srpski  |  magyar  |  english      
  o nama  |    Organizacija i rukovodjenje  |    Aktuelna dogadjanja  |    Kontakt  | 


Najnovije vesti
СВЕТСКА НЕДЕЉА БОРБЕ ПРОТИВ ПРЕКОМЕРНЕ УПОТРЕБЕ СОЛИ
Untitled Document

СВЕТСКА НЕДЕЉА БОРБЕ ПРОТИВ ПРЕКОМЕРНЕ УПОТРЕБЕ СОЛИ

Светска недеља борбе против прекомерне употребе соли се ове године обележава од 4. до 10.марта. Организација WАСХ (Wорлд Ацтион он Салт анд Хеалтх) је покренула ову иницијативу пре 11 година како би указала на здравствене последице превеликог уноса кухињске соли. Со је примарни извор натријума чији повећан унос утиче на појаву повишеног крвног притиска и следствено повећани ризик од обољења срца и крвних судова.
Untitled Document

    Повећана производња прерађене хране, урбанизација и промена начина живота су довеле до тога да су се намирнице богате непожељним мастима, шећером, сољу и адитивима нашле на нашој свакодневној трпези. Са друге стране, смањио се унос воћа, поврћа и интегралних житарица који су добар извор калијума, минерала који насупрот натријуму утиче на снижење крвног притиска. Важно је напоменути да со која се конзумира мора да буде јодирана, јер је у нашој популацији со главни извор јода у исхрани.
    Становништво углавном уноси превише соли, у просеку 9-12 грама на дан, односно двоструко више у односу на препоруке Светске здравствене организације које износе 5-6 грама дневно.     Државе чланице Светске здравствене организације су се сложиле да смање унос соли на популационом нивоу за око 30% до 2025.године. Смањење уноса соли је препознато као најисплатљивија мера којом државе могу да побољшају здравствено стање становништва. Овакво смањење уноса соли додаје 1 годину живота у здрављу сваком становнику у просеку, а процењено је да би могло спречити 2,5 милиона превремених смрти сваке године.
    Свест потрошача о важности смањења уноса натријума путем хране је најважнија карика у смањењу уноса кухињске соли једне популације. Одабиром производа који у декларацији имају нижи садржај натријума, произвођачима се шаље сигнал да се таква храна тражи и да је потребна на тржишту. Важност смањења уноса кухињске соли треба промовисати путем социјалних мрежа, масмедија, у обдаништима, школама, на радним местима.
    Завод за јавно здравље Суботица у оквиру посебних Програма у области јавног здравља за територију АП Војводине, спроводи програм контроле садржаја натријум-хлорида у оброцима организоване друштвене исхране деце предшколског узраста и адолесцената на територији Севернобачког округа. Општи циљ овог програма је смањење уноса кухињске соли у оброцима друштвене исхране деце предшколског и школског узраста и адолесцената и подизање нивоа свести о превентивном значају смањеног уноса кухињске соли. Поред тога, програм има за циљ и успостављање партнерског односа са објектима у којима постоји организована друштвена исхрана за децу предшколског узраста и адолесцената. Током 2018. године програмом је било предвиђено и одређивање садржаја кухинјске соли у хлебу из промета различитих произвођача, по јединственој, међународно признатој методи рада. Утврђено је да се током спровођења програма садржај кухињске соли у оброцима предшколске установе и домова ученика средњих школа у Суботици смањио за 16-32% у односу на претходне године.

Препоруке за смањење уноса кухињске соли у домаћинству:

  • Не додавати кухињску со током припреме хране, него је заменити зачинима;
  • Не стављати сланик на сто током оброка;
  • Ограничити унос сланих грицкалица и сухомеснатих производа;
  • Бирати производе са нижим садржајем натријума – читати декларацију.

Погрешна уверења везана за смањење уноса соли 

  • ,,Топлим и влажним данима када се више знојимо, потребно је и више солити храну.” – Знојењем се губи врло мала количина натријума, тако да нема потребе за повећаним уносом кухињске соли (осим код спортиста), али има за већим количинама течности.
  • ,,Морска со је ‘боља’ од камене соли, јер је природна.” Без обзира на порекло соли (морска, камена, хималајска) свака со садржи натријум који утиче на повећање крвног притиска.
  • ,,Со која се додаје током кувања није главни извор соли у исхрани.” У већини земаља, око 80% соли у исхрани потиче из прерађене хране.
  • ,,Храна је безукусна без соли.” Особи која је солила храну неслана храна делује неукусно, односно треба јој одређено време (2 до 4 недеље) да се рецептори за укус прилагоде и да почне да осећа и слабије укусе.
  •  ,,Храна са пуно соли има слан укус.” Неке намирнице са много соли (као што је кечап) немају слан укус, јер остале додате супстанце као што је нпр. шећер маскирају слан укус.
  • ,,Унос соли треба да је брига само старијих.” Унос превеликих количина соли може да доведе до пораста крвног притиска у сваком узрасту.
  • ,,Смањење соли у исхрани није добро за моје здравље” Натријум је есенцијалан елемент без кога се не може живети, али практично није могуће не унети довољно натријума путем исхране, јер је он присутан у готово свој храни (млеку, поврћу, житарицама, месу).

Извор:
WHO. Guideline: Sodium intake for adults and children, 2012.
www.who.int

Израдила:
Спец. др мед. Каролина Берењи, специјалиста хигијене


1