srpski  |  magyar  |  english      
  o nama  |    Organizacija i rukovodjenje  |    Aktuelna dogadjanja  |    Kontakt  | 


Najnovije vesti
МОЖДАНИ УДАР
Untitled Document

МОЖДАНИ УДАР

Мождани удар!? Да ли се људи помало плашe да им сe ова болест “не догоди“, онако изненада и не најављено? Уколико је тако, тај страх није безразложан, постала је честа ова болест и није више “уобичајена“ само за старије особе.
Untitled Document

Мождани удар данас представља значајан здравствени и социјални проблем и велико оптерећење оболелом, породици и заједници. Оболелом – уколико преживи – јер је добро познато, нa основу праћења статистике обољевања и умирања становништва, да једна трећина оболелих не преживи, једна трећина преживи мождани удар са трајним последицама различите тежине и тек једна трећина оболелих се опорави без икаквих последица и успева у потпуности да се врати свом животу и занимању. Пошто се болест излечи без последица потребно је да особа изгради и одржава здрав начин живота, уз навике које су у корист здравља – да се ова болест не би поновила и да се слична не развије. Врло често су управо начин живота и лоше навике разлог за настанак ове, али и многих других болести које су по својој природи превентабилне, дакле могу да се спрече.
Мождани удар је трећи водећи узрок смрти и први узрок инвалидитета у свету. Настаје због патолошког процеса васкуларног порекла: услед наглог зачепљења или услед пуцања крвног суда и излива крви у део мозга који после тога одумире. и настају последице. Ова болест је у великој групи болести срца и крвних судова од којих становништво најучесталије обољева и умире свуда у свету, тако је и у нашој земљи. Ова група болести је саставни део још веће групе, а то су масовне хроничне не заразне болести. По својој природи су превентабилне скоро све болести из ове групе, међутим у целом Свету управо оне данас представљају највећи здравствени, социјални и економски проблем како појединцу тако и заједници, држави. У великом броју случајева било је могуће спречити њихов настанак или макар одложити, исто као и њихове последице. Како је то било могуће? Одговор се налази у веома тесној повезаности ових болести са начином живота и навикама одређене особе.
Превенција можданог удара је најбољи лек. Руководећи се тиме, потребно је да поштујемо препоруке за све оно што сами можемо учинити и што треба да применимо. Препоруке су следеће:
☺ Живот ослобођен ризика који доноси дувански дим (без дувана и дима).
☺ Правилан, избалансиран начин исхране и правилна припрема намирница.
☺ Одржавање телесне тежине у границама нормалне.
☺ Физичка активност, свакодневно најмање 30 минута за одрасле и просечне особе.
☺ Редовне контроле крвног притиска; и обавезно лечење повишеног крвног притиска који се зове и  "тихи убица",  јер често не ствара тегобе и симптоме.
☺ Редовне контроле вредности шећера, масти и холестерола у крви, и одржавање у границама нормалних.
☺ Савесно поступање у оквиру лечења свих постојећих болести се подразумева (нпр. шећерне и свих других хроничних болести).
Ове препоруке су настале на основу проучавања механизма настанка болести. Истраживања су омогућила препознавање и најзначајнијих фактора који повећавају ризик за настанак можданог удара, а они су следећи:
☻ Године старости - мушки део становништва старији од 45 и женски старији од 55 година.
☻ Крвни притисак - 140/90 мм Хг и виши или непозната, а повишена и неконтролисана вредност.
☻ Употреба дувана - активна и пасивна (убрзавање процеса артериосклерозе, сужавање крвних судова, повишење висине крвног притиска).
☻ Неправилна исхрана - повишен холестерол и триглицериди у крви; гојазност (ризик је: 10кг више од одговарајуће телесне тежине).
☻ Физичка неактивност - мање од 30 минута физичке активности свакодневно.
☻ Шећерна болест, ангина пекторис, болести крвних судова (ногу), срчана аритмија или прележани срчани удар.
☻ Болест у породици - уколико су мајка, отац, сестра, брат или баба и деда имали мождани удар пре 55 године живота за женске сроднике или пре 65 године живота за мушке сроднике.
☻ Мождани удар - већ доживљен или постојање промена на крвним судовима главе и врата   (сужење / стеноза или проширење / анеуризма).
Уколико код себе препознате фактор/е ризика обратите се свом лекару ради комплетне процене стања Вашег здравља. Сречити је боље него лечити!
Са повећањем просечне старости становништва васкуларна обољења мозга постају све учесталија. Старимо од првог дана – на то не можемо утицати, али како ћемо старити – на то можемо у значајној мери утицати.
Уколико се мождани удар развије најважније је брзо препознавање симптома и хитан транспорт у болницу јер се ово обољење у многим случајевима може успешно лечити. Постоји лек који помаже у одређеним случајевима, али је од пресудне важности да се примени у прва три сата од настанка можданог удара. Због тога је веома важан долазак у болницу у првом сату од појаве симптома. Симптоми можданог удара су разноврсни, зависно од тога који је део мозга захваћен патолошким процесом, али је за све поремећаје карактеристично да готово увек настају изненадно. Најзначајније и најчешће групе симптома, који могу да се појаве код особе која је жртва можданог удара, су следеће: изненадна истовремена слабост или утрнулост једне половине тела (лице, руке и ноге); изненадна збуњеност и дезорјентисаност, сметње изговарања или разумевања говора; изненадне тешкоће у виду на једном или оба ока; изненадне тешкоће у ходу, губитак равнотеже или координације покрета; изненадна јака, до тада недоживљена главобоља, и друго.
Код нас у Србији сваких 15 минута неко доживи мождани удар а то значи приближно 33 000 људи сваке године, и сваких 45 минута неко умре од ове болести, а то значи приближно 11 000 људи годишње. У Србији је мождани удар први узрок скраћења животног века код жена и други код мушкараца. Такви су у нашој земљи, већ више година уназад,  статистички подаци о обољевању и умирању становништва од ове болести. Све су то довољни разлози  да стручна јавност у Србији 09. јун обележава као Дан борбе против можданог удара. Овај датум је уведен у национални Календар здравља Србије 2007. године. Циљ обележавања Дана борбе против можданог удара јесте информисање најшире јавности о свим наведеним чињеницама, да би се у наредном временском периоду постигло снижавање стопа обољевања и умирања нашег становништва.
Да ли ће правац кретања ове болести остати исти - уз предвиђени тренд повећавања стопе обољевања и спуштања у млађе старосне групе становништва - или ћемо сви заједно кренути путем чувања и унапређивања здравља зависи, великим делом, од нас самих - како је то одувек и било.


1