткива и убрзава њихово пропадање. Супротно томе кисеоник омогућава и поспешује обнављање, односно регенерацију организма. Лечење, различитих поремећаја здравља, у хипербаричној комори је све заступљеније.
Заштита животне средине подразумева скуп различитих поступака и мера који спречавају угрожавање животне средине с циљем очувања биолошке равнотеже. Еколошка одбрана је мултидисциплина и представља трајну обавезу свих чланова друштва. Мултидисциплинарност проистиче из чињенице да здравље, животна средина и социјални услови представљају комплекс области и проблема који су у сталној интеракцији.
Циљеви заштите животне средине су:
~ Очување и заштита здравља људи, целовитости, разноврсности и квалитета екосистема;
~ Очување генофонда животињских и биљних врста;
~ Очување плодности земљишта;
~ Очување природних лепота и просторних вредности;
~ Очување културне баштине и добара које је створио човек, својим позитивним деловањем;
~ Обезбеђење услова за ограничено, разумно и одрживо газдовање живом и неживом природом;
~ Очување еколошке стабилности природе, количине и квалитета природних богатстава;
~ Спречавање опасности и ризика по животну средину.

Аутор: Др Зорица В. Драгаш, Специјалиста социјалне медицине


1