srpski  |  magyar  |  english      
  o nama  |    Organizacija i rukovodjenje  |    Aktuelna dogadjanja  |    Kontakt  | 


Najnovije vesti
Међународни дан борбе против хепатитиса – 28. јул
Untitled Document
Светска здравствена организација (СЗО) је 2010. године установила 28. јул  као дан обележавања борбе против хепатитиса. Овај дан је одабран у част рођендана нобеловца проф. Блумберга, који је открио вирус хепатитис Б. Циљ је да се у оквиру промотивних и превентивних активности становништво информише о хепатитису: каква је то болест, како се преноси и које су мере превенције. Светска здравствена организација процењује да је сваки дванаести становник планете носилац вируса хепатитиса Б или Ц (око 500 милиона).
Untitled Document

У Европи је око 21 милион оболелих од хроничног хепатитиса Б или Ц (ХЦВ), а у Србији се тај број процењује на око 500.000. Само 20 одсто оболелих од хепатитиса проузрокованог     Ц вирусом зна да носе овај вирус, пошто су симптоми најчешће благи и неупадљиви. Због тога је овај вирус назван "тихи убица". Због пораста броја оболелих од хроничних вирусних хепатитиса сматра се да је у току тиха пандемија која ће свој максимум достићи у наредних пет до седам година.
    Хепатитис je запаљенска болест јетре проузрокована различитим спољашњим агенсима (вирусима, бактеријама, алкохолом , лековима, токсинима) или имуним (аутоимуни хепатитис) и метаболичким процесима (стеатохепатитиси, хепатитиси код Wилсонове болести и хемохроматозе, исхемијски хепатитиси код поремећаја циркулације у јетри) ). Хепатитис се може развити као комликација већ постојећих болести, које су изазване инфекцијом вирусима паротитиса, рубеоле, цитомегаловирусом, Епштајн-Баровим вирусом и вирусима херпеса.
    Етанол, као главни састојак алкохолних пића, може изазвати хепатитис, обично после дуже злоупотребе, а цироза јетре је у овим случајевима учесталија. Овако настао хепатитис нема инфективну природу (није заразан). Тежина болести је различита, а најучесталији знаци су следећи: малаксалост, увећање јетре (хепатомегалија), накупљање течности у трбуху (асцитес), жутица, поремећај функције јетре различитог степена  и инсуфицијенција, односно недовољна функција. Рак јетре се повезује са злоупотребом алкохола и врло често настаје као последица. Постоје и одређени лекови чија употреба може да доведе до незаразног хепатитиса, и то је још један од разлога који захтева њихову рационалну и строго индиковану употребу.
    Вирусни хепатитиси представљају  глобални светски здравствени проблем јер од њих умире близу милион људи у свету годишње. Откривени су до сада вирусни хепатитис А, Б, Ц , Д, Е. Вирусни хепатитис А и Е се преносе феко-оралним путем (загађеном водом и храном или директним контактом) и познати су као болест “прљавих руку“. Имају, може се рећи,  само акутну форму  и готово увек се завршавају без последица. Вирусни хепатитиси Б и Ц се преносе продором кроз кожу и слузокожу (интравенска употреба наркотика, нестерилнилни медицински или козметички инструменти, полни пут, пренос са мајке на дете приликом порођаја). Они поред акутне форме могу имати и хроничну која представља велики клинички проблем. Хронични хепатитис настаје када се вирус одржава у организму најмање 6 месеци. Хепатитис Б код одраслих особа у око 7% случајева прелази у хроничну форму, а инфекција која се пренесе са мајке на дете приликом порођаја увек је хронична. Хронична инфекција са хепатитисом Б током више година или деценија може довести до цирозе или карцинома јетре. Хепатитис Д се никада не јавља сам већ је увек удружен са хепатитисом Б. Хепатитис Ц када доспе у организам у око 80% пацијената остаје у организму и узрокује хронични хепатитис који код трећине пацијената током времена доводи до цирозе или карцинома јетре.
    Симптоми акутног хепатитиса су најчешће повишена температуре, мучнина и повраћање, тупи болови испод десног ребарног лука, жутица, жута боја беоњача, тамнија боја мокраће, светлија столица, мада су  чести облици без жутице а могући су оспа и болови у зглобовима код акутног хепатитиса Б. Хронични хепатитиси су већа претња здрављу, мада могу протицати и без икаквих симптома или су они благи и јавлају се само малаксалост и осећај нелагодности испод десног ребарног лука. Симптоми хроничног хепатитиса су најчешће: малаксалост, нелагодност испод десног ребарног лука и смањен апетит.
    Хепатитис се може утврдити, па се после узимања анамнезе и клиничког прегледа раде лабораторијске претраге ( ензими јетре –трансаминазе, билирубин, крвна слика, микробиолошке претраге на вирусе или допунске претраге код сумње на невирусне хепатитисе), а према потреби начини се ултразвук абдомена и затим се одређује степен оштећења ткива јетре биопсијом, и другим тестовима који су нам на располагању.
    Лечење хепатитиса има савремену димензију, јер постоје нови и ефикасни лекови, а неки од њих су у последње време доступни и у Србији. Акутни хепатитис се лечи само симптоматски, инфузијама (код мучнине и повраћања) витаминима и дијетом. Хронични хепатитиси Б И Ц се лече антивирусним лековима уколико постоји значаније оштећење јетре и већи број вирусних честица у крви (процена се врши на основу метода које одређују степен оштећења јетре, биохемијских параметара оштећења јетре и вирусолошким методама (PCR) које мере број вирусних копија у мл крви. У хроничној фази организам понекад може да се сам избори са вирусом хепатитиса Б док се хепатитис Ц никада не може елиминисати без антивирусне терапије. 
    Ризичне групе становништва, односно они које имају повећани ризик настанка хепатитиса јесу особе које живе у лошим хигијенским условима и немају правилне хигијенске навике, често путују и посебно у одређене државе, живе у породици или у колективу раде са оболелом особом,  на дијализи су или често примају крв (деривате крви), промискуитетно и сексуално ризично се понашају, наркомани и људи који злоупотребљавају алкохол. Обављање појединих професионалних делатности повезано је са повишеним ризиком инфекције вирусима хепатитиса (здравствени и лабораторијски радници, запослени у установама затвореног и полузатвореног типа, као и запослени у комуналним предузећима, хемијској индустрији и пољопривреди).
    Хепатитис се у многим случајевима може избећи, а постоје и основне мере примарне превенције болести. Оне су следеће: примена вакцине (Хепатитис Б - безбедна и ефикасна, а за хепатитис Ц не постоји вакцина), одржавање личне хигијене и хигијене руку увек на високом нивоу, одржавање хигијенске исправности воде и хране, посуђа, затим избегавање ризичног сексуалног понашања (“заштићени односи“) као и промискуитетног понашања, затим изузетан опрез код тетоваже и пирсинга као и у козметичким салонима, код маникира и педикира, коришћење искључиво личног прибора за хигијену и за наркомане не коришћење “заједничких игала и шприцева“. Начин живота у корист здравља искључује злоупотребу алкохола и узимање лекова које лекар није одредио. Професионални ризик, који постоји у оквиру одређених радних места, смањује се обавезним коришћењем свих прописаних мера заштите здравља на раду.                 
2017. година, Севернобачки округ
Од хепатитиса, као основног узрока смрти, умрло је  укупно 25 особа, 21 мушког и 4 женског пола. Према дијагнозама посматрано Болест јетре изазвана алкохолом (K 70 - Morbus hepatis alkoholikus) била је узрок 19 смртних исхода, 15 особа мушког и 4 особе женског пола и цироза јетре је проузроковала 4 смртна исхода особа мушког пола.
Смртног исхода због вирусног хепатитиса у овом периоду није било.

Аутор: Др Зорица В. Драгаш, Специјалиста социјалне медицине


1