srpski  |  magyar  |  english      
  o nama  |    Organizacija i rukovodjenje  |    Aktuelna dogadjanja  |    Kontakt  | 


Najnovije vesti
Грозница Западног Нила
Untitled Document Грозница Западног Нила је вирусно обољење, које настаје након убода комарца који је заражен вирусом, узрочником овог обољења. С обзиром да се инфективни агенс, вирус, преноси путем заражених комараца, грозница Западног Нила се сврстава у групу векторских обољења.
Untitled Document

    О грозници Западног Нила се зна већ неких осамдесет година, а болест је по први пут описана на афричком континенту, те отуда потиче и назив. Случајеви болести су почели да се региструју и у области Медитерана током шездесетих година двадесетог века, али се због спорадичног јављања, овом обољењу није придавао већи јавно-здравствени значај. Крајем двадесетог века су оболели од грознице Западног Нила почели да се бележе и у земљама удаљеним од Средоземља, а распрострањеност овог обољења из године у годину је бивало све веће. Данас се грозница Западног Нила региструје на свим континентима, и тренутно је то најраспрострањенија векторска болест на нашој планети.
    Надзор над грозницом Западног Нила у Републици Србији је започео 2012. године, од када бележимо прве случајеве ове болести и у нашој земљи. Већ током прве године спровођења надзора, имали смо пацијента и са територије Севернобачког округа, који се вирусом инфицирао током летовања у Грчкој. Међутим, наредне 2013. године, регистровани су случајеви обољевања од грознице Западног Нила и код грађана Суботице који у периоду максималне инкубације за ово обољење нису напуштали подручје Севернобачког округа, што недвосмислено говори да су обољење задобили након убода наших, домицилних комараца. Ово је свакако било и потврђено истовременим налазом вируса у комарцима који су били прикупљани и анализирани од стране биолога, када је постало јасно да се у извесном броју комараца налази узрочник грознице Западног Нила. Треба истаћи да су најзначајнији природни резервоари овог вируса тзв. птице мочварице, у којима концентрација вируса може да буде веома висока, те се претходно незаражени комарац, хранећи се крвљу ових птица, инфицира. Према томе, вирус грознице Западног Нила несметано кружи у природи, а главну улогу у преношењу, током потраге за крвним оброком, имају комарци, који могу да инфицирају било човека, било неку топлокрвну животињску врсту.
    Грозница Западног Нила је у највећем броју случајева лако, самоограничавајуће обољење, које у неких 80% случајева не даје било какву клиничку слику. Код око 20% инфицираних, пак, може да настане извесно обољење, праћено главобољом, повишеном телесном температуром, боловима у мишићима и зглобовима, осипом по кожи, појавом проливасте столице, или са неком другом неспецифичном симптоматологијом. Међутим, код особа старијих од 65 година живота, или код млађих лица која имају и извесна хронична обољења, могућа је појава далеко тежег облика обољења, и тада говоримо о тзв. неуроинвазивном обољењу, када код оболеле особе долази до настанка менингитиса (запаљење можданих омотача) или енцефалитиса (запаљење можданог ткива). Код лица код којих је дошло до појаве неуроинвазивне болести, могућ је чак и смртни исход, који се и поред свог предузетог лечења јавља у око 10% случајева. Ово се објашњава једноставном чињеницом да конкретног лека који би се примењивао код оболелих још увек нема, те је сва терапија усмерена на ублажавање постојећих симптома (постоји само симптоматско лечење), а у исто време је захваћен витални орган попут мозга. Особа која је имала неуроинвазивни облик болести, након прележане болести, има дуготрајни опоравак, али су могуће и извесне трајне неуролошке последице.
    У циљу заштите од грознице Западног Нила, с обзиром да вакцине још увек нема, морамо да користимо тзв. неспецифичне мере превенције, а све са циљем да се заштитимо од убода комараца. У преносу овог обољења имају улогу готово сви комарци који живе на нашем подручју, али, на срећу, само је мали проценат њих и заражен вирусом грознице Западног Нила. Током боравка у природи, нарочито у периоду када су комарци активнији, неопходно је да на откривене делове тела наносимо репеленте тј. хемијска средства која одбијају како комарце тако и друге инсекте од наше коже. У затвореним просторима неопходно је да редукујемо број комараца, а свакако да је веома корисна превентивна мера постављање заштитних мрежа на прозоре и врата, како би спречили улазак комараца у просторије у којима боравимо.
Разлога за забринутост нема, али не треба губити из вида да је једна болест, веома егзотичног имена, већ неко време присутна и на нашем подручју. Заштитимо се од убода комараца, ако не због другог, онда из разлога да би избегли свраб који понекад може да буде веома интензиван и непријатан.

аутор: др Небојша Бохуцки, лекар специјалиста епидемиолог


1