srpski  |  magyar  |  english      
  o nama  |    Organizacija i rukovodjenje  |    Aktuelna dogadjanja  |    Kontakt  | 


Najnovije vesti
Светски дан деце оболеле од рака ~ 15. фебруар
Untitled Document                Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, установљен је 2002. године на иницијативу Међународне конфедерације Удружења родитеља деце оболеле од рака, а данас се обележава у више од 85 земаља широм света. У Србији су прва удружења родитеља деце оболеле од малигне болести, односно рака, почела са радом почетком 90-их година прошлог века. Светски дан деце оболеле од рака је 2013. године у нашој земљи постао део националног Календара јавног здравља.
Untitled Document

    Овај међународни дан обележава се сваке године у циљу едукације и ефикасног спровођења свих мера које ће омогућити рану дијагностику, одговарајућу терапију, рехабилитацију и бољи квалитет живота деце оболеле од малигних тумора или рака. Сваке године у свету оболи више од 160.000 деце, и више од 90.000 деце премине од малигнe болести. Рак код деце чини од 0,4 до 4% свих малигних болести у општој популацији широм света. У просеку у свету обољевање од рака код деце чини 1% у структури обољевања од свих малигних болести, у Европи 0,4% и у Србији око 0,7%. Највеће учешће у структури оболевања се региструје у Африци, 4%, углавном због разлика у старосној структури и очекиване дужине трајања живота на рођењу. Упркос добрим резултатима лечења, малигне болести су чак и у развијеним земљама и даље други по учесталости узрок смртности код деце узраста 0 до 14 година, одмах иза повреда. У Републици Србији сваке године се, у просеку, открије више од 300 деце оба пола узраста од 0 до 19 година са некoм од локализација малигне болести. Као и у већини земаља у развоју и у Србији је готово 2/3 новооболеле деце (63,4%) узраста до 15 година.   Три групе обољења, и то леукемије, тумори мозга и лимфоми чине најчешће заступљене малигне болести у дечјем узрасту. Ове три локализације чине приближно половину свих малигних болести дечјег узраста. Леукемије су најчешће малигне болести и у структури обољевања у узрасту до 15 година чине око 30%, затим следе тумори мозга са око 11% и лимфоми са приближно 6%. У дечјем узрасту се такође често откривају тумори бубрега и костију. У узрасту 0–19 година, код оба пола, су у структури обољевања најзаступљеније такође леукемије са око 25%, затим лимфоми са приближно 12% и тумори мозга приближно 10%. Анализа обољевања и умирања у узрасту од 0 - 19 година показује да је скоро 2/3 деце оба пола било узраста до 15 година. У складу са савременим медицинским достигнућима, будућа истраживања усмерена у правцу етиологије малигних тумора код деце свуда у свету ће омогућити не само успешније спровођење превентивних мера, већ бржу и ефикаснију рану дијагностику, примену стандардне терапије и самим тиме дуже преживљавање деце оболеле од рака.
    Сагледавајући значај заштите и унапређења здравља једне од најосетљивијих група становништва наша земља се активно укључује у обележавање овог важног датума из међународног Календара јавног здравља. Најважнији задатак како здравствених радника тако и шире друштвене заједнице јесте едукација деце, адолесцената и њихових родитеља у погледу превенције малигних болести првенствено стицањем животних навика које су у корист здравља.
Следећи симпотоми, ако су јаки, могу указати на развој рака у детињству:
• Бела тачка у оку, појава нове разрокости, слепило, испупчена очна јабучица;
• Чворић у абдомену / карлици, на глави или врату, у удовима, тестисима, жлездама;
• Необјашњиво трајање температуре, преко 2 недеље;
• Губитак тежине, бледило, умор, лако добијање модрица или крварење;
• Болови у костима, зглобовима, леђима и лако настајање прелома;
• Неуролошки знаци: промене или погоршање током шетње, губитак равнотеже или говора, регресија;
• Главобоља дуже од две недеље, са или без повраћања, увећање главе. 
Родитељи који примете било који од ових симптома треба одмах да одведу своје дете код лекара на преглед, или код одређеног специјалисте ради консултација и то је од виталног значаја.

Аутор: Др Зорица В. Драгаш, Специјалиста социјалне медицине


1