srpski  |  magyar  |  english      
  o nama  |    Organizacija i rukovodjenje  |    Aktuelna dogadjanja  |    Kontakt  | 


Najnovije vesti
Сачувајмо ментално здравље
Untitled Document

Сачувајмо ментално здравље

         Светски дан менталног здравља се обележава 10. октобра, од 1992. године. Датум је уведен у Календар здравља јер постоји све израженија потреба да ова тема буде присутна у стручној и широј јавности далеко више и целовитије него што је то до сада било. Ментално здравље је основа укупног здравља, и сматра се да нема здравља без менталног здравља. 

Untitled Document

    Јавно-здравствени приступ сложеној и веома важној теми – каква је ментално здравље, односи се на њен најзначајнији део, а то је очување и унапрђење свих ресурса који утичу на ментално здравље: како личних / породичних тако и друштвених. Конкретно то значи да се мора одредити све оно што особа, породица, заједница и законодавац могу да ураде сада - свако на свом нивоу у садашњој веома сложеној социјално економској ситуацији. Такође је неопходно одредити приоритете за блиску будућност, али и сачинити дугорочне планове који би били подложни допунама и изменама, у складу са анализом и пројекцијом за одређени временски период.
    Ментално здравље, као и поремећаји одређени су (детерминисани) вишеструком интеракцијом генетских, биолошких (пол, старост), психолошких и социолошких фактора (социо-економски статус, ниво образовања, брачни статус...). Поред навененог на ментално здравље директно утичу: навике породице и особе (поготово оне које се односе на исхрану; употребу и злоупотребу ПАС), затим дојење као животни старт, али одређени значај и утицај имају и многи други фактори који су део животног стила, или долазе из животне и радне средине. Најважније менталне функције су следеће: мишљење, закључивање/процењивање, опажање, расположење, осећања (емоције), понашање, стање свести... Ментално здравље директно зависи од развијености, очуваности и усклађености менталних функција. Поремећај менталног здравља подразумева дуготрајно присуство различитих симптома, који су ван контроле појединца и који доводе до смањења функционалног капацитета особе за свакодневни живот. Карактеристичне су промене у мишљењу, расположењу и понашању, а врло често су ови поремећаји комбинација наведених функција. Симптоми менталнихих поремећаја варирају од благих до веома озбиљних, и зависе од врсте поремећаја. Промоција здравог начина живота целовитим приступом промовише здравље у свим сегментима, и обухвата промоцију менталног здравља. Здрав начин живота подразумева свакодневне навике које су у корист здравља, а оне се односе на правилну исхрану, одржавање потребног нивоа физичке активности, контролу стресора, квалитетан ноћни сан, искључивање дуванског дима, дроге као и злоупотребе лекова. Узимање алкохолних пића и кафе је дневно ограничено у мери која за већину просечних, одраслих и здравих људи није штетна за здравље. Неопходно је снажити породицу као темељну заједницу, и сваку особу унутар породице оснаживати као члана уже, тиме и шире друштвене заједнице. Држава, позитивна законска регулатива, сектори здравства, просвете, али и сви други делови организоване заједнице морају деловати удружено, планирано и котинуирано, наравно сразмерно својој моћи, снази и улози у друштву. 
    Према бројним истраживањима процењује се да више од четвртине становништва широм света током свог живота има, или је имало неки облик менталног поремећаја или поремећаја понашања. Према подацима Светске здравствене организације (СЗО) 12% светске популације има неки ментални проблем, односно процењује се да данас око 450 милиона људи пати од менталних поремећаја и поремећаја понашања, или имају психосоцијалне проблеме који су повезани са злоупотребом алкохола или дрога. Такође се процењује да ће свака четврта особа у неком периоду свог живота бити погођена неким менталним поремећајем. Следствено процени, сматра се да око 450 милиона људи у нашем свету има потребу за одређеним услугама ради побољшања менталног здравља. Стручњаци се слажу да половина менталних поремећаја започиње пре 14. године живота, и процењује се да око 20% дечје и адолесцентне популације у свету има менталне поремећаје и потешкоће. Неуропсихијатријски поремећаји су међу водећим узроцима  инвалидности код младих људи у целом свету. Ипак, земље са највећим процентима становништва млађег од 19 година располажу са најмање ресурса који се односе на ментално здравље. Већина неразвијених и средње развијених земаља има само једног дечјег психијатра на 1 до 4 милиона становника. Интересантно је истаћи да се у различитим културама срећу слични типови поремећаја. Супротно очекивањима многа истраживања су показала да је степен “етикетирања“ и дискриминације особа са менталним поремећајима већи у урбаним срединама и међу особама са вишим степеном образовања. Особа са менталним поремећајем, или њена породица врло често се, управо због тога, не одлуче да траже стручну помоћ. Неопходно је такве и сличне потешкоће превазићи што раније, препознати почетне симптоме и одмах потражити помоћ стручњака. То је за одређену особу једини пут повратка менталног здравља и практично једина могућност да се спречи настанак тежих поремећаја здравља и понашања. Ментално здравље је повезано са физичким, чинећи два неодвојива дела исте целине. У том смислу веома је важно и веома је позитивно кад сама особа прихвата своје стање и свесна је да јој је потребна помоћ, а за то има подршку и одговарајућу помоћ своје породице. Најучесталији поремећаји менталног здравља су следећи: депресија, шизофренија, епилепсија, Алцхајмерова деменција, алкохолизам, наркоманија... Многи стручњаци упозоравају да је према броју оболелих особа депресија међу водећим болестима савременог света. Природне катастрофе, ратови, кризе и ванредна стања неминовно доводе до пораста стопа менталних и поремећаја понашања. Малолетничка деликвенција, насиље (вршњачко, у породици, или на улици, у саобраћају...), деструктивност у заједници и аутодеструктивност (поготово код младих људи), као и високе стопе самоубиства доводе се у тесну везу са менталним здрављем људи, али и са окружењем... 
    У Србији је униполарна депресија један од водећих узрока оптререћења становништва болестима. Намеће се потреба, због тога и свега осталог наведеног, за сталним унапређивањем менталног здравља, односно да се програмски и мултисекторски ради на спречавању ових поремећаја, као и поремећаја понашања, поготово код деце и адсолесцената. Држава, позитивна законска регулатива, сектори здравства, просвете, али и сви други делови заједнице морају деловати удружено, планирано и котинуирано, наравно сразмерно својој моћи и улози у друштву.  <бр/>     Основни темељ за учење животних вештина, које су основа менталног здравља, чини здрав начин живота. Свакодневне навике које су у корист здравља чине здрав начин живота, а односе се на правилну исхрану, одржавање потребног нивоа физичке активности, контролу стресора, довољно ноћног сна, искључивање дуванског дима, дроге као и злоупотребе лекова, и веома ограничено узимање алкохолних пића и кафе. Промоција здравог начина живота у својој суштини подразумева и промоцију менталног здравља. У том смислу је неопходно снажити породицу као темељну заједницу, и сваку особу унутар ње као члана уже, тиме и шире заједнице.

Аутор: Др Зорица В. Драгаш, Специјалиста социјалне медицине


1